Kako je propao Juve: Sve pobede imaju mnogo očeva, porazi su po pravilu siročići

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Engleski pesnik Džon Kits, koji je svoje dane okončao u Večnom gradu i tu zauvek ostao na Engleskom groblju, zapisao je da pobede uvek imaju mnogo očeva, a da su porazi po pravilu siročići. I posle 200 godina ta opaska najznačajnijeg romatičarskog pesnika sa Ostrva, uz Lorda Bajrona sa kojim je delio ljubav prema Italiji, nije izgubila ni delić svoje aktuelnosti.

Decenija trijumfa Juventusa ima koliko god hoćete očeva: od trenera do igrača, od predsednika do rukovodilaca. Godina poraza i pada je siroče, bez oca i majke i niko ne želi da preuzme odgovornost. U najbolju ruku su svi krivi, a kad su svi krivi to znači da nije niko.

Najlakše bi bilo svaliti svu krivicu na Andrea Pirla. Ali to bi bilo jednako banalno koliko i Marfijevo pravilo: član 1. Šef je uvek u pravu; član 2. Ako šef nije u pravu pridržavaj se prvog člana. Pirlova krivica je marginalna i poslednja u hijerahiji onih koji su prouzrokovali pad Stare dame. Od njega su mnogo više krivi oni koji su ga izabrali kao i oni koji su kreirali aktuelni park igrača Juventusa.

Zvuči paradoksalno, ali pad Juventusa je počeo sa dovođenjem Kristijana Ronalda za koji se verovalo da je kvalitativni skok u razvoju Stare dame. Predsednik Juventusa Andrea Anjeli je celu operaciju vodio u tajnosti, zajedno sa Fabijom Paratičijem. Ne zna se sa sigurnošću da li je tadašnji generalni direktor Juventusa Bepe Marota bio upoznat sa čitavim poslom, ali je nepobitno da ga niko nije konsultovao i da je to bio početak kraja relacija između Marote i Anjelija, odnosno Paratičija.

Angažovanje Kristijana Ronalda je bio hazarderski potez, poput pokušaja “vađenja” za kartaškim stolom sa dupliranjem uloga. Finansijski bilans Juventusa je već bio u velikom minusu pre tri godine, kada je Džon Elkan jasno stavio da znanja da porodična firma neće pokriti dugove, niti finansirati oporavak. To objašnjava zašto je Marota bio držan po strani u operaciji transfera Ronalda.

Anjelijeva računica je bila veoma smela, ali i sa previše nepoznanica. Osim planetarnog jačanja brenda Juventus uz pomoć popularnosti Ronalda, predsednik Bjankonera je bio uveren da je CR7 pazl koji nedostaje za osvajanje Lige šampiona, trofej na koji Stara dama čeka od 1996. godine i Jugovićevog penala.

Kristijano Ronaldo (©Reuters)

Ronaldova Faraonska plata od 30 i kusur miliona i serija drugih pogodnosti uz plaćenih 100.000.000 evra za transfer Real Madridu, opteretili su bilans Juventusa sa preko 350.000.000 evra u četiri godine. U prevodu, Juve je bio osuđen da osvoji ne jednu, nego barem dve Lige šampiona da bi pokrio rupu u bilansu koji je ostavio Ronaldov transfer.

Paralelno, Paratiči primenjuje strategiju na kojoj se Adrijano Galijani opekao u Milanu: sa zatvorenom slavinom od strane Elkana, Juve je morao da autofinansira kampanju pojačanja. Kao i Galijani i Paratiči pada u zavodljivu zamku uzimanja igrača na isteku ugovora, bez evra obeštećenja, koji zauzvrat traže basnoslovne plate.

Primanja Ronalda, Adrijena Rabioa, Arona Remzija, Matijsa De Lihta, raspaljujuju apetite i drugih fudbalera koji kucaju na vrata i traže povišice. Menadžment Juventusa pravi još jedan pogrešan potez, produžava milionske ugovore igračima koji su već duboko zašli u četvrtu deceniju života: Sami Kedira, Mario Mandžukić i Gonzalo Iguain su najbolji primeri.

(1,30) Napoli (5,50) Udineze (10,0)

Lako je biti general posle bitke, ali nije mali broj mislećih glava u Italiji koje su još u kasnu jesen 2018. godine upozorile da je sa odlaskom Marote počeo kraj trijumfalnog period Bjankonera i da je samo pitanje do kada će se, po inerciji, Juve kotrljati trijumfalnom stazom.

Bepe Marota nije bio samo najstariji – po godinama bi mogao da bude gotovo otac svim članovima trijumvirata Anjeli/Nedved/Paratiči – već i glas razuma, reda i poslovne liturgije po kojoj je Stara dama bila prepoznatljiva. Bez njega tijumvirat je izgubio kompas, tačku oslonca, i što je najvažnije izgubili su osobu pred kojom je svaki fudbaler stojao mirno i na svom mestu.

Trijumvirati počinju uz fanfare i završavaju mizerno u Juventusu. Dovoljno je setiti se prethodnog “trilinga”, Lučano Mođi – Antonio Điraudo – Roberto Betega, zbog koga je Juve prvi put u istoriji završio u Seriji B. Anjeli, Nedved i Paratiči su bili žrtve vlastitog uspeha. Potcenili su ulogu Marote, a precenili vlastitu.

Anjeli, Paratiči, Nedved (©AFP)

Ako je Marota bio indirektna žrtva dovođenja Ronalda, Masimilijano Alegri je bio direktna. Danas se malo ko seća nadmenog i potcenjivačkog gesta Portugalca prema Alegriju posle ispadanja iz Lige šampiona od Ajaksa. Poznavaoci prilika u Kontinasi tvrde da je to bio prelomni trenutak da Fabio Paratiči i Pavel Nedved krenu u ofanzivu da “oteraju” Alegrija godinu dana pre isteka ugovora.

Anjeli nije lako popustio na pritisak svoje dvojice saradnika. Alegija jeste doveo Marota, ali se predsednik Juvea vezao za njega jer mu je omogućio veliku zadovoljštinu posle turbolentnog rastanka sa Antonijom Konteom. Takođe, davanje otkaza Alegriju koji je osvojio pet uzastopnih skudeta, dva put doveo Juve do finala Lige šampiona, i sa još godinu dana ugovora nije imalo ni sportskog, ni ekonomskog a ni strateškog smisla.

Andrea nosi prezime Anjeli, ali nema ni harizmu ni moć koju je imeo njegov stric Đani. Legendarni “Avvocato” je bio patrijarh famlije dok Andrea mora da pita za novac sestrića Džona Elkana, Đanijevog unuka. I relacije sa fudbalerima su potpuno različite. Advokat Anjeli i predsednik Đampjero Boniperti su znali da stave igrače, čak i one najveće, poput Mišela Platinija i Omara Sivorija, na svoje mesto. U njihovoj epohi niko nije mogao da bude važniji i veći od Juventusa.

Fabio Paratiči i Pavel Nedved su imali ideju da pruže još jednu šansu Antoniju Konteu i obećali su mu da će “srediti” Anjelija. Računaju da bez Marote iznad glave mogu da ubede Andreu iako mu nije ni zaboravio, a ni oprostio čuvenu zajedljivu opasku trenera da se ne ide u restoran gde obrok košta 100 evra sa deset evra u džepu. Ubeđivanje traje nedeljama, Konte žarko želi da se vrati u Juve, ali počinje da gubi strpljenje jer je Romu već odbio i ne sme da ispusti Inter kao padobran.

Ako je oholost Paratičija i Nedveda“oterala” Bepea Marotu u zagrljaj mladog Stivena Džanga koji je pozvao iskusnog menadžera isto veče kada je dobio otkaz u Juventusu, sujeta Andree Anjelija je servirala Kontea najvećem rivalu. Drugim rečima, predsednik i rukovodioci Juventusa su direktno pojačali svog najvećeg rivala poklanjajući mu dvojac koji je postavio temelje Juventusu koji je vladao devet godina Italijom.

Odgovornost za dovođenje Mauricija Sarija snose Paratiči i Nedved. Sari pristaje Juventusu, kao što je Če Gevara odgovarao funkciji direktora banke Goldman Saks. Toskanski stručnjak već na startu pravi grešku: odlazi na noge Ronaldu u njegovu iznajmeljenu vilu na moru. Na početku sezone, CR7 upućuje još jednu otrovnu strelicu na račun Alegrija izjavom da Juve konačno igra fudbal. Međutim, ljubav sa Sarijem traje kratko. Na dva uzastopna meča Mauricio izvodi bledog i indisponiranog Kristijana iz igre što mu Portugalac nije nikada oprostio.

Pandemija Kovida-19 i ispadanje u osmini finala Lige šampiona dve godine zaredom protiv skromnih rivala, Liona i Porta, baca Juventus u finansijski nokdaun. Sa ukupnim iznosom plata igrača od 240.000.000 evra, plus više od 20.000.000 evra za dvojicu trenera po sezoni (Alegri i Sari plaćeni da ne rade ništa), čitava konstrukcija Andree Anjelija počinje da se urušava. Bez prihoda od stadiona, muzeja, sponzora, bez pomoći sestrića Elkana, sa još jednom propalim pokušajem osvajanja Lige šampiona, Anjeli i njegovi saradnici gube lucidnost. Donekle to objašnjava zašto je predsednik Juventusa najveći saveznik Florentina Peraza u bici za Superligu.

Istovremeno, Ronaldo od dodatne vrednosti Juventusa, postaje, eufemistički rečeno, solista koji nema mnogo dodirnih tačaka sa ostatkom tima. Eksperiment sa Sarijem je neslavno propao i pored toga što je osvojena deveta titula prvaka. Toskanac je doveden da bi kreirao lepršavu igru Juvea i osvojio Ligu šampiona. Uspeo je samo da se sa svima zavadi: od igrača do uprave kluba i predsednika.

Izbor Andree Pirla je bio impulsivni potez Anjelija. Da iskoristimo metaforu Flavija Brijatorea “poveravanje tima Pirlu je bilo kao kada biste klincu koji je tek položio vozački ispit dali novi ferari na upravljanje”. Moguća su samo dva ishoda: ili će pokvariti mašinu ili će je slupati. Pirlo je i pokvario i slupao Juveov ferari.

Andrea Pirlo i Đanluiđi Bufon (©Reuters)

Kraj jedne epohe Juventusa se ogleda i u činjenici da je aktuelna uprava Juventus prva u istoriji koja je dozvolila da jedan igrač bude važniji od kluba i da radi šta i kako hoće. Ronaldo nije samo sebi dozvoljavao luksuz da bira kada će, koliko i kako da igra, nego se juče u pratnji Elkana i Anjelija, dok su ostali igrači trenirali u Kontinasi pred meč sa Sasuolom, provodio po Maranelu i usput kupio novog ferarija. Advokat Anjeli i Boniperti se prevrću u grobu.

Ronaldo jeste postigao preko 30 golova u Seriji A i Ligi šampiona u ovoj sezoni, ali je podbacio u svim ključnim utakmicama: protiv Milana, Intera, Porta, protiv Atalante nije hteo da igra pošto mu je važniji bio meč u dresu Portugaljea sa Luksemburgom.

Pirlo, poučen primerom Sarija, nije nijednom zamenio Ronalda ako on to nije tražio. Menjao je sastave Juventusa kao čarape. Na 35 mečeve u Seriji A smo videli 35 različitih sastava. Paradoksalno, Juve je bio manje loš u prvom nego u drugom delu sezonu, što pokazuje da je i ono malo ideja što je Pirlo imao, vremenom zagubio. Neko je čak pokušao da opravda neuspehe Stare dame činjenicom da nisu mogli da računaju na efeket punog Alijanc stadiona koji je sve do Pandemije bio gotovo neosvojiva tvrđava Juventusa. Tačno je da su Bjankoneri izgubili gotovo isti broj mečeva na svom terenu od početka epidemije nego u prethodnih osam i po godina, ali isto tako odgovara istini da Juve nije izgubio mesto u Ligi šampiona u Torinu već na gostovanjima.

Dok za Pirla možemo da nađemo seriju opravdanja za neuspešnu sezonu, Paratiči i Nedved nemaju monogo olakšavajućih okolnosti. Njih dvojica su napravili seriju grešaka u poslednja dva prelazna roka: potrošili su preko 200.000.000 evra, a Juventusu nedostaje kompletan srednji red, barem jedan bek i napadač na nivou renomea Stare dame.

Rabio i Remzi su se pokazali kao totalni promašaji, Veston Mekeni i Dejan Kuluševski su još zeleni, Rodrigo Bentantkur nema štof za nosioca igre u velikom timu, u najboljem slučaju može da bude vodonoša. U razmeni Artur – Miralem Pjanić nisu se usrećili ni Juve ni Barselona. Federiko Bernardeski izgleda više kao maneken nego kao fudbaler, Alvaro Morata je dobra rezerva i ništa više od toga. Đorđo Kjelini je u godinama koje pristižu i Leonarda Bonučija. Paulo Dibala odaje utisak igrača koji je već prošao svoj zenit i više provodi vremena sa doktorima i fizioterapeutima nego na treninzima. Nije uspeo nijedan pokušaj lansiranja igrača iz rezervnog “Under 23” tima. Ni Đanluka Frabota, ni Nikolo Fađoli, ni Radu Dragušin kao i još par drugih fudbalera nisu na visini Juventusa. Jedini igrači koji su opravdali poverenje su De Liht, Huan Kvadrado, Federiko Kjeza, Danilo i Vojćeh Ščešnji.

Retki opravdali poverenje

Bez Lige šampiona i sa bilansom u velikom minusu Juventus će biti primoran da proda par svojih najboljih igrača. Problem je što za one koje bi u Kontinasi rado pozdravili nema mnogo zainteresovanih klubova ili spremnih da plate cenu koju traži Juve. Dibali ističe ugovor sledeće godine. Bilo bi teško uzeti veliki novac za njega i u normalnim vremenima, a kamoli kriznim. Kristijano Ronaldo ima toliko godina i toliko veliku platu da će biti velika stvar za Juve da ga se oslobode bez dodatnih obaveza. Okreni, obrni, jedini igrač za koga Bjankoneri mogu da uzmu pozamašnu sumu novca je De Liht, a on je jedini igrač koji bi morao da ostane u Kontinasi.

Iz svega prethodno rečenog se zaključuje da ovosezonski debakl Juventus ima “vanbračnih očeva” koji ne žele da preuzmu krivicu na sebe. Razmimoilaženja su mouguća samo u raspodeli odgovornosti: od Andree Anjelija preko Paratičija i Nedveda do Pirla i igrača.

Ključni datum za budućnost Juventusa je 27. maj kada je na programu Skupština akcionara Eksora. Andrea Pirlo sigurno neće biti na klupi Juvea u sledećoj sezoni, male su šanse da ostanu sportski direktor Fabio Paratiči i Kristijano Ronaldo. Za Pavela Nedveda se šuška da bi mogao da počne da radi sa svojim bivšim menadžerom i velikim prijeljom Minom Rajolom, a Andrea Anjeli visi: nije isključeno da posle 11 godina napusti Juventus kao njegov najtrofejniji predsednik u istoriji.