Kapiten i rekorder TSC-a Saša Tomanović: Talentovan sam na majku

Kapiten, rekorder, čovek sa najdužim stažom od prvotimaca u klubu. Saša Tomanović već sada ima status ikone TSC-a.

Postigao je prvi gol za Topolčane po ulasku u Superligu, bio je prvi strelac tamnoplavih na evropskoj sceni protiv moldavskog Petrokuba. Šest godina je već u TSC-u i uživo je gledao nezadrživi rast malog kluba sa severa Srbije.

Uz to, Tomanović je jedan od malobrojnih igrača koji je gotovo ceo fudbalski vek proveo u Srbiji. Samo jednu sezonu je proveo u Mladosti iz Podgorice.

A, na sve to, posebno je zanimljivo kako je počeo da šutira loptu. Njegovi prvi uzori nisu bila velika imena sa tv ekrana, niti neke domaće legende loptanja.

“Moja majka je igrala fudbal. Što se kaže, ja sam talentovan na majku (smeh). Postojao je u Somboru klub koji je držala železnica, zvao sa ŽAK. Ja sam uz nju zavoleo fudbal. U ŽAK-u sam i ja počeo kao mali i to kod istog trenera koji je vodio ženski tim. I danas mi prate sve utakmica i majka i otac, supruga, ali ipak sam sam sebi najveći kritičar”, priča Saša Tomanović za Mozzart Sport.

Šest godina je sadašnji kapiten TSC-a u klubu. I zato je najbolji svedok kako su Topolčani od niželigaša došli do toga da predstavljaju Srbiju u Evropi, da imaju najmoderniji stadion, a možda i sportski centar u zemlji.

“Kada sam dolazio, bilo je to na poziv pokojnog Zoltana Saba i direktoraSabolča Palađija. Posle svega što su mi ispričali da će biti ovde, odmah sam prihvatio ponudu i rekao da ću biti presrećan ako se i polovina toga ostvari. Od prvog dana kada sam došao gledao sam kako TSC napreduje u svim segmentima, od igračkog kadra do infrastrukture. Presrećan sam ovde, pogotovo uslovima koje imamo, jer time malo koji klub u Srbiji može da se pohvali. Kao mlad, bio sam igrač Mladosti iz Apatina, u zlatno doba pivare. I tada smo tamo imali sjajne terene i uslove, ali ovo ovde je još mnogo bolje”.

Iz malog TSC-a sevnuo je ovog leta i veliki transfer: Mihajlo Banjac je otišao u Krasnodar i poslao poruku da se i iz Bačke Topole može napraviti milionski transfer.

“Taj mali TSC smo mi u nekoliko godina toliko podigli da sad uspeva da napravi takve transfere, da pogura takve igrače kao što su Banjac, Lukić, Silađi... Odavno se nije desilo da klub ima dvojicu najboljih strelaca lige kao što su bili naši Lukić i Silađi. I dalje mislim da smo mali klub, ali u svakom segmentu rastemo i mislim da će ovakvih transfera biti još mnogo u budućnosti”.

Koliko je Saši Tomanoviću “legao” TSC najbolje govori statistika: sa 168 odigranih mečeva je uveliko rekorder kluba. I ne samo to...

“Ispisao sam istoriju kao strelac prvog gola TSC-a u Superligi, bilo je to protiv Voždovca. Onda sam bio strelac prvog pogotka i u Evropi protiv Petrokuba. Na kraju se ta evropska sezona završila tako što sam dao i dva gola na čuvenom meču protiv FCSB-a, pa sam na dve utakmice bio strelac tri pogotka i najbolji sam golgeter TSC-a na međunarodnoj sceni (smeh). Namestilo se tako da sam postigao neke bitne golove. Imao sam poziciju u sredini terena gde sam mogao da pogađam mreže, a dobar sam i na prekidu. Sve kada se sabere, našao sam se ovde, ovo je moja porodica, moja druga kuća, uživam u ovom klubu, za mene bolji ne postoji”.

(©Rastko Šurdić/Mozzart Sport)

Meč između TSC-a i FCSB-a, koji je završen rezultatom 6:6 je ušao u antologiju srpskog fudbala. Zbog tog iskustva na međunarodnoj sceni je Topolčanima krivo što nisu uspeli da prethodnu sezonu završe osvajanjem četvrtog mesta, a imali su sve u svojim rukama.

“Sezona je bila od početka nekako turbulentna, želeli smo da budemo četvrti, dobro smo krenuli, ali promena jednog trenera, pa drugog i tek kada je Žarko (Lazetić, prim.aut.) došao vratili smo se u gornji deo i trku za Evropu, ali nismo uspeli. Imali smo sve u svojim rukama na poslednjoj utakmici, ipak nismo odigrali dovoljno kvalitetno. Svi nas i dalje pamte po utakmici protiv Rumuna i žao nam je što nismo ponovo izašli u Evropu, ali evo, nova sezona je nova šansa, ove godine pet klubova ide na međunarodnu scenu, pokušaćemo da budemo među njima”.

Za sada TSC može da se pohvali dobrim početkom. Pobeda na Banovom brdu (4:1), remi sa Javorom (0:0), pa bod osvojen u Humskoj protiv Partizana (0:0). A, odmah potom ide i gostovanje u Nišu. Raspored za padanje u nesvest.

“Svaki put kada igramo protiv Partizana i Zvezde nadamo se da ćemo nešto uraditi i ovog puta smo uspeli. Igrali smo malo drugačije nego obično, bili smo malo defanzivniji, ali smo taj posao odradili odlično, Partizan osim šuta Uroševića koji je naš golman odbranio, nije imao pravu šansu. Ovo nam je veliki podstrek za dalje, ali već u sledećem kolu nas čeka ništa manje zahtevna utakmica, jer idemo u goste Radničkom iz Niša. Možda je dobra okolnost za nas što će oni u četvrtak imati evropsku utakmicu, međutim, bila bi velika stvar kad bismo i na Čairu ostvarili pozitivan rezultat”.

(©Rastko Šurdić/Mozzart Sport)

Saša je jedan od malobrojnih igrača u Mozzart Bet Superligi Srbije koje nije zanimalo da po svaku cenu idu u inostranstvo. Otud u njegovom rezimeu nema klubova sa istoka i zapada, Azije ili Australije. Samo jedna sezona u Podgorici i povratak posle toga.

“Tako se namestilo. Nije da nisam imao želju da se oprobam preko granice, ali do toga nije došlo. Meni je lepo ovde, ne bih menjao TSC ni za jedan drugi klub. Što se tiče sezone u Mladosti iz Podgorice, bilo mi je i tamo lepo, osvojili smo titulu, sa ljudima iz kluba sam imao odličan odnos. Istina, nivo fudbala nije kao kod nas”.

A, kvalitet našeg fudbala, smatra Tomanović, ide uzlaznom putanjom.

“Cela prošla sezona je bila neizvesna, ekipa su bile ujednačene, dosta nekih iznenađenja je dovelo da pred kraj sezone i mi dobijemo šansu da izađemo u Evropu. Ove sezone mislim da ima dosta jačih ekipa u odnosu na prošlu sezonu, samo uvođenje VAR-a je podiglo kvalitet fudbala, lepše se igra, mislim da će sada biti još bolje i neizvesnije nego lani. Da li se zavaravamo da nam napreduje? Ne, ne zavaravamo se. Kvalitet raste, ne samo igre nego je i infrastruktura sve bolja, novi stadioni dolaze, reprezentacija ide na Mundijal... Napredujemo iz godine u godinu”, tvrdi Saša Tomanović.

A, kome verovati ako ne čoveku koji je skoro ceo svoj život u srpskom fudbalu?