.jpg.webp)
Kakva groteska! Njuels slavio komšijsku nesreću kao da je prvak sveta, Rosario nije znao za gol Boke
.jpg.webp)
_(1)_(2)_(1).jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | ned. 08.11.26. | 03:15
Igrači Njuels Old Bojsa skakali po stolovima u svlačionici kad su saznali da gradski rival ipak nije šampion, igrači Sentrala slavili titulu pre kraja meča na Bombonjeri
Da neko osvoji titulu golom u poslednjim sekundama, a da na drugom stadionu čitava ekipa počne da slavi trofej koji zapravo nije osvojila, dok njeni najveći rivali skaču po stolovima od sreće zbog tuđeg pogotka. Sve to dogodilo se u razmaku od nekoliko minuta u Argentini, zemlji u kojoj je fudbal još jednom priredio scenario kakav ni najmaštovitiji režiser ne bi uspeo da osmisli.
Boka Juniors je u petom minutu sudijske nadoknade savladala Defensu i Hustisiju (1:0) i osvojila prvo mesto u zbirnoj godišnjoj tabeli, a time i 36. šampionsku titulu, ali ono što se istovremeno dešavalo u Rosariju bilo je gotovo jednako neverovatno kao drama na Bombonjeri.
Izabrane vesti
Rosario Sentral je svoj deo posla prethodno obavio. Ekipa Horhea Almirona savladala je Estudijantes iz Rio Kvarta sa 2:0 i potom čekala završetak utakmice Boke, nadajući se da će veliki rival iz Buenos Ajresa ostati bez pobede. Sve do duboke sudijske nadoknade izgledalo je da će se upravo to dogoditi. Na Bombonjeri je stajalo 0:0, rezultat koji je Sentralu donosio prvo mesto u godišnjem poretku i razlog za ogromno slavlje.
A onda je Ener Valensija iskoristio odbijenu loptu golmana Matijasa Borgonja i pogodio za pobedu Boke. Na Bombonjeri je nastala potpuna ludnica, ali su informacije o rezultatu očigledno kasnile do stadiona Gigante de Arojito. I dogodilo se nešto gotovo nestvarno. Fudbaleri Rosarija počeli su da slave titulu koju u tom trenutku više nisu imali. Penjali su se na ogradu koja razdvaja teren od tribina, navijači su utrčavali na travnjak, grlili se i proslavljali uspeh uvereni da su ponovo završili na vrhu argentinskog fudbala.
Scena je izgledala kao sasvim uobičajena proslava velikog trofeja. Samo što je nekoliko stotina kilometara dalje Boka već postigla gol koji je čitavo slavlje učinio besmislenim. Kada je prava informacija konačno stigla do stadiona, usledio je surov povratak u stvarnost. Osmesi su nestali, slavlje je utihnulo, a radost se pretvorila u nevericu i razočaranje.
Trener Rosarija Horhe Almiron posle utakmice je priznao da su i članovi ekipe bili potpuno zbunjeni.
"Pogrešili smo. Počeli smo prerano da slavimo jer nas je ponela atmosfera među navijačima", objasnio je Almiron na konferenciji za medije.
Posebno bolan rasplet doživeo je Anhel di Marija, jedna od najvećih zvezda Rosarija, koji zbog povrede mišića nije mogao da nastupi protiv Estudijantesa iz Rio Kvarta. Nekadašnji reprezentativac Argentine pratio je rasplet sa strane, čekajući konačan rezultat sa Bombonjere. Kada je saznao da je Valensija pogodio za Boku, nije mogao da sakrije razočaranje.
Međutim, dok je jedan deo Rosarija pokušavao da shvati kako je titula nestala u poslednjim sekundama, drugi deo grada slavio je kao da je upravo osvojio Ligu šampiona. Fudbaleri Njuels Old Bojsa, najvećeg i najljućeg rivala Rosario Sentrala, pripremali su se za utakmicu protiv Instituta u Kordobi. Tokom popodnevne užine, pre polaska na stadion, pratili su završnicu susreta Boke i Defense i Hustisije.
Njima nije bio važan uspeh Boke. Nije im bilo ni naročito bitno ko će osvojiti godišnju titulu. Bilo im je važno samo jedno - da je ne osvoji Rosario Sentral. A kada je Valensija u nadoknadi zatresao mrežu, nastao je potpuni haos. Igrači Njuelsa skakali su, vrištali, penjali se na stolove i slavili pogodak ekvadorskog napadača kao da je njihov saigrač upravo doneo trofej klubu.
Nisu slavili svoju pobedu, jer utakmicu još nisu ni odigrali. Nisu slavili ni Boku, čiji uspeh sam po sebi za njih nije imao naročit značaj. Slavili su nesreću najvećeg rivala, kojem je titula izmakla praktično u poslednjem trenutku. Koliko im je taj rasplet značio, moglo se videti i nekoliko minuta kasnije, kada su fudbaleri Njuelsa sa osmesima na licima krenuli prema autobusu koji ih je vozio na utakmicu.
Tako je jedan pogodak Enera Valensije izazvao tri potpuno različite eksplozije emocija. Na Bombonjeri su plakali od sreće, na Gigante de Arojitu od razočaranja, a u svlačionici Njuelsa slavili tuđu nesreću. I sve to zbog jednog gola u petom minutu sudijske nadoknade.
Dobro došli u argentinski fudbal!