Kako je Nemanja Nikolić razigrao Zvezdino dete?

Ništa u dosadašnjoj karijeri jednog od najboljih igrača subotičkog Spartaka Lazara Tufegdžića nije mnogo neuobičajeno. Kao Zvezdino dete, bez pomoći razvojnog kluba nalik Grafičaru u tom trenutku, bio je osuđen na prepoznatljiv, zaobilazni put, prepun trnja i čeličenja u sredinama nižeg ranga. Morao je da se dokazuje u Bežaniji i Sinđeliću, ali je redove iza i ispred vas zaslužio kontinuinirano dobrim partijama u taboru subotičkog Spartaka.

Pogodak u sudaru sa Partizanom, pre toga i avgustovski blesak na stadionu u Ljutice Bogdana, predstavljao je alarm za navijače Crvene zvezde, raspravu o tome da li je svestrani ofanzivac spreman da se vrati u matični klub. Ne da bi bio samo novajlija, već istinsko pojačanje dovedeno iz domaćeg atara.

Deluje da je rad sa trenerom Golubova Vladimirom Gaćinovićem i te kako prijao momku iz Valjevu, koji je sa šest golova i sedam asistencija trenutno jedan od najproduktivnijih igrača Superlige. U razgovoru za MOZZART Sport Lazar Tufegdžić je pričao o tome kako je na krajnjem severu Srbije probio barijeru i nagovestio da bi mogao da postane igrač za ozbiljan fudbal.

„Da se ne lažemo, mi u manjim sredinama imamo malo prilika da široj javnosti pokažemo koliko zapravo vredimo. Meni se posrećilo – a negde sam možda to i zaslužio - da postignem golove protiv Crvene zvezde i Partizana. Odmah vas svi drugačije gledaju, malo češće zvoni telefon... Žao mi je što moj gol u sudaru sa crno-belima nije bio dovoljan makar za remi. Mogao sam i drugi da postignem, istakao se odličnom odbranom Nemanja Stevanović pre penala. Taj rezultat je pokvario utisak, mada su nam svi čestitali na igri“, istakao je u razgovoru za naš portal Lazar Tufegdžić.

Dok je bio jedan od najboljih igrača Zvezdinih omladinaca, strelac šest ovosezonskih golova za Spartak nosio je dres sa brojem osam. Bio je ključna karika veznog reda, sa drugačijom ulogom nego u Subotici.

„Mnogo novinara me je pitalo šta je zapravo igram. U omladincima Crvene zvezde, gde smo forsirali formaciju sa jednim zadnjim veznim, bio sam 'osmica'. Sada sam u Spartaku pomeren napred. Igrao sam uglavnom iza Nemanje Nikolića, imao slobodu. Dobro je sve to delovalo. Otuda i brojni golovi i asistencije na mom kontu. Takođe, Spartak je za igrače poput mene idealna sredina, zahvalan sam na svemu što su mi pružili. Videli ste i sami da ne čekamo jačeg od sebe u bloku, trudimo se da guramo loptu napred. Jedina smo ekipa, uz Inđiju, koja je ove godine na stadionu Crvene zvezde postigla dva gola. To nije slučajno“.

Nehotično se naš sagovornik u prethodnom citatu dotakao Nemanje Nikolića, bivšeg napadača Partizana i Spartaka. Međutim, kasnije je namerno apostrofirao uticaj centarfora koji se nedavno preselio u Saudijsku Arabiju na njegovu karijeru.

„Znate kakav je Nemanja Nikolić igrač. Malo je takvih u srpskom fudbalu. Igra sjajno leđima, navlači štopere na sebe. Nas dvojica smo igrali u tandemu, odlično sam koristio prostor koji mi je Nikolić kretanjima i duelima ostavljao. Da ne govorim o tome da i okrenutih leđa zna da podeli pas. Zahvaljujući njemu sam postigao gol protiv Crvene zvezde. Mnogo nam nedostaje, ali njegovim odlaskom sam postao još ofanzivniji. Zasad to dobro ide“.

Tokom 2016. godine Lazaru Tufegžiću je sve bilo nadohvat ruke. Pipao je prstima dečački san, osećao da će postati stvarnost, ali nije ga obgrlio sa obe ruke. I dalje nosi dečačke uspomene sa seniorskih priprema Crvene zvezde u Termama Čatež.

„Bio sam u Sloveniji kada je trener bio Miodrag Božović, odigrao nekoliko prijateljskih utakmica, čak i trenirao sa prvim timom godinu pre toga dok je u klubu bio Nenad Lalatović. Potpisao sam i profesionalni ugovor, bio sam član omladinske reprezentacije. Obično tada svi veruju da će dočekati šansu. Posebno što sam igrao dobro u omladincima, za generaciju čiji su predstavnici ispod severa brzo postali Luka Jović i Miloš Stojanović. Ja sam ostao da igram sa Bogdanom Rangelovim, štoperom Nikolom Pejovićem, Vasilijem Đurićem, tu je bio i Adžić kao godinu dana mlađi igrač... Međutim, brzo sam shvatio da neću dobiti šansu u prvom timu. Zvezda je dolaskom Miodraga Božovića morala da pojuri titulu. Nije bilo mnogo prostora. Odlučio sam se da brzo raskinem ugovor“.

Bio je Lazar Tufegdžić dovoljno zreo da u tinejdžerskim danima shvati da spuštanje u rang niže ne znači kraj karijere.

„Bilo je baš teško. Pozajmice OFK Beogradu i Bežaniji. Nije to baš izgledalo kako treba. Ali prelomna tačka je boravak u drugoligašu Sinđeliću, tamo sam se ponovo osetio jako važnim. Za dve godine sam postigao 15 golova, imao dvocifren broj asistencija. Trenirali su me Ćela Jović i Bogdan Korak, na kraju i Radomir Koković koji je u Grafičaru. Potom je usledio poziv Spartaka. Na kraju zaobilazan, ali dobar put“.

Sad bi trebalo da usledi poziv Crvene zvezde kao kruna jednog perioda.

„Nije me niko zvao. Čuo sam ovako neke neformalne priče o Zvezdi putem medija, ali zasad ništa“.

Generalni direktor Crvene zvezde Zvezdan Terzić ima običaj da pošalje SMS čestitke igračima koji su mu interesantni.

„Nisam ga dobio (smeh prim. aut.)“.

Ima Lazar Tufegdžić ugovor sa Spartakom do leta 2022. godine, otuda i oprezno priča o potencijalnoj novoj sredini.

„Zvezda je matični klub, dečački san. Voleo bih da dođu još neke ponude, ali videćemo. Lepo mi je ovde u Subotici. Javnost malo zna, ali i prošle godine sam igrao vrlo dobro. Postigao sam neke važne golove, imao pet asistencija. Malo me je i sreća napustila, pošto sam posle prekida izazvanog virusom korona imao dve povrede. Propustio sam finiš sezone".