Kako se vratio Milan

Retko koji velikan evropskog fudbala je bio u takvoj dubiozi kao što je Milan životario godinama kada je Silvio Berluskoni digao ruke od njega, a potom ga i prodao sumnjivim Kinezima za koje se ispostavilo da su prevaranti.

Kada je sedmostruki prvak Evrope posle kineskog bankrota pao u ruke američkog investicionog – ili lihvarskog, kako neki vole da kažu – fonda Eliot, nisu to bile dobre vesti za navijače Rosonera. Amerikance fudbal u Italiji nije mnogo zanimao i smatralo se da će ubrzo prodati klub čija vrednost je rapidno opadala. Kao čoveka od poverenja su doveli Ivana Gazidisa kojem su Arsenalovi navijači jedva čekali da vide leđa i sve je mirisalo na još nekoliko godina života ispod proseka.

Međutim, Amerikancima i Gazidisu su uspeli da naprave dobar posao uprkos velikom otporu navijača i javnosti na početku.

Eliot je Gazidisu zadao pet ključnih zadataka: Kontrola troškova, unapređenje sportskih rezultata, razvoj komercijalnog sektora, povratak u elitu evropskog fudbala i konačno rešenje situacije oko San Sira i novog stadiona.

Južnoafrikanac grčkog porekla školovan u Engleskoj i poslovno sazreo u Americi je tipičan biznis menadžer kojeg mnogo više zanima finansijski nego sportski sektor u koji se slabo razume. Ipak, u Milanu je za razliku od Arsenala imao sreće da naiđe na ljude koji se i te kako razumeju u fudbal.

Prvo je u klub vratio Brazilca Leonarda koje se poslednjih godina u evropskom fudbalu profilisao kao jedan od uticajnijih funkcionera. Zatim su stigli klupske legende Paolo Maldini i Zvonimir Boban i vrlo sposobni operativac Riki Masara iz Rome koji je znanje o pronalaženju i dovođenju igrača godinama upijao od starog vuka Valtera Sabatinija. Leonardo nije dugo trajao jer je navikao da troši mnogo para što Amerikancima nije odgovaralo pa je napustio klub i sportski sektor je predat u ruke Maldinija, Bobana i Masare.

Prvi njihov izbor u vidu trenera Marka Đampaola je bio katasatrofa, ali su se prvi igrački izbori ispostavili kao pogoci. Boban je insistirao na dovođenju Radeta Krunića i Ismaila Benasera iz Empolija, te Anta Rebića iz Ajntrahta, Masarina opklada je bio Rafael Leao, a Paolo Maldini je zahvaljujući dobrim pregovaračkim sposobnostima i odnosima sa Florentinom Perezom doveo Tea Ernenadeza u kojeg su tada mnogi sumnjali. Za nešto manje od 100.000.000 evra je odrađen prelazni rok čiji istinski benefiti će se pokazati tek kasnije.

Sezona je krenula loše, izbor trenera je bio pogrešan ali je greška vrlo brzo priznata. Maldini i Boban su izabrali Stefana Piolija koji je do tada bio poznat po radu da mladim igračima (Milinković Savić, Milenković i Vlahović su kod njega debitovali u Seriji A), ali i po tome što nikad ništa nije osvojio i što mu ekipe posle dobrog početka padaju u drugom delu sezone.

Pioli se pokazao kao pravo rešenje za mladi tim Milana kojem su na polusezoni pridodati veterani i iskusni lideri poput Zlatana Ibrahimovića i Simona Kjara. Baš ono što je falilo. Kada je svet stao zbog korone, Pioli je iskoristio pauzu da napravi hemiju u ekipi, preda je u Zlatanove ruke i Milan je posle pauze bio neprepoznatljiv. Pozitivno.

Krenuli su rezultati o kojima su navijači maštali godinama. Pobeđen je i do tada nesavladivi Juventus, Zlatan je ostatak ekipe zarazio samopouzdanjem i odjednom su igrači poput Ernandeza, Benasera, Rebića ili Leaa postali bitan faktor u Seriji A. Rizične opklade su se pokazale kao pogoci.

Dok su se nizali sve bolji rezultati na travnjaku, Eliot je preko Gazidisa radio na nemilosrdnoj finansijskoj konsolidaciji kluba. Milan je posle odlaska Berluskonija akumulirao gubitke od 638.000.000 evra koje je Eliot pokrio dokapitalizacijom u visini od 560.000.000 evra. Uz rigidnu sportsku politiku smanjena troškova. Hteli to ili ne, Maldini i Boban su morali da krešu platnu listu i smanjuju budžet. Tražilo se da troše manje para, a da rezultati budu bolji. Fudbalska jednačina na kojoj su mnogi pre toga polomili zube…

Klub su napustila katastrofalna pojačanja iz kineske ere poput Musakija, Bilje, Borinija, Rodrigeza… Umesto njih su Leao, Rebić, Ernandez, Benaser i ostali igrali za mnogo manje plate, a na terenu su donosili mnogo više. Mogli su Eliot i Gazidis da naprave fatalnu grešku kada su sportski sektor hteli da prepuste Ralfu Rangniku sa kojim je sve bilo dogovoreno (zbog čega je Boban napustio klub), ali veličina i uticaj Paola Maldinija su ipak presudili da nemački preprodavac ne dođe u klub i da Stefano Pioli nastavi sa fudbalskom arhitekturom koju je započeo. Tu se videlo, ipak, da su fudbalu potrebni fudbalski ljudi poput Maldinija i da nije sve u menadžerskom sistemu poslovanja na kojem insistiraju Amerikanci.

Preuzeo je ledegandarni kapiten sve konce sportskog sektora u svoje ruke, izboksovao dolaske Braima Dijaza iz Reala i jednog od najtraženijih talenata italijanskog fudbala Sandra Tonalija. Posle dugo godina, Milan je pobedio Juventus i Inter na fudbalskoj pijaci i zahvaljujući autoritetu Paola Maldinija ugrabio Tonalija. A Riki Masara je i dalje radio ono što najbolje zna: skautirao je i dovodio talente. Salemakers, Tomori, Kalulu su bili njegov izbor.

U međuvremenu je Maldini morao da se za pregovaračkim stolom bije i sa alavim agentima i njihovim klijentima. Nije bilo popusta. Ucenjivački pristup Điđa Donarume ili Hakana Čalhanoglua nije prošao. Po cenu da odu za džabe. Tako će sada biti i sa Frankom Kesijem čiji menadžer traži nerealnu platu i bonuse. Maldini mu je na poslednjem razgovoru poručio da se možda zove Frank, ali da sigurno nije Rajkard…Nijednom igraču nije omogućen ugovor drastično veći od ostalih koji bi srušio svlačionicu i pokrenuo domino efekat.

Ekipa je osetila tu jednakost i fer tretman od uprave pa se to prenosi i na rezultate. Milan se prvo vratio u Ligu šampiona, a potom i u ravnopravnu trku za titulu. Još jedan prelazni rok se ispostavio kao vrlo plodan. Majk Menjan na golu se ispostavio ne samo kao dostojna zamena za Donarumu već možda čak i bolje rešenje. Prima manje golova od Donarume po meču (0,84:1,12) i beleži veći procenat odbrana u odnosu na Điđovu prošlu sezonu (76,1 % - 71,3%). “Medžik Majk” je verovatno najbolji golman Serije A u ovoj sezoni. Na poslednje četiri utakmice je primio samo jedan gol i beleži one ključne odbrane kada vadi loptu iz gola i direktno donosi bodove. Pravi razliku.

Tomori je otkupljen od Čelsija i postao je stub odbrane kada se povredio Kjar. Olivije Žiru je za male pare postao uticajan na igru koliko i Zlatan. “Švajcarski nožić” Sandro Florenci je doneo baš tu univerzalnost u igri zbog koje je i doveden. Piolijeve kockice skoro da su se posložile, Milan raste iz utakmice u utakmicu.

Za razliku od Donarume, Čalhanoglua ili Kesija, ostatak tima sebe vidi kao posebnu generaciju koju pali motiv da sedmostrukog prvaka vrati na tron italijanskog i u vrh evropskog fudbala. Zato je Teo Ernandez produžio ugovor za manje pare nego što je mogao da dobije negde drugo. Zato će to isto da urade Benaser i Leao. Milan posle godina lutanja ima kičmu tima koja će ostati na okupu.       

Sve to su ispratili i uspesi na finansijskom planu. Koliko god su bili omraženi među navijačima na početku, Gazidis i Eliot su ispeglali finansije Milana. Verovatno iz sopstvenih motiva da klubu drastično podignu vrednost i u budućnosti ozbiljno zarade njegovom prodajom. Juventusov neto dug je danas 389.000.000 evra, Interov 374.000.000, a Milanov 102.000.00 evra. Samo u prošloj sezoni je budžet za plate smanjen za čak 33.000.000 evra, a rezultati nisu osetili. Naprotiv. Milanov gubitak u pandemijskoj sezoni je bio 96.000.000 evra, Interov 246.000.000, a Juventusov 210.000.000 evra.

Uspon Milana su prepoznali i sponzori pa prihodi samo rastu. Formula je jednostavna: što uspešniji rezultati, to više para. U odnosu na prethodnu sezonu, sponzorski prihodi Milana su porasli za 20 odsto. Sa 36.000.000 na 54.000.000 evra. Prestižne kompanije kao što su BMW ili Gugl su došle u sponzorski pul. Milan je od avgusta prošle godine potpisao čak 25 novih sponzorskih ili partnerskih ugovora. A oni najveći udarci se tek očekuju. Od aktuelnih sponzora.

Tehnički sponzor Puma ima ugovor do 2023. ali će morati da plati drastično više od aktuelnih 15.000.000 evra po sezoni ako želi da i u budućnosti “šije” dres Milana. Isto važi i za generalnog sponzora Flaj Emirejts koji je na dresu već 12 godina. Arapi imaju ugovor takođe do leta 2023. i plaćaju godišnje samo 10.000.000 evra. Već su sami inicirali da se pregovara o novom i bogatijem ugovoru s obzirom na to da Realu daju 70.000.000 evra godišnje, a da suštinska razlika i nije baš sedam puta…

Veći priliv novca je omogućio i bolju pregovaračku poziciju sportskom sektoru. Maldini je Ernandeza nagradio tri puta većom platom koja je opet manja od onoga što u Juventusu zarađuju Kvadrado i Aleks Sandro ili Perišić u Interu. Isto će dobiti i Leao, Benaser, pregovara se o novom ugovoru Romanjolija, otkupima Florencija i Dijaza… Milan osim očekivanog odlaska Kesija ima tim koji će biti na okupu narednih nekoliko godina. Uz neke poželjne dodatke poput Lilovog štopera Botmana ili veziste Renata Sančesa. Vrednost i kvalitet nekih Milanovih igrača vrtoglavo rastu. Maldini je kao najbolji levi bek u istoriji fudbala verovao da je Teo Ernandez rešenje za tu poziciju. I napravio od njega jednog od najboljih levih bekova sveta. Rafael Leao je došao kao divlji i nebrušeni talenat, a danas je igrač čije konačne limite više niko ne može da pretpostavi i porede ga Tjerijem Anrijem.

Rosoneri u konkurenciji mnogo bogatijih Intera i Juventusa drže čelo tabele posle dve trećine prvenstvene terke. Istina, uz meč više od Nerazura. Ali pokazauju da su u usponu forme što je do sada bila rak rana svih Piolijevih ekipa koje su padale u poslednjoj trećini sezone. Ovaj Milan raste. Pokazao je to u derbijima i do kraja ima verovatno najlakši raspored od konkurencije. Najteži preostali mečevi su mu gostovanja Napoliju i Laciju, odnosno Atalanta i Fiorentina na San Siru. Inter ima Juve u gostima, Romu i Fiorentinu kod kuće, Napoli gostuje Laciju i Atalanti, dočekuje Milan, Romu, Fiorentinu…

Deluje da Rosoneri mogu da izdrže finalni sprint za skudeto ako ih mimoiđu standardni problemi sa povredama. Bila bi to kruna projetka od kojeg se nije tako brzo očekivao ovakav rezultat. I povratak velikana evropskog fudbala tamo gde mu je mesto.

------------------------------

Sve utakmice italijanske Serije A možete da gledate uživo na portalu mozzartbet.com. Dovoljno je samo da budete registrovani, a registracija je besplatna.

---------------------------------

SERIJA A – 26. KOLO

Petak

Juventus - Torino 1:1 (1:0)

/De Liht 13 - Beloti 62/

Subota

15.00: (2,30) Sampdorija (3,40) Empoli (3,10)

18.00: (1,95) Roma (3,50) Verona (3,90)

20.45: (8,50) Salernitana (4,70) Milan (1,38)

Nedelja

12.30: (2,65) Fjorentina (3,25) Atalanta (2,70)

15.00: (2,55) Venecija (3,15) Đenova (2,85)

18.00: (1,32) Inter (5,50) Sasuolo (9,00)

20.45: (3,05) Udineze (3,30) Lacio (2,35)

Ponedeljak

19.00: (6,50) Kaljari (4,20) Napoli (1,52)

21.00: (1,87) Bolonja (3,50) Specija (4,30)

***kvote su podložne promenama