Pipo Inzagi u 91. minutu! Dan kad je rođen Ančelotijev Milan (VIDEO)

Najslavnija epoha iz istorije Milana je bila druga polovina 80-ih i prva 90-ih godina prošlog veka kada su Rosoneri osvojili sve. Po nekoliko puta. Ali od izgubljenog finala Lige šampiona protiv Ajaksa 1995. godine je došla kriza, iako je Silvio Berluskoni i dalje izdvajao veliki novac i dovodio sjajna pojačanja. Nikako Milan nije uspevao da nađe pravog trenera posle zlatnih godina Ariga Sakija i Fabija Kapela. Čak ni povraci njih dvojice na klupu Rosonera nisu pomogli.

I tako su se u Milanu menjali igrači, treneri, a trofeji su zaobilazili italijanskog velikana krajem 90-ih. Osvojena je jedna titula prvaka Italije 1999. godine, ali je to bio više incident nego dokaz velikog povratka Milana. Rosoneri su neverovatnim preokretom u drugom delu sezone oteli Laciju ispred nosa već viđenu titulu. Igra nije bila nešto posebno dobra, ali rezultati jesu. Na klupi je sedeo Zakeroni, igrali su Birof, Vea, Leonardo, Helveg a od stare garde su tu bili Maldini, Kostakurta, Albertini, Rosi, mladi Ambrozini...

Ipak, ni posle te titule se Milan nije stabilizovao i usledila je nova kriza. Milan je sezonu odbrane titule završio na šestom mestu, Zakeroni je oteran, menjali su ga privremeno Čezare Maldini i Mauro Tasoti, a u leto 2001. je kao trenerska zvezda došao Fatih Terim. Dovedeni su mu Inzagi i Rui Kosta, Alavesov tandem Kontra – Havi Moreno, talentovani vezista Andrea Pirlo, a ekipi su već bili Ševčenko, Maldini, Kostakurta, mladi Gatuzo, solidna imena Helveg, Roke Žunior, Čamot, Seržinjo, Hose Mari, povređeni Redondo...

Ipak, ni Terim nije ništa promenio i oteran je već početkom novembra, a na njegovo mesto je došao mladi stručnjak Karlo Ančeloti koji je sezonu ranije na traumatičan način izgubio titulu sa Juventusom u Peruđi i oteran je kao glavni krivac iz Torina. Koliko je Milanu bio potreban trener, toliko je Ančelotiju bilo potrebno da se dokaže za veliki klub. I tako je krenula trenerska priča Karla Ančelotija u Milanu...

U prvoj sezoni je za dlaku uspeo da se kvalifikuje za Ligu šampiona. Bod ispred najvećeg iznenađenja Kjeva. Juve, Inter i Roma su bili daleko ispred u borbi za titulu...

Još jedna loša sezona je naterala Berluskonija da dodatno zavuče ruku u džep. Ančelotiju su dovedeni  Alesandro Nesta, Klarens Sedorf, Rivaldo, solidni hrvatski defanzivac Dario Šimić, a iz Fajenorda je besplatno stigao Jon Dal Tomason. Očekivanja su bila veća, ali ne baš da Milan postane prvak Evrope. Čak ni Italije...

Rosoneri su krenuli u kvalifikacijama za Ligu šampiona i zahvaljujući Inzagijevom golu u gostima izbacili Slovan iz Libereca. Inzagi je najavio da će to biti njegova sezona... U grupi sa Deportivom, Lansom i Bajernom je rešetao nemilice. Dva komada Lansu na početku, pa tri u La Korunji, pa tri komada u dve utakmice protiv Bajerna.

Pirlo, Rui Kosta i Sedorf su pakovali, Pipo pogađao. Dao je i šest golova u prvih pet kola prvenstva. A kada bi on zastao, pogađao je Andrij Ševčenko. Nesta se sjajno uklopio sa Kostakurtom, Maldini je gospodario levom stranom, a Šimić bio sasvim pristojno rešenje desno. Ančeloti je našao način kako da izvuče najbolje od Gatuza i tako je napravljena kičma tima koji će se tek pomalo menjati narednih godina i koji će ostati upamćen kao jedna od dinastija evropskog fudbala. Čak ni  aktuelni svetski prvak Rivaldo ovenčan slavom sa Mundijala na Dalekom istoku nekoliko meseci ranije, nije mogao da se izbori za mesto pored Ševčenka i Inzagija.

Milan je lako prošao prvo grupnu fazu, a onda i drugu sa Borusijom Dortmund, Lokomotivom i Real Madridom. Konačno je posle nekoliko godina bio u ozbiljnoj fazi Lige šampiona. Žreb im je u četvrtfinalu dodelio Ajaks u kojem je Ronald Kuman napravio fenomenalan spoj mladosti i iskustva. Vraćeni su veterani Jari Litmanen, Aron Vinter i Ričard Vičge da budu mentori talentovanim mladićima poput Zlatana Ibrahimovića, Kristijana Kivua, Endija van der Mejdea, Maksvela, Rafaela van der Varta, Veslija Snajdera, Stivena Pijenara, Petrija Pasanena, Mida, Najdžela de Jonga... Ogroman potencijal je imala ta generacija i Milan će to vrlo brzo osetiti.

Prvi meč je igran u Amsterdamu i Milan i završen je 0:0. Ajaks je više napadao iako se Ančeloti ubacivanjem Rivalda trudio da dođe do zlata vrednog gola u gostima. Ipak, Ajaks je bio za nijansu bolji i poslao Rosonerima opomenu pred revanš.

A u tom revanšu je Milan bio desetkovan! Skoro bez kompletnog veznog reda. Gatuzo je bio suspendovan, a Sedorf i Pirlo povređeni. Ančeloti je prebacio Kaladzea na zadnjeg veznog, oslonio se na Ambrozinija, a čak je morao da počne i da Kristijanom Brokijem u startnih 11. Sve nade su počivale na Ruiju Kosti i tandemu Inzagi – Ševčenko.

Inzagi je od početka visio na granici ofsajda i ulazi u glavu pomoćnom sudiji, Lobonc je čudesnom paradom izvadio loptu iz gola, Ajaks nije uspevao da pripreti... Konačno, Inzagi se poput lisice izvukao između Ajaksovih štopera i glavom sa peterca razgalio preko 75.000 gledalaca na San Siru. Drama je počela...

Ali taj Ajaks je bio mnogo opasan tim... Kuman je hrabro na poluvremenu izbacio štopera Van Damea i uveo Litmanena koji će posle samo desetak minuta na terenu da zatrese mrežu posle sjajnog prodora Van der Mejdea i baš loše reakcije odbrane Milana. Ajaks je imao 1:1 koji ga vode dalje, ali Ančeloti nije paničio. Verovatno ni sam Pipo Inzagi ne zna kako je u tom 65. minutu došao do lopte i kako je uspeo da je uputi na tacnu Ševčenku za novo vođstvo Rosonera.

Ajaks je još jače napao i sabio Milan na njegovu polovinu. Pijenar je između trojice domaćih defanzivaca, sa zemlje uspeo da pogodi za 2:2 i na desetak minuta do kraja je Milanu opet pretila eliminacija.

Ančeloti je prvo uveo Rivalda umesto Kaladzea, a potom poslao na teren i četvrtog napadača Tomasona umesto beka Šimića. Poslednja nada je bilo uvođenje Redonda umesto umornog Ruija Koste. Milan je bio na kopnopcima, ali se i Ajaks uplašio i previše se povukao. Ševčenko je promašio zicer...

Gotovo zmijska jeza je podilazila San Siro kada se ušlo u nadokandu vremena. Delovalo je da je sve izgubljeno. Nije bilo vremena za akcije, kapiten Maldini je posalo dugačku loptu, a Ambrozini uradio ono što najbolje zna i nekako je glavom poslao u srce Ajaksovog šesnaesterca. I opet je neverovatni Pipo Inzagi bio na pravom mestu. Za delić sekunda je stigao do lopte pre Pasanena i Lobonca i poslao savšren lob koji je negde na gol liniji potvrdio Tomason. Trebalo je to da bude gol Danca - možda zvanično i jeste bio - ali će ga svi pamtiti kao jedan od Inzagijevih najvažnijih u karijeri.  

U toj pobedi nad Ajaksom na današnji dan pre 17 godina je rođen Ančelotijev Milan. Dinastija koja će kasnije osvojiti dve titule prvaka Evrope, a mogla je i još dva da nije dozvolila one ludačke preokrete protiv Deportiva i Liverpula od kojih je realno bila bolja.

Odirgala je ta generacija mnogo velikih evropskih mečeva, ali su kasnije igrači često pričali da je u toj noči protiv Ajaksa rođen Ančelotijev Milan i da možda ništa ne bi bilo kasnije da nije bilo tog Inzagijevog gola.

Sreda, 23. april 2003. godine

Milan – Ajaks 3:2 (1:0)
/Inazgi 30, 90+1, Ševčenko  65 – Litmanen 63, Pienar 78/

Milan: Dida – Šimić (od 83. Tomason), Kostakurta, Nesta, Maldini – Kaladze (od 80. Rivaldo), Broki, Ambrozini – Rui Kosta (od 85. Redondo) – Inzagi, Ševčenko
Ajaks: Lobonc – Trabelsi, Pasanen, Van Dame (od 46. Litmanen), Kivu – O’ Brajen – Van Der Mejde (od 89. Bergdolmo), Snajder, Pijenar (od 84. N. De Jong) – Jakubu, Ibrahimović

(FOTO: reuters)