Kako je propao Uefin finansijski fer-plej i zašto PSŽ može da kupuje dok drugi grcaju u dugovima

Lionel Mesi je šokirao svet odlukom da napusti Barselonu i ogoli istinu o katastrofalnom poslovanju katalonskog kluba pod vođstvom Đozepa Marije Bartomeua. Pari Sen Žermen je ugrabio šansu i doveo najboljeg na svetu ostavljajući fudbalske fanatike da se pitaju čemu onda sva Uefina pravila o finansijskom fer-pleju kad se Svecima dozvoljava ono što je drugima zabranjeno. Međutim, kako objašnjava ugledni bloger pod imenom „Swiss Ramble“, čuven po finansijskim analizama u svetu fudbala, Pari Sen Žermen neće snositi nikakve posledice, jer je sve što je radio – radio vrlo pametno. Zbog čega će vrlo verovatno bez problema proći svaku Uefinu kontrolu, ma koliko one nejasne bile običnom navijaču.

Krenimo stoga redom, analiza je podugačka i ne baš najjednostavnija.

Prvo treba reći da je u kasu pariskog kluba u 2020. godini ušlo 99.000.000 evra manje nego lane što je pad u visini od 15 odsto. Paradoksalno, klupski budžet za plate je skočio za 43.000.000 evra, odnosno za 12 odsto i sada iznosi 414.000.000. Tri puta je veći od Lionovog, najbližeg pratioca u Ligi 1. U stvari, Pari Sen Žermenov trošak za plate predstavlja celih 29 odsto od ukupnog budžeta za zarade igrača u celom francuskom prvenstvu.

Kada poredimo sa Evropom, nije ipak najveći. Barselona je – pre no što je sada prinuđena da reže troškove – na plate trošila 443.000.000 evra godišnje. Mančester Siti 401.000.000 evra, Real Madrid 378.000.000, Liverpul 371.000.000, Bajern 340.000.000, Mančester junajted 324.000.000, a Čelsi 323.000.000.

Ako uporedimo sa ukupim budžetom, Pari Sen Žermen će na zarade igrača, umesto dosadašnjih 56 odsto, trošiti čak 74 procenata ukupne zarade. Valja istaći da je to jedan od najnižih – najboljih drugačije rečeno – odnosa u Ligi 1. Monako je recimo u 2020. na plate igrače trošio 194 odsto budžeta, odnosno skoro duplo više no što zaradi. U Evropi je situacija drugačija, gori odnos ima samo Milan sa 108 odsto, Siti je odmah tu sa 73 procenata.

U Ligi 1 je inače, po ugledu na špansku Primeru, planirano uvođenje limita od 70 odsto s tim da je ono zbog pandemije korona virusa odloženo za sezonu 2023/2024. Dovoljno vremena da PSŽ ispegla situacija.

TRANSFERI: A ŠTA SU RADILI BARSELONA, JUVENTUS, SITI, ČELSI...

Od Mesijevih dresova samo 10.000.000 evra (©AFP)

Ono gde je PSŽ ipak bolji od evropske konkurencije je poslovanje na transfer pijaci. Njihova amortizacija jeste skočila za 16 odsto, sa 123.000.000 na 142.000.000 evra, dok je recimo u 2011. iznosila svega 14.000.000.

Kome nije najjasniji termin amortizacije: ako recimo za obeštećenje igrača platite 100.000.000 evra i date mu ugovor na pet sezona sa platom od 10.000.000 godišnje, godišnja amortizacija za taj transfer biće 30.000.000 evra. Odnosno, plata plus obeštećenje podeljeno na broj godina u ugovoru. I tako sve do potpisivanja novog ugovora, a kako je Nejmar recimo juna 2021. potpisao novi ugovor i tako produžio period u kome se amortizuje njegov 222.000.000 evra teški transfer, godišnji ceh Pari Sen Žermena za Brazilca je pao sa 44.000.000 na svega 11.000.000 evra neto. Godišnja ušteda od 33.000.000 evra.

Naravno, niko drugi u Francuskoj ne plaća ni izbliza isti novac za amortizacije transfera. Monako je recimo drugi sa 88.000.000 evra. Međutim, u Evropi sasvim drugačija slika: Barselona je svake godine unapred opterećena sa 174.000.000 evra, Juventus sa 167.000.000, Mančester Siti sa 166.000.000, Real na 159.000.000.

Pari Sen Žermen se jeste bahatio sa Nejmarom i Kilijanom Mbapeom, ali je u međuvremenu stao. Ako računamo poslednje tri godine, PSŽ je na obeštećenje igrača potrošio 560.000.000 evra bruto. Poređenja radi, Barselona je potrošila čak 960.000.000 evra, Juventus 801.000.000, Čelsi 758.000.000. Ako računamo neto trošak – jer porezi nisu svuda isti – PSŽ je u tom periodu za pojačanja izdvojio 242.000.000 evra, skoro duplo manje od onoga što su trošili Mančester Siti (460.000.000) i Mančester junajted (432.000.000).

Ovo leto je dobar primer: Mesi, Serhio Ramos, Đanluiđi Donaruma i Žoržinjo Vajnaldum, svi oni su stigli bez obeštećenja. Plaćeni su Ašraf Hakimi (60.000.000) i Danilo Pereira (16.000.000). Prošlog leta Mauro Ikardi je koštao još 50.000.000 evra, a Serhio Riko 6.000.000. Čelsi je recimo u istom periodu potrošio skoro 370.000.000 evra, Mančester Siti oko 290.000.000, gradski rival Junajted oko 210.000.000, čak je i Juve dao više (160.000.000)… Sa druge strane, Real nije potrošio ni dinar.

PSŽ doduše nije zarađivao mnogo na transferima – samo 14.000.000 evra u poslednje dve sezone – ali se ratosiljao ogromnih plata igrača poput Edinsona Kavanija, Tijaga Silve i Tome Menijea. I tek će da prodaje, pošto su na transferi listi igrači poput Ikardija, Andera Erere, Rafinje, Tila Kerera, Pabla Sarabije, Idrise Geja…

Naravno, zavisi od toga hoće li uspeti da ih nekome proda. Geret Bejl je recimo napravio pakao od života Florentinu Peresu odbijajući da ode iz Reala, Barselona se muči sa Filipeom Kutinjom…

Swiss Ramble tako procenjuje – a njegove su procene obično vrlo tačne – da će Pari Sen Žermenov godišnji minus u knjigama iznositi svega oko 49.000.000 evra. Do korone, PSŽ je skoro pa redovno prijavljivao profit, ne veliki, ali ipak profit. Međutim, onda je u 2020. poslovao sa minusom od 125.000.000 evra, dobrim delom i zbog ranog kraja sezone u Ligi 1 kad je korona sve stopirala. Ali kako Uefa posmatra period od tri godine, minus pada na 53.000.000 po sezoni.

SVECIMA OD SPONZORA VIŠE NEGO SVIM OSTALIM FRANCUZIMA ZAJEDNO… I PREKO

Ukupan obrt je pao za 15 odsto, sa 659.000.000 na 560.000.000 evra, ali su i tako Sveci prihodovali više od trećine zarada svih klubova u Ligi 1. Konkretno, više nego OIlimpik Lion (181.000.000), Olimpik Marselj (119.000.000), Lil (95.000.000), Sent Etjen (69.000.000) i Monako (62.000.000) zajedno.

A sa Lionelom Mesijem prihodi će samo skakati, iako Liga 1 nije baš konkurentna i toliko zanimljiva, pa je recimo od sponzorskih ugovora (287.000.000 evra) PSŽ i do sada zarađivao oko 100.000.000 evra više no ostalih 19 klubova Lige 1 zajedno. Toliko o ravnopravnoj igri.

Nije to naravno fer, ali u takvim okolnostima Mesi je idealan adut da Naser al Kelaifi ode kod sponzora i zatraži i bolje uslove. Pride, od Najkija će sve do 2032. godišnje dobijati 80.000.000 evra, dok sa Akorom ima 60.000.000 do 2022, ali sa opcijom da se saradnja produži na tri sezone. Sa Mesijem u timu – nema sumnje da će svi trčati kod Al Kelaifija. Juventusovi prihodi od sponzora su recimo posle dovođenja Kristijana Ronalda skočili za skoro 50 odsto. Kad bi PSŽ porastao za 25 odsto, to bi značilo i novih 70.000.000 evra godišnje u klupskoj kasi.

Prodavaće se i dresovi, ali tu ljudi treba da budu svesni da klubovima ide samo 10 odsto od dresova, osim ako sami ne obavljaju prodaju što je vrlo redak slučaj. Uglavnom to rade proizvođači, u ovom slučaju Najki, koji zato i daje 80.000.000 evra godišnje. Kad bi PSŽ prodao i 1.000.000 dresova više po ceni od 100 evra po komadu zaradio bi svega 10.000.000 evra. Lep novac, ne ključan.

TV PRAVA NAJVEĆI PROBLEM

Niko neće da plaća neravnopravnu ligu (©Reuters)

Najveći problem Pari Sen Žermena svakako su TV prava. U 2020. su dobili 150.000.00 evra, skoro 100.000.000 manje od Barselone (249.000.000) ili Liverpula (233.000.000).

Trebalo je da TV prava u Francuskoj poskupe za 60 odsto, sa 760.000.000 na 1.200.000.000, ali Mediapro zbog ranog kraja sezone 2019/2010 nije mogao to da isplati, pa je ugovor poništen. Kanal+ je preuzeo prava, ali će ih do 2024. plaćati svega 650.000.000 evra godišnje. Ako računamo i prenose u inostranstvu taj ugovor će biti vredan 725.000.000 evra, dok Premijer liga zarađuje 3.600.000.000, Primera 2.000.000.000, Bundesliga 1.400.000.000, a Serija A 1.300.000.000.

PSŽ je dosta dobio plasmanom u finale Lige šampiona 2020. godine (127.000.000 evra), s tim da je prihod od utakmica odigranih u avgustu prenet na narednu sezonu, oko 47.000.000.

Prihod od ulaznica je pao za 20 odsto, odnosno za 24.000.000 evra, ali se sada očekuje skok, jer će zbog Mesija barem VIP lože značajno poskupeti, a Al Kelaifi je već pričao i o novom stadionu sa 80.000 mesta naspram Parka prinčeva kapaciteta 50.000.

DUG MANJI OD VEĆINE I MAHERI IZ BAJERNA

Ono gde PSŽ stoji veoma dobro je eksterni dug. Toga u Parizu nema, mada su obaveze prema vlasnicima iz kompanija Katar Sports Investment skočile za 50.000.000 evra na ukupno 197.000.000. Neto dug je “svega” 125.000.000 evra. Mnogo gore stoji Totenhem sa dugom od 947.000.000 evra, Mančester junajted sa 599.000.000 ili Barselona sa 480.000.000. Veći dug od Pari Sen Žermena imaju i Inter, Juventus, Liverpul – svi bar 100.000.000 evra veći – pa i Arsenal i Atletiko. Manji samo Milan, Siti, Čelsi, Borusija Dortmund i maheri iz Bajerna sa dugom od – nula evra.

Naravno, svega toga ne bi bilo da vlasnici iz Katara pred sezonu 2017/2018 nisu u klub upumpani 316.000.000 evra, ali već sada je jasno da je malo verovatno da će PSŽ snositi posledice zbog dovođenja Mesija. Jer čudnim i ne uvek najjasnijima pravilima Uefa dozvoljava minus ako se ulaže u omladinski pogon (u slučaju Svetaca 24.000.000 evra), ženski fundal (9.000.000) ili zajednicu, računa i inflaciju… Pa tako PSŽ u trogodišnjem period do 2020. čak ima i profit od 4.000.000 evra!

Dalje, Uefa je zbog korona virusa već objavila da će 2020. i 2021. godinu posmatrati odvojeno što će dalje olakšati klubovima da se prilagode novonastaloj situaciji. Pride, vlasnicima će biti omogućeno da svojim sredstvima pokriju minus nastao pandemijom, a to nije problem za šeike iz Katara.

SELARI-KEP KAO REŠENJE

Finansijski fer plej je tako doživeo kolaps, pa se uveliko očekuje Uefin predlog o uvođenju seleri kepa po ugledu na NBA i MLB ligu. Konkretno, klubovima će biti dozvoljeno da na plate igrača troše do 70 odsto zarade – ne profita – a za sve preko toga plaćaće porez na luksuz, koji će se dalje deliti “siromašnima”.

Ne treba zaboraviti ni da je baš Al Kelaifi prvi stao uz Uefu kada su najveći evropski klubovi zapretili osnivanjem Superlige, te da mu je zbog toga ugled u Nionu značajno porastao. Za očekivati je stoga da će i Uefa prilikom uvođenja seleri-kepa pitati i PSŽ za savet. A Svecima ni taj porez za luksuz neće biti preveliko opterećenje.

Čini se, dakle, da se polako vraćamo u vreme kada su najbogatiji vlasnici mogli da troše po volji. Kao nekad kad je “sedam sestara” vladalo Serijom A, ili kada je Roman Abramovič uzdrmao engleski fudbal, pa i kada su Real i Barselona – dok je Španija živela od nemačkih kredita – mogli da kupuju bez razmišljanja o posledicama.

Sad je vreme za PSŽ, Mančester Siti i Čelsi.