Veliki intervju Siniše Mihajlovića: Mrak, suze, borba, svetlo i povratak u život... I onda da mi problem bude ostanak kod kuće?!

Po preporuci lekara, Siniša Mihajlović se preselio sa severa Italije nešto južnije gde je bolja situacija sa brojem obolelih od virusa korona. Iz Bolonje je otišao u Rim gde se nalazi u samoizalaciji s obzirom da je zbog svog krhkog zdravstvenog stanja još pod većim rizikom od običnih ljudi.

Kao što je poznato, Mihajlović se bori protiv leukemije i zbog jakih terapija je njegov imuni sistem oslabljen i podložniji virozama. U današnjem velikom intrevjuu za Gazetu delo Sport je iz svog karantina u Rimu opisao kako se oseća i kako traje njegove višemesečna borba.
„Razumem one koji nisu navikli na ovo i da im se sve čini kao žrtva, ali za mene su sve predostrožne bile veoma lake za praćenje. Proveo sam mesece zatvoren u bolničkoj sobi u devet kvadrata, zakačen na cevčice i infuziju, bez mogućnosti da otvorim prozor. Da li mislite da mi je problem da ostanem sa svojom porodicom kod kuće i izlazim na terasu da popušim jednu cigaretu“, poručio je se Miha.

On je objasnio da je i pre pandemije virusa korona živeo skoro u strogom karantinu.
„Koristio sam masku mesecima, nisam se grlio, nisam se rukovao. Ja nisam morao da menjam navike, ali ja sam pomalo asocijalan tip čoveka. Čak sam se i šalio ponekad da bih sve ove predostrožnosti zadržao u narednih pet godina... Ne potcenjujem opasnost od korona virusa, on će se iskoreniti, ali ne potcenjujem ni anksioznost onih koji nisu navikli da budu u izolaciji“.

Miha je shvatio koliko čovek promeni poglede na život kada shvati da je taj život samo jedan i da može da ga izgubi.
„Svako ima svoj sistem i ne bi bilo umesno praviti poređenja. Ali, zar mislite da posle dva rata, bombardovanja, policijskog časa, može da mi predstavlja problem da budemo u kući na sofi pred televizorom ili u fotelji s knjigom ili na terasi sa cigaretom? Posle meseci koje sam proveo u bolnici, biti u kući sa mojom porodicom vidim kao privilegiju. Posle bolesti sam rekao više puta da je sada svaka stvar u mom životu dobila svoju dodatnu vrednost i sve mi izgleda prelepo: disanje punim plućima, dodir vode na licu tokom tuširanja, panorame, ja sada cenim svaki momenat u životu. Sada mogu da dodam na listu i dugi boravak u kući… Počevši od toga da mi ne treba budilnik. Ustao sam iz kreveta u podne, zaboravio sam kada sam to poslednji put uradio. Možda na raspustu kad sam bio mali. Jedino mi je žao što ne mogu da osetim još uvek ukus hrane (posledica terapije) ali uživam da vidim moju decu kako se muvaju po kući i što zajedno ručamo, večeramo, pričamo, gledamo TV”.

Posebno je skrenuo pažnju na jednu stvar.
„Mladi govore o korona virusu: Umiru uglavnom stari. To kažu sa dozom olakšanja. Stariji nisu broj, oni su veliki resurs, oni su naša istorija, osećanja, naš genetski kod. Oni su ti koji su nas pretvorili u ovo što jesmo“.

Siniša je pričao i o Laciju i dočeku koji  mu je priređen u Rimu kada je gostovao sa Bolonjom.
“Dirnuli su me. Zahvaljujem navijačima ali i klubu koji je u VIP zoni stavio sve dresove koje sam  nosio u Laciju. Mislim da to nije čast koja je svakom ukazana. Mogli bi da kažemo da sam bio najmanje razočaran porazom od Lacija”, rekao je Mihajlović i dodao da Lacio  može da osvoji skudeto ali da je zato neophodno da njegova Bolonja pobedi Bjankonere.

A u Bolonji je zaista imao turbulentnih godinu dana.
„Zaista uzbudljiv period u Bolonji. Zatekao sam tim koji je jednom nogom u Seriji B i doveo ga do desetog mesta. Napravili smo velike planove, a onda me je zadesila leukemija, hospitalizacija, lečenje, mrak, suze, borba, transplantacija, svetlo i povratak u život. Fudbal me nikad nije napustio. Čak ni u bolničkom krevetu“.

Bekompromisnog borca ne napušta optimizam.
„Kad sve ovo prođe, biće nam divno... A taj momenat će doći skoro. Nije ni godina prošla, a svašta mi se desilo. Izgleda da sam predodređen da živim nekoliko života u jednom“.