Kako je Žoze kupio naklonost rimskih bogova, a Roma postala najbolji italijanski tim u Evropi

Liga konferencije nije takmičenje koje može da se uporedi sa Ligom šampiona, značajno je slabije i od Lige Evrope, međutim, ako biste pitali Žozea Murinja, ali i prosečnog navijača Rome koji sve ima u životu sem pehara velikih takmičenjima, verovatno biste dobili identičan odgovor: "trofej je trofej, idemo da ga osvojimo!". Portugalc u trofejnoj riznici ima i pehare i Lige šampiona i Lige Evrope, pa sa ovim želi da kompletira fantastiačan niz, mada neće biti nimalo lako, jer je protivnik na putu ka finalu u Tirani biti engleski Lester.

Roma od evropskih trofeja ima samo Kup sajamskih gradova iz 1961. godine, te po jedno finale Kupa šampiona 1984. godine i Kupa UEFA 1991. U prvom je poražena od Liverpula na penale, upravo na svom Olimpiku, a u drugom je pala u dvomeču od Intera. U klupkoj trofejnoj sali nije baš neka prevelika gužva. Tu su tri "skudeta", devet Kupova Italije i dva Superkupa Italije, tako da ne mora da čudi što je u ovom trenutku vlada poprilična euforija među pristalicama kluba iz Večnog grada.

Žoze Murinjo je uspeo ono što je mnogim trenerima Roma tokom bogate istorije bilo teško da učine, bez obzira na renome i trenersku klasu koju su posedovali. Kupio je naklonost rimskih bogova, probudio duh i veru specifičnih tifoza Vučice. Nedeljama i mesecima se borio sa nevidljivim silama, u trenutku najveće krize njegove ekipe svaljivao je krivicu na sudije, Fudbalski savez Italije i sve moguće "državne neprijatelje", a sada je konačno svoj na svome.

Sada ne samo da mu veruju navijači, već i čitava ekipa, a uspeo da pronađe "žicu" i Nikolu Zaniolu. Prvo je dva meseca hladio najbiljeg mladog italijanskog igrača, potpuno mu smirio glavu, a onda ga je gurnuo u vatru onda kada je to bilo najvažnije za tim i dobio spektakularnu fudbalsku predstavu. Zaniolo ne samo da je postigao prvi het-trik u seniorskom fudbalu i definitivno odigrao najbolju utakmicu u dresu Rome, već je impresionirao lakoćom poteza i majstoriskim reakcijama u završnicama napada. Pre nekoliko nedelja bio je zakucan za klupu, a sada je zvanično postao najjače Romino oružje u završnici sezone. Da ne pričamo o Lorencu Pelegriniju kojeg je Murinjo podigrao na vrhunsku klasu i pretvorio u istinskog komadanta ekipe. Henrik Mhitarijan se u potpunosti stavio u službu tima, mladi Nikola Žalevski je potpuno neutralisao nedostatak Leonadra Spinacole, a najbolju sezonu u karijeri igra i Tami Abraham. Engleski napadač je postao tek treći igrač Rome u ovom veku koji je uspeo da postigne najmanje 24 gola u jednoj sezoni. Frančesko Toti je to učinio u dva navrata, a jednom je to uradio i Edin Džeko.

"Najvažnija stvar je što smo u polufinalu, ali način na koji smo igrali od prvog minuta, sa visokim presingom, intezitetom, kvalitetnom igrom s leđa. Čak i posle prve utakmice, koju smo izgubili sa 1:2, osećao sam da smo superiorni. Mi smo jači tim, iskreno je neprohvatljivo da smo uspeli da pobedimo ovog protivnika tek iz četvrtog pokušaja, ali to je bilo najvažnije", rekao je Murinjo.

Mnogi su proteklih godina bili skloni da proglase Portugalca "bivšim trenerom", ali ih opasno demantuje fantastična činjenica da je Murinjo sinoć 11. put igrao četvrtfinale nekog evropskog takmičenja i 11. put prošao u polufinale. Jasno je da je za to potreban poseban kvalitet.

"Kada igrate dobro a gubite, to niko ne voli. Verujem da Roma igra mnogo bolje nego što nam priznaju. Previše je lako reći da imamo karakter, dugo smo neporaženi jer smo organizovani, ali je istina da igramo bolje nego što ljudi govore", dodao je Portugalac.

Možda će nekome delovati čudno i neverovatno, ali Roma je još plasmanom u četvrtfinale Lige konferencija postala najuspešniji italijanski tim u evrokupovima u poslednjih pet sezona. Vučica je tada postala jedini tim sa Apenina koji je tri puta uspeo da se nađe među osam najboljih u nekom od evropskih takmičenja i to u tri različita. Sinoć je ta granica dodatno pomerena, pošto je Roma postala jedna od četiri evropske ekipe koja je tri puta u poslednjih pet sezona stigla do polufinala evropskih takmičenja. To je uspelo još samo Arsenalu, Liverpulu i Real Madridu, tako da nema prostora da se Rimljanima pronađe bilo kakva mrlja u aktuelni uspesima. Roma je napravila i dodatni iskorak kada je u pitanju klupski koeficijent, pa je sada na fenomenalnom 11. mestu. Primera radi 2018. godine se nalazila deset pozicija niže.

Lester ne sme nikako da se potceni, jer su upravo engleski timovi prava noćna mora Rimljana. U prethodna dva polufinala Vučica je dva puta ispadala upravo od Engleza. Prvo od Liverpula u polufinalu Lige šampiona u sezoni 2017/2018, a potom od Mančester Junajteda u prošloj sezoni, posle katastrofalnih 2:6 na Old Trafordu. Ovo će biti treće polufinale sa Englezima, doduše značano nižeg renomea, pa bi možda i sreća mogla da se osmehne Romi, bez obzira što Lisice imaju izuzetno kvalitetan tim.

Da nije bilo kriznog perioda krajem prošle i početkom ove godine, Roma bi bila ozbiljan kandidat i za Ligu šampiona. Ovako, prioritet Murinjove ekipe je da osigura peto mesto u Seriji A i direktan plasman u Ligu Evrope, što bi bio značajan korak unapred za Vučicu. Potom bi uprava kluba na čelu sa američkim milionerom Danom Fridkinom morala da se otvori i obezbedi neka kvlitetna pojačanja, made je u ovom trenutku pitanje broj jedan ostanak Nikola Zaniola, koji ima još dve godine ugovora, ali i silno zainteresovani Juventus nad glavom. Ukoliko ne bude želeo da potpiše produžetak saradnje, čelnicima kluba iz Večnog grada biće najisplatljivije da ga ovog leta prodaju, a Stara dama bi tako nastavila tradiciju uzimanja najboljih igrača Đalorosa.