Kali i Bogota na nogama: Vreme je za Clásico Vallecaucano i Clásico Capitalino

I drugog dana vikenda nastavljaju se fudbalske borbe širom Kolumbije. Proteklog dana odigrana su dva Klasika, jedan gradski i jedan regionalni. Onse Kaldas je na svom terenu remizirao 1:1 sa Deportivo Pereirom u okršaju poznatom kao Clásico Cafetero - Klasiko Kafe, dok je u jednom od najvećih derbija na južnoameričkom tlu u bici za Medeljin, grad večnog proleća, između Atletiko Nasionala i Independijentea takođe viđen remi identičnim rezultatom.

Poznato je da se Kolumbija ne samo ekonomski i strateški, već i fudbalski deli na tri velika centra. Bogota - Kali - Medeljin, gde svoje boravište imaju šest od sedam ovdašnjih velikana, izuzimavši samo Junior koji je iz Barankilje. Ove noći repertoar je daleko bogatiji, pored regionalnog Klasika između Juniora i Union Magdalene, poznatog i kao Clásico costeño koji je na programu nešto ranije noćas (22.15), očekuju nas i dva velika gradska okršaja, onaj u Kaliju između Amerike i Deportiva (00.30), poznatiji kao Clásico Vallecaucano, i naravno derbi Bogote između Independijente Santa Fea i Miljonariosa (02.45), prepoznatljiv pod nazivom Clásico Bogotano ili Clásico Capitalino!

Santjago de Kali, treći je grad po broju stanovnika u Kolumbiji i nalazi se na jugozapadu zemlje. Okupan vrućinom prašuma, ušuškan u magli planinskih vrhova Kordiljera, a do samog naselja pružaju se beskrajne plantaže šećerne trske. Savremeni monoliti vremenom su narušili većinu kolonijalne arhitekture, centralnog dela grada, ali izgleda da to ne smeta kalenjanima koji se ponose što su najveće kolumbijske zabave upravo u njihovom gradu. Salsa je zvučna podloga za ovaj velelepni grad, koji se u noćnim satima pretvara u pravi karneval.

U svetu fudbala, slika je nadaleko prepoznatljiva i jasna. To je Klasiko Valjekuakano. Kao i gotovo sve u prelepoj, a opet decenijama uništavanoj zemlji, i Kalijev derbi je neraskidivo isprepletan klasnim podelama, putevima narkotika i smrću. Poznat je i po vatrenoj latino strasti koju navijači oba kluba sa ulica prenose na tribine stadiona.

Bogata istorija kolumbijskog fudbala ogleda se u velikim rivalstvima, od kojih je jedno od najžešćih i najvatrenijih, ali i najstarijih, ono između gradskih klubova Kalija. Deportiva i Amerike. Kao i sva velika fudbalska rivalstva i navijače ova dva kluba razdvaja više teza od same hirovite naklonosti prema svom klubu. Duboka kulturna i ekonomska podela deli generalno srednju i višu klasu Deportiva, od Amerikine radničke klase. Ove razlike karakteristične su još od pojave španskih konkvistadora za provinciju Valje del Kauka, danas departmanta Doline reke Kauke, čijim imenom se i karakteriše ovaj vanvremenski Klasik.

00.30: (2,95) Deportivo Kali (3,00) Amerika Kali (2,40)

Da bi smo imali dimenziju i pojam onoga što svaki duel između ovih timova znači u kolumbijskom fudbalu, vredi ih prvenstveno razmotriti zajedno. Sa ukupno 25 titula nacionalnog šampiona, Klasiko Valjekuakano je najnagrađivaniji derbi u Kolumbiji, i nalazi se ispred klasika koji su zastupljeni u Bogoti i Medeljinu. U vitrinama Amerike nalazi se 15 pehara namenjenih prvaku države, što ih danas čini drugim najuspešnijim klubom zajedno sa Miljonariosom, a sa samo jednom titulom manje od Atletiko Nasionala. S druge strane, iako u početku trofejniji klub, Deportivo se sa deset kruna nalazi na trećem mestu liste večnih šampiona.

Pored brojnih nacionalnih trofeja i priznanja, u očima ostalih velikana širom Južne Amerike, ova dva kluba zauvek će ostati upamćena kao večiti gubitnici. Čak šest puta finale Kopa Libertadores održavalo se na tlu grada Kalija, u četiri slučaja protagonista je bila Amerika, a dva puta Deportivo. Na veliku žalost navijača i pristalica obe boje koje preovladavaju gradom, sva finala bila su izgubljena. Međunarodni mediji ga takođe pominju kao jedan od najvećih svetskih fudbalskih derbija.

World Soccer Magazine ga je proglasio za 35. najvažniji klasik na svetu, dok ga engleski FourFourTwo ističe kao 40. najvažniji derbi na planeti i jedini kolumbijski koji se našao na ovoj listi od 50 ukupno. Pored toga FIFA ga je istakla kao jedan od najvažnijih svetskih derbija. U svim takmičenjima do danas, Clasiko Vallecuacano odigran je ukupno 333 puta. Deportivo prednjači po broju trijumfa sa 125, naspram Amerikine 103 pobede, a 105 puta susret je završen bez pobednika.

02.45: (2,65) Santa Fe (2,90) Miljonarios (2,75)

Jedan je od najvećih i najvažnijih mečeva u istoriji kolumbijskog profesionalnog fudbala. Smatra se i jednim od prvih nacionalnih klasika. Onaj koji produbljuje temelje rivalstava, a koji već zadiru u prirodu društvenog staleža i geografske blizine obeležene susedstvom i tradicijom koja se iz njega razvija. Između ljubavi i mržnje, deleći istoriju punu pobeda i nekih neizbrisivih poraza, i posle više od sedam decenija, gordo stoje jedan naspram drugog, jasno deleći prestonicu na dve boje. Crvena i Plava. Kardinali i Milioneri. Lavovi i Ambasadori. Independijente i Miljonarios. To je Klasiko Bogote.

Poznat i kao Klasiko Kapitalino, sukob je između dva najveća i najtrofejnija kluba u prestonici Kolumbije. Inače ovo je jedini klasik koji se igrao bez prekida u svim sezonama kolumbijskog profesionalnog fudbala od njegovog osnivanja 1948. godine i smatra se jednim od najvažnijih i najopasnijih derbija na tlu Južne Amerike.

Sam naziv kluba Miljonarios, što bi u bukvalnom prevodu značilo Milioneri, predstavlja nešto imućno, veliko, moćno. Sve što ovaj klub i jeste. Mada isprva nije nosio ime po kome je prepoznatljiv danas i van Zelenog kontinenta. Klub su 1937. godine osnovali studenti Univerziteta San Bartolome iz Bogote, a kako nisu mogli da se usaglase oko imena Union Huventud ili Union Bogota, klub je prešao pod uticaj gradske uprave i funkcionisao je pod imenom Munisipal de Deportes. Posle godinu dana tim brzo nastavlja da stiče podršku naroda zahvaljujući pobedama nad klubovima iz drugih gradova. Ono što ovaj sastav čini samom kolevkom fudbala u Kolumbiji je činjenica da je prva nacionalna selekcija formirana upravo i samo od igrača tadašnjeg Munisipala. Svoje prvo pojavljivanje Selekcija Kolumbije imala je na Centralnoameričkim i Karipskim igrama 1938. godine u Panama Sitiju, gde je osvojila bronzanu medalju.

Klupske boje po jednoj priči, preuzete su od argentinskog Tigrea. Plava košulja, beli šorts i plave štucne. Međutim, to su bile i boje konzervativne stranke čiji je član bio tadašnji kapiten Manuel Pardo. Ova priča dobijaće narednih godina na značaju kako se bude razvijalo rivalstvo sa Independijenteom iz Santa Fea, koji nosi crveno-bele boje. A one, pak, predstavljaju liberalnu partiju, iako su Lavovi iz neke totalno druge priče došli do klupskih boja, tih godina u svemu se videla politička simbolika.

Sa druge strane, Independijente je klub koji je u svojoj državi jednostavno poznatiji pod sufiksom koji nosi, Santa Fe i kao ekipa iz najozloglašenijeg kraja Bogote, ali za razvoj fudbala jedan je od istorijski najznačajnijih timova u Kolumbiji. Osnovan 28. februara 1941. godine kao amaterski tim gimnazijalaca. Primarni cilj kluba bio je učešće na lokalnom turniru gde su igrali protiv pojedinih klubova formiranih sa raznih univerziteta.

Kolumbijska nacionalna liga osnovana je 1948. godine, a jedan od deset osnivačkih klubova bio je Santa Fe, koji na kraju prve sezone završio na vrhu tabele, što ga čini prvim fudbalskim šampionom Kolumbije. Odatle potiče jedan od nadimaka kluba El Primer Campeón - Prvi šampion. Postoje i drugi pseudonimi pod kojim je poznat, poput Los Cardinals - Kardinali, uglavnom zbog upečatljivog zlatnog krsta koji je predstavljao logo kluba tokom prvih godina postojanja, a možda su najprepoznatljivi pod nadimkom Lavovi iz Santa Fea. Boja kluba i dresova je bela sa crvenim detaljima i podseća na onu londonskog Arsenala, klub za koji je Luis Robledo jedan od osnivača, navijao tokom studija u Engleskoj.

Smatra se da je najbolji period u istoriji prestoničkog klasika bio onaj između početka pedesetih pa sve do sredine šezdesetih godina prošlog veka, kada su se na spiskovima oba tima nalazila neka od najistaknutijih igračkih imena iz Argentine, Kolumbije i Brazila. I jedni i drugi borili su se za titule do poslednjeg kola, povećavajući emocije i osećanj pripadnosti građana Bogote na jednu od sukobljenih strana, obojenim crvenom ili plavom bojom. Čak osam šampionskih pehara tokom pomenutog perioda završilo je u prestonici, sedam u rukama Ambasadora, dok su Kardinali prisvojili tri zlatna odličja.

Bio je to period fudbala koji je u Kolumbiji poznat kao El Dorado, kada je savezna liga bila izbačena iz asocijacija FIFA i CONMEBOL i kada je država bila u ekonomskoj ekspanziji, pa se veliki broj igrača sručio u kolumbijske klubove, naročito Argentinaca, Brazilaca i Urugvajaca, a možda i najpoznatije ime bio je Alfredo Di Stefano koji je prešao iz Rivera u Miljonarios.

Naravno ni Independijente nije sedeo skrštenih ruku. Već po objavljenoj vesti da je u protivničke redove stigao jedan od najboljih igrača tog doba, u Santa Fe su pristigli Argentinci Rene Pontoni i Ektor Rijal igrač koji će kasnije postati jedna od legendi Real Madrida. Kardinali su uspeli da dovedu čak igrače sa drugog kontinenta, i to ni manje ni više već iz Engleske. Laka zarada za veoma kratko vreme privukla je Nila Frenklina i Džordža Mauntforda nekadašnje igrače Stouka, kao i Čarlija Mitena iz Mančester Junajteda. Ipak, ovaj period, po broju pobeda u gradskim klasicima ubedljivo je pripao timu iz plavog dela Bogote.

Miljonarios se dugo godina smatrao najvećim i najtrofejnijim klubom u državi, pa čak i pored internacionalne titule Atletiko Nasionala 1989. godine, kao prvog kolumbijskog osvajača Kopa Libertadores. Zeleni tim iz Medeljina po broju nacionalnih titula tek nedavno je uspeo da za jedan pehar više pretekne prestoničke Ambasadore, koji trenutno poseduju 15 titula, isto koliko i Amerika iz Kalija, koja je takođe poslednjih godina dominantna u domaćem prvenstvu. Sa druge strane i Independijente se smatra jednim od sedam velikana kolumbijskog fudbala, ali njegov broj od devet trofeja u znatnoj meri je manji od onoga koji poseduje gradski rival. Ipak, Kardinali imaju nešto što Milioneri sanjaju i što im izmiče već decenijama, a to je međunarodni trofej, osvojen 2015. godine u Kopa Sudamerikani. Santa Fe je tako postao tek treći klub iz svoje države sa nekim internacionalnim priznanjem. I pored brojnih sukoba i trofeja osvajanih u proteklih više od sedam decenija, tek u jednom slučaju ova dva tima direktno su odlučivala o tituli fudbalskog prvaka države. Dugo očekivano finale odigrano je 17. decembra 2017. godine i bio je to nezaboravan dan za pristalice oba tabora. Dok je jednima ostao u lepom sećanju, drugima je ostavio gorčinu u glasu svaki put kada ga spomenu. Pobedom od 3:2 Milioneri su prišili svoju 15. zvezdu na grb kluba.

Neizbrisiv trag u istoriji oba kluba ostavile su i legende sa neših prostora, a upitanju su Dragoslav Šekularac i Todor Toza Veselinović. Sredinom 1969, posle samo godinu dana po povratka u Jugoslaviju iz SAD-a i nastupanja za OFK Beograd, Šekularac je zajedno sa trenerom Veselinovićem ponovo prešao Atlanski okean, ali se ovoga puta obreo u Južnoj Americi i glavnom gradu Kolumbije zaigravši za Independijente. Beli Pele kako su ga tamo oslovljavali, stigao je u Santa Fe na preporuku Vladimira Popovića, i sa Alfonsom Kanjonom činio je ubitačan tandem koji je nekoliko meseci kasnije osvojio jedinu titulu sa Santa Feom. Kratko je nosio dres najvećeg rivala Miljonariosa, ali nije uspeo da vrati karijeru na pravi put i ubrzo je napustio Plavu instituciju. Veselinović posle titule sa Kardinalima, nakratko preuzeo selekciju Kolumbije, a u sezoni 1982. i on se obreo na klupi Milionera, ali bez većeg uspeha.

Početkom osamdesetih godina prošlog veka, u fenomenu poznatom kao narco-fútbol, trgovci drogom zaposeli su kolumbijski fudbal, a brojni karteli postali su vlasnici glavnih klubova u zemlji. Medeljinski kartel sa Pablom Eskobarom, koji je bio veliki navijač Nasionala, bez skrivanja direktno je ubrizgavao novac u voljeni klub, a koji je konačno 1989. godine uspeo da podigne pehar namenjen Oslobodiocima Amerike, kao prvi kolumbijski klub koji je ostvario taj podvig. Kali kartel predvođen braćom Orahuela finansirao je lokalni klub Ameriku, a Hoze Gonzalo Rodrigez Gača, poznat pod nadimkom Meksikanac, finansirao je Miljonarios. Jedan od retkih klubova koji nije imao pokrovitelja u periodu vladavine Narkosa Kolumbijom bio je baš Santa Fe. Ipak, po pojedinim istraživanjima koja su sprovedena od strane američke DEA, navode vezu između Kardinala i Fernanda Karilja Valjeha, vlasnika lanca drogerija i apoteka, za koga se takođe ispostavilo da je bio umešan u ilegalne poslove.

----------

Počela je trka za pola miliona dinara dnevno!!!

DANAŠNJI IZAZZOV:

***pogodi 3 utakmice sa igrom GG3+***

-----------

Važan aspekt prestoničkog klasika je prisustvo navijača oba tima na stadionu Nemesio Kamačo, poznatijem kao El Kampin, koji predstavlja dom za obe institucije. Na severnoj strani ovog zdanja obitavaju pristalice Milionera, koje se okupljaju pod organizacijom dve bara brava grupe "Comandos Azules" - "Plavi Komandosi" i "Blue Rein" - "Plava Kiša". Suprotnu, južnu stranu El Kampina zauzimaju navijači Independijentea, koji se za razliku od suprotnog tabora okupljaju pod jednom frakcijom bravosa "La Guardia AlbiRoja Sur" što bi uslobodnom prevosu značilo "Čuvari crveno-belog juga".

Klasiko Bogotano neprekidno se igrao u 93 sezone kolumbijskog fudbala i u vremenskom periodu koji obuhvata više od sedam decenija. Ukupan broj sukoba u svim takmičenjima dolazi do brojke od 330 zvanična derbija, od kojih je Miljonariosu pripalo 125 okršaja, dok je Independijente zabeležio 90 pobeda, a u 115 navrata duel je završen bez pobednika.

KOLUMBIJA 1 - 10. KOLO

Subota

Agilas Doradas - Envigado 1:0 (1:0)

/Kabaljero 34/

Onse Kaldas - Pereira 1:1 (0:1)

/Korea 69 - Valensija 2/

Alijansa Petrolera - Bukaramanga 2:0 (1:0)

/Mohika 37, Rodrigez 76/

Nedelja

Atletiko Nasional - Independijente Medeljin 1:1 (0:1)

/Pabon 87 - Pons 20/

Tolima - Atletiko Uila 2:1 (0:1)

/Erazo 48, 84 - Eskorsija 32pen/

22.15: (3,20) Union Magdalena (2,95) Junior (2,30)

Ponedeljak

00.30: (2,95) Deportivo Kali (3,00) Amerika Kali (2,40)

02.45: (2,65) Santa Fe (2,90) Miljonarios (2,75)

Utorak

03.05: (2,35) Jaguares (2,95) Pasto (3,10)

Sreda

02.15: Bojaka Čiko - La Ekidad

***kvote su podložne promenama

Piše: Đorđe RADONJIĆ