Kapiten Novog Pazara primer vernosti: Obećao sam da vas neću zeznuti! Ovaj klub zaslužuje da fudbalski eksplodira

Promenio se reljef pazarskog fudbala. Konačno, nabolje. Godinama su ga oblikovali dugovi, borba za vlast, interesne grupe, navijački incidenti, da bi ovog leta po sokacima glavna tema postala – igra.

Zahvaljujući njoj, znatno drugačijoj nego lane, ekipa Vladimira Gaćinovića je pridobila simpatije i mimo Raške oblasti, dok u varoši komentarišu promenu pristupa, nešto ofanzivniji stil trebinjskog stratega i slatkorečivo govore o tri vezane pobede. Još više o stilu kojim su izvojevane. Jer, ovakav Novi Pazar kao na utakmicama sa Partizanom (1:0), TSC-om (1:0) i niškim Radničkim (3:1) prosečan ljubitelj sporta u Srbiji nije navikao da gleda.

Dosad...

“Nije, jer ovde publika nije navikla da igramo srednji blok, odatle odmah napadamo gol, što nam je najjače oružje, tu smo najopasniji. U prethodnom prvenstvu smo igrali slično, međutim, u odbrani smo se malo više povlačili. Protiv Partizana smo se dodatno povukli, usled respekta prema crno-belima. Znamo ko su, nebitno što su u lošoj formi, uvek je teško protiv njih. Niti je lako dobiti TSC u Bačkoj Topoli, na ranijim gostovanjima Topolskom sportskom klubu zabeležili smo gol-razliku 0:17. I dali smo prvi gol u istoriji. Isto tako, nismo odavno pobedili u Nišu, otišli uvereni da ćemo nešto napraviti, jer smo znali da je Radnički bio pod pritiskom. Posle inicijalne prednosti smo se dogovorili da izađemo visoko, da iz presigna postignemo još dva. I, bi tako“, premotava za naš portal film Stefan Lončar, kapiten ekipe koja je mimo očekivanja skupila maksimalan broj bodova u prethodna tri kola Mozzart Bet Superlige.

U tom periodu isti učinak ostvarila je još samo Crvena zvezda što Pazarce svrstava u poziciju da se o njima priča kao potencijalnom hitu uvoda sezone, iako su u nju krenuili sporovozno. Porazima.

“U gostima smo proletos igrali bolje nego kod kuće, a ovde kao da smo imali pritisak pred našim navijačima. Čak smo na premijeri dobro krenuli protiv Voždovca, primili gol iz prekida, onda baš ja promašim penal u nadoknadi za izjednačenje protiv Čukaričkog. Sa ove distance, možda je i bolje što ga nisam iskoristio, jer kasnije ne bi bilo ni ovih vezanih pobeda. Znamo koliko vredimo, trener nam neprestano, pred treninge i utakmice, ponavlja da nam veruje. I – vraća nam se“.

Stefan Lončar (© Rastko Šurdić)

Željno čekaju Pazarci da se vrati i publika na Gradski stadion. Usled kazne Disciplinske komisije Fudbalskog saveza Srbije zaključan je sve do oktobra, zbog dešavanja na susretu baraža sa beogradskim IMT-om.

“Da nije tako, siguran sam da bi u petak, protiv Napretka, zapadna tribina bila popunjena, prostor gde su Ekstremi i Torcida ionako je redovno krcat. Znate kako je ovde, kad pobedite jednu utakmicu onda drugu morate sigurno. Zamislite šta je sad, posle tri vezane. Zato mi je krivo što na susretu sa Čarapanima neće biti publike. Nadamo se da će nam kaznu smanjiti, baš bismo voleli“, sleže ramenima 26-godišnji centralni vezista.

Pre nego što je prvenstvo počelo Novi Pazar su svrstavali u grupu timova koji će se boriti za opstanak. Sad već ne izgleda tako.

“Posle prva tri kola svi su nas otpisali. Mislili da će biti kao lane, a mi smo znali da će morati da nam se vrati, ni na utakmicama koje smo gubili nismo igrali loš fudbal. U redu, bilo je čarki na treninzima, niko čak ni tad ne voli da gubi. Ako toga nema na treningu, neće biti pozitivne energije na mečevima. Sviđa mi se ambijent u gradu i klubu. Volim da se dokazujem, ne drugima, već sebi da Novi Pazar zaslužuje da ovde sve fudbalski eksplodira“.

Niko ne želi da se zaleće izjavama i(li) obećanjima. Zato se zasad samo stidljivo pominje mesto u plej-ofu, eventualno borba za raspodeli UEFA ulaznica, uz podsećanje da će najbolji plasman u istoriji ostvaren pre sedam godina, kad je ekipa završila na petoj poziciji.

“Lako je sad pričati kako ćemo ovo ili ono. Nećemo! Niti moramo. Jedino moramo da svaki meč igramo kao dosad. A kad smo pravi niko ne može da nas pobedi. Budemo li se kao dosad odnosili prema treninzima, a znamo šta smo sve istrpeli, onda će sve biti u redu. Dočekali smo i neke igrače, kao Majdevca, napadača sposobnog da zadrži loptu i postigne gol. A pokazao je da može. Te priče o plej-ofu i Evropi su nezahvalne. Tek smo tri utakmice pobedili. Nastavimo li stepenicu po stepenicu onda je u redu, ali vrlo lako možemo da se vratimo deset koraka unazad“.

Prosečan navijač fudbala u Srbiji možda nije čuo za fudbalere koji su na raspolaganju Vladimiru Gaćinoviću, međutim, Stefan Lončar uverava da glavna snaga Novog Pazara nisu idnvidualci, nego kolektiv.

“Imamo i mi zvučna imena, ali smo kao tim jaki. Što je važnije nego da samo imaš kvalitetne pojedince. Jedan čovek uvek može nešto da pokvari, ali iz tmskog rada vazda iskoči pojedinac koji rešava. Kao što su i bili Danoski, Nikčević, Rubežić... Pritom smo na pripreme otišli bez kostura ekipe, a sa velikim brojem omladinaca. Nas devetorica iz minule sezone je ostalo, otišli su Dimić, Mustafa, Čečarić, Pavišić... Momci koji su izneli teret prethodnog prvenstva. Zato su ljudi možda mislili da ništa nećemo napraviti, da nam sledi borba za opstanak“.

Stefan Lončar (© Rastko Šurdić)

Svako u Novom Pazaru će kazati da se Stefan Lončar ponaša – na terenu i van njega – kao da je lokalac iako je karijeru gradio u Nikšiću, Radu, Istri i tek je godinu i kusur u gradu. Ljude u klubu i navijače osvojo je odbijanjem ponuda za promenu sredine, iako je mogao da zaradi duplo više nego što ima sad.

“Glupo mi je o tome da pričam, imao sam ponude iz Crne Gore i Mađarske, jedan klub me čekao 20 dana, zvao i na kraju priprema, ali nisam mogao da odem iz Novog Pazara, da kažem ljudima: ‘E, odradio sam pripreme, odoh’. Iz takve sam sredine, porodica me učila da kad dam reč – držim je. Ne mogu da jedno obećam, onda uradim suprotno. Rekao sam im još na početku: Ne bude li u prva dva tri dana prelaznog roka ništa, ja ću ostati ovde, neću vas zeznuti“.

I ne da nije, nego je i traku dobio za stalno, postao kapiten. Možda usled činjenice da je, uz golmana Filipa Kljajića jedan od retkih koji zna kako se osvajaju pehari. Sa Sutjeskom je dvaput bio prvak Crne Gore, osvojio je i jedan kup.

“Ima i toga. Znate da se govori kako crnogorski šampionat nije težak, ali nigde nije jednostavno osvojiti titulu. Taman igrao ispred zgrade. Može biti da sam traku zaslužio zalaganjem, odnosom prema dresu, ljudima. Zauzvrat sam zavredeo njihovo poštovanje. Mogao sam i zimus da odem, ali sam odlučio da ostanem“, konstatuje Stefan Lončar za Mozzart Sport.

I dobio je status vođe ekipa o koju će, izgleda, mnogi slomiti zube.

NAJTEŽE PROTIV KANGE I ZDJELARA

Stefan Lončar (© Rastko Šurdić)

Od leta prošle godine je na superligaškim terenima vojevao Stefan Lončar 42 utakmice. I na njima primetio...

“Najbolji igrač lige je Aleksandar Katai. Jednostavno, majstor. Što se tiče najzahtevnijih protivnika, u direktnim duelima sam se uverio koliko su nezgodni Gelor Kanga i Saša Zdjelar. Baš ih je teško čuvati, zbog niskog težišta i dobrog pregleda igre. Inače je kvalitet fudbala ujednačen, baš svako svakog može da dobije. Možda Napredak ne zaslužuje da bude gde je sad, videli ste da Mladost GAT protiv Partizana nije imao sreće“, podvlači kapiten Novog Pazara.