Kako je pao Selesao: Mediokriteti u svim linijama, negativni Đoković na klupi i čekanje spasioca iz Reala

Ne treba suditi strogo po kvalifikacijama ali ovo danas ne samo da nije Brazil iz fudbalskih fantazija, već je Brazil kojeg se skoro niko ne plaši. Možda se i previše očekuje od njih ali ono kako sada izgledaju i kako igraju može da se podvede pod opis – mediokriteti. Ovakav Brazil ne prija ničijem oku, a po najmanje histeričnoj naciji za koju je fudbalska reprezentacija rame uz rame uz crkvu.

Drugi poraz od Argentine za nešto više od dve godine na svojoj Marakani peče više nego inače. Osim što je prvi na domaćem terenu u istoriji mundokvalifikacija, ogolio je živu istinu da je slabiji od Argentine. A to je već alarm za paniku.

“Ole, ole, ole”, vikali su revoltirani domaći navijači na Marakani dok su argentinski igrači odigravali pasove.

Jedna od najvećih uvreda koju reprezentativac Brazila može da doživi…

Stvari izgledaju jako loše, bili su u sličnoj situaciji i ranije ali su tada imali kvalitet koji danas nemaju.

Treba se vratiti dvadesetak godina unazad. Tada je Brazil jedini put u istoriji bio blizu eliminacije u kvalifikacijama i katastrofe da se prvi put ne plasira na Mundijal. Bio je svetski vicešampion posle bolnog poraza u finalu od Zidana i Francuske ali je imao majstore Ronalda, Rivalda, Karlosa, Kafua, Žuninja Paulistu, Denilsona, tada visoko kotirane Amorosa, Žuninja Pernambukana, Emersona, Ze Roberta, nadolazeće snage Ronaldinja, Žuana, Kaku… Ninje imao rezultat ali je imao kvalitet. 

Kvalifikacije je kao selektor počeo izvikani Vanderlej Lušemburgo, u međuvremenu osvojio Kopa Amerika i kupio kratkoročni kredit. Ali u kvalifikacijama za Mundijal je išlo užasno, Lušemburgo je smenjen, Kandinjo i Santili su kratko radili kao vršioci dužnosti dok nije došao pragmatični Luiz Felipe Skolari. Na oskaćenom Kopa Amerika 2001. je ispao u četvrtfinalu od Hondurasa (!) ali je ostao u nastavku kvalifikacija i nekako provukao Selesao do Mundijala na Dalekom istoku.

Međutim, taj njegov Brazil je već počeo da poprima oblik “antibrazilskog” u odnosu šta se očekivalo sa takvim profilom igrača. Tada vrhunski svetski napadači poput Amorosa, Elbera ili Žardela nisu mogli da uđu u tim, a Skolari je istrpeo i pritisak nacije da u reprezentaciju vrati idola Romarija. Imao je umetnike ali je hteo i radnike. Imao je i sreću da mu se uoči Mundijala oporavi Ronaldo, da kucne čas za novu silu Ronaldinja i da Rivaldo bude u životnoj formi. Nikada više se njih trojica neće tako sastaviti na nekom velikom takmičenju. Ali na 3R umetnički triling je došla i plejada ratnika koji su trčali za njih.

Brazil je na Mundijal u Južnoj Koreji i Japanu imao čak 13 igrača iz domaćih klubova. I osvojio ga je.

Skolarijev Brazil je tada igrao sa trojicom štopera, ceo svet je čuo za neumornog trkača Žilberta Silvu, a čak je i Aleks Ferguson progutao varljivu udicu zvanu Kleberson. Miks umetnika i radnika je neočekivano doneo titulu Brazilcima. Kada se iz ove perpsektive pogleda, tim sa Ronaldom, Ronaldinjom i Rivaldom je morao da osvoji Mundijal ali daleko od toga da je baš blistao i da je išlo glatko. Brazil se takmičio kao osam godina ranije u Americi.

Protiv Belgije im je bila potrebna pomoć sudije, protiv Engleske su strepeli sa igračem manje, Tursku su savladali 1:0, a najlakši posao su imali u finalu protiv Nemaca. Ipak, pamti se titula. I Skolari je preko noći postao blistavi um kojem cela nacija veruje.

Posle titule se već tražila Žoga bonito. Brazil je u Nemačku 2006. otišao kao apsolutni favorit da sve nadigra i prošeta se do titule. Ronaldo, Adrijano, Ronaldinjo, Kaka, Robinjo, Emerson, Ze Roberto, Žuninjo, Lusio, Kafu, Roberto Karlos, Žuan, Dida.… Savršen tim!

Najtalentovaniji koji je Brazil imao još od Zikovog. Tako je i završio… Kao Zikov. Zinedin Zidan je održao čas fudbala, poslao ih kući da “umiru u lepoti” i gledaju završnicu na televiziji. Od tada Brazil luta i ne zna šta hoće. Rezultate nema, igru nema ali uvek smatra da je sila broj jedan i da svi treba da drhte pred njim.

Kada god bi Brazil na Mundijalima naleteo na iole ozbiljnu evropsku reprezentaciju, ispadao bi: Francuska 2006, Holandija 2010, Nemačka 2014, Belgija 2018, Hrvatska 2022. Tačnije, Brazil je na pet prethodnih Mundijala od Evropljana savladao samo po dva puta Hrvatsku i Srbiju u grupi i jedva Švajcarce na prošlom prvenstvu. Nikada nikoga od evropskih reprezentacija nije pobedio u nokaut fazi od 2002. godine. To već nije slučajni uzorak već aksiom. Brazil više ne ume da se takmiči. A nema ni talenat da to nadoknadi.

Menjali su se igrači, selektori, stilovi igre ali se i dalje insistiralo na tom narativu da je Brazil sila od koje drugi drhte. I sve dok nisu počeli da dobijaju šamar baš od Argentine kojoj je uvek i jedino bio bitan rezultat, Brazilci su gutali knedle i verovali da uskoro sledi bolje sutra. A sada se svi plaše kako izgleda to sutra. Bez obzira na poplavu talentovanih tinejdžera koji evropski klubovi otimaju skoro konkvistadorski. “Sutra” na papiru deluje obećavajuće sanjarima, ali “danas” na terenu izgleda panično i zabrinjavajuće realistima.

Verovali su da je Tite taj koji je pokupio evropski stil takmičenja ali su mu previše verovali i poginuli su na dva Mundijala sa njim. Potom su ušli u paniku da ne znaju šta dalje. Sanjali su o Gvardioli, obećao im se Anćeloti, a u domaće stručnjake više niko ne veruje bez obzira na kontinentalnu dominaciju u klupskom fudbalu. Aktuelni vršilac dužnosti Fernando Diniz je imao imidž trenera čije ekipe igraju lepo ali ne osvajaju ništa. Ispostavilo se da je Diniz sa Fluminenseom nedvano osvojio Kopa Libertadores ali da u reprezentaciju nije doneo ni stil, ni rezultat. Štaviše, uneo je dodatnu paniku.

Brazil je u 2023. izgubio 55 odsto utakmica što je najgori učinak od 1940. godine. 

“Diniz vam je kao Đoković. Konstantno obara rekorde. Ali za razliku od Đokovića, on obara negativne. Dok čekamo Anćelotija, biće teško da ga dočekamo sa ovakvim Dinizom, Gabrijelom Žezusom u napadu, bekovskim parom Emerson – Augusto… Ovo je jadan tim! I jadni su navijači koji su platili karte da ovo gledaju”, rekao je poznati brazilski komentator Renato Maurisio Prado. 

Samo bod u četiri utakmice jesenjih kvalifikacija, porazi od direktnih rivala i lutanja u traženju tima su ogolili sve probleme i minuse Brazila. Odbrana je na šest kvalifikacionih mečeva primila više golova nego za cele prošle kvalifikacije. Ne zna se gde više curi…

Počevši od mlakog kapitena Markinjosa koji definitivno nije karakter za tu ulogu. On jeste tehnički potkovan štoper ali to je sve. Niti je defanzivno na tom nivou, niti ima crtu lidera da podvikne, udari, uđe u klinč… Protiv Argentine je bio manji od makovog brda dok su De Paul i ostali argentinski banditi šefovali Marakanom. Ironija je da trenutno najbolji brazilski štoper Bremer nije dobio ni minut na četiri poslednje utakmice.

“Dobri smo ali pravimo greške. Minimalni detalji nas skupo koštaju. Dva ubačena auta protiv Urugvaja, prekid protiv Argentine, nedovoljno agresije protiv Kolumbije”, pravdao se kapiten.

Uz Markinjosa u paru igra Gabrijel koji ni u Arsenalu pored Salibe nije lider, sve češće greši, a u reprezentaciji je izgledao jako loše u prošlim utakmicama. Delom i zbog bekova koji igraju pored. Ona scena kada Luis Dijaz postiže drugi gol je osramotila brazilski fudbal…

Zemlja Kafua i Karlosa, Alvesa i Marsela, danas ima mediokritete na bekovskim pozicijama. Emerson Rojal je u Totenhemu rezerva, a u Barseloni nije mogao da bude ni to. Renan Lodi je Atletikov promašaj kojeg ni Notingem nije želeo da otkupi, a njegova zamena Karlos Augusto je do juče bio igrač Monce i danas je rezerva u Interu. Mnogi tvrde da Brazil nikada u istoriji nije imao gore bekove… I što je najgore, nemaju bolje. Alternative su Dodo (Fiorentina), Kajo Enrike i Vanderson (Monako), Daglas Santos (Zenit), vremešni Danilo iz Juventusa…

Sa takvom odbranom, Brazilu su makar potrebne “zveri” ispred koje će patrolirati i blindriati poslednju liniju. Meč protiv Argentine je na poziciji zadnjeg veznog umesto povređenog Kazemira počeo Andre iz Fluminensea koji bi uskoro trebalo da pojača Fulam. Dakle, ne Real, Bajern, Mančester Siti, Liverpul… Već Fulam! Starter reprezentacije Brazila?!

Kada dodate da je uz njega kao kreativni vezni počeo Bruno Gimarais iz Njukasla koji nije znao šta će sa loptom, koji ne ume da ubrza igru i definitivno nije sazreo za ulogu plejmejkera, dobijate unapred izgubljenu bitku sa bilo kojom iole fizički moćnom ekipom. Kamoli onim pretorijancima iz Urugvaja ili Argentine.

A kada stvari krenu po lošem, onda obavezno idu ka gorem, davno je rekao čika Marfi.

Koliko god bio osporavan i kritikovan, Nejmar je vukao ovaj tim prethodnih gosdina. Ponajviše iz razloga što je za sve njih bio top klasa kada je zdrav. Koliko je u njemu bilo starletanstva i neke nepodnošljivosti, toliko je bilo i čistog fudbala. Onog starog Brazila. Često je golovima, asistencijama, potezima maskirao sve nedostatke. I onda se povredio. Za njim se povredio i nesuđeni naslednik Vinisijus Žunior pa je Brazil pred Argentinu ostao bez dvojice napadača koji se tu jedini mogu smatrati vrhunskom klasom svetskog fudbala. S tim što su i sa njima dvojicom u timu uzeli tek bod protiv Urugvaja i Venecuele.

Uz sav respekt, Rodrigo, Rafinja, Gabrijel Martineli, Entoni nisu pokazali da su spremni da mnogo povuku ni u klubu, a kamoli u reprezentaciji. Rodrigo jeste imao te momente talije u Realu i bitnu ulogu ali on ni danas nije siguran da li je starter ili prva zamena sa klupe. Gabrijel Martineli napravi dva driblinga pa nestane, nije ni čudo što u Arsenalu ima dva gola od početka sezone, a Rafinja je rezerva koje Barselona jedva čeka da se reši. Entoni već sada deluje kao bivši reprezentativac.

Na kraju dolazimo do rak rane – špica. Gabrijel Žezus je za poslednje četiri godine na 29 utakmica za reprezentaciju dao – jedan gol! Gvardioli je bio višak u Mančester Sitiju, Arsenalu znači ali za Brazil je potrebno mnogo više. Zamena mu je Rišarlison o kojem je dosta toga rečeno. Kao treći špic je pozvan mladi Žoao Pedro iz Brajton koji ni u klubu nije najbolja “devetka”.

Istina, na vrata reprezentacije su zakucali ili će tek, talentovana deca poput Endrika, Vitora Rokea, Anđela, Markosa Leonarda… Ali teško je očekivati da svi oni prođu Nejmarovim ili Vinijevim stopama. Moraće neko da prođe i kao Rejnijer. Taj brzi prelazak tinejdžera u evropski fudbal za sada deluje pogubno po brazilski fudbal. Imaju talenat ali nemaju utakmice u Evropi da bi pomogli reprezentaciji. I zato mnogi i ne dođu do nje... Ronaldo, Romario, Ronaldinjo, Rivaldo su reprezentativci postali u domaćim klubovima.

“Imali smo tek trojicu igrača sa Mundijala u Kataru. Argentina je imala skoro ceo tim. Mi smo u procesu gradnje. Šta treba, da prestanemo da pravimo tim?”, branio se selektor Diniz.

Dinizov Brazil je od januara koristio 46 različtih igrača od kojih su 20 debitanti. Problem je što Brazil nikada nije imao vremena da pravi tim pa ni sada nije drugačije. Ovo nije Fluminense već najtrofejnija reprezentacija na svetu.

Zato i žele Anćelotija kao rešenje koje po njima garantuje ekspresan rezultat plus dobar, ali i takmičarski fudbal. Problem je što Anćeloti nije baš trener stvaralac i navikao je na svakodnevni rad. Anćeloti je menadžerskim sposobnostima uspevao tamo gde je imao zvezdane svlačionice i velika imena. Uspehe je pravio sa Milanom i Realom, a ne Napolijem i Evertonom. Današnja brazilska svlačionica više priliči Napolijevoj nego Realovoj.

Pitanje je čak i da li je to Anćelotijem gotova stvar. Iako su iz FS Brazila tvrdili da jeste.

“Kada imate super trenera, zašto biste tražili novog? Poznajem dobro Florentina Pereza, on je izrazito inteligentan čovek i ako umete da čitate između redova šta se objavljuje u medijima, stvar je prilično jasna. Ja, kao navijač Real Madrida, čovek belog srca i veliki ‘Anćelotista’, mogu samo da se nadam da će ova sezona biti fantastična i da će Karlo biti tu naredne sezone, jer je on savršen trener za Real Madrid. Samo lud čovek napušta Real Madrid kada Real Madrid želi da taj čovek ostane. I taj čovek sam ja, jedini sam ja. Bio sam lud čovek. Siguran sam da će Karlo ostati ako Florentino napravi i najprostiji znak pažnje. On je savršen trener za Real Madrid i Real Madrid je savršen klub za njega“, rekao je juče Žoze Murinjo.

Brazil se sa tom pričom na Anćelotijem ozbiljno kocka. Ništa nije potpisano i zaista bi samo lud čovek otišao iz Reala u nikad slabiji Selesao. Za sada deluje da je Brazil bacio godinu dana sa Dinizom kao prelaznim rešenjem. Ušao je sa njim posle Titea u proces tranzicije a već se sprema za novi proces tranzicije sa Anćelotijem. Vreme curi a nikakvih naznaka boljitka nema. I što je najgore, nema igrača koji imaju snagu i talenat da lansiraju Brazil kao pre dvadesetak godina Ronaldo, Ronaldinjo, Rivaldo…

U ovoj situaciji ni Anćeloti ne pomaže.