Kako je nastao najveći meksički derbi? Na konferenciji za štampu

El Clásico del Fútbol Mexicano, poznat još kao i El Clásico de Clásicos, a neretko se tretira kao El Clásico Nacional. To je sukob Klub Amerike i Gvadalahare, dva najtrofejnija i najpopularnija kluba u Meksiku.

Dvoboj Astečkih Orlova i Koza spada u relativno mlado rivalstvo, gledano u poređenju sa ostalim iz fudbalskog sveta Latinske Amerike. Nastalo je na pomalo bizaran način, krajem pedesetih godina prošlog veka. Konkretno, meč koji je ozvaničio početak rivalstva odigrao se 1959. godine na stadionu Halisko, tadašnjem domu Gvadalahare, ali neprijateljstvo nije nastalo na terenu kako to obično biva, već van njega. I to na konferenciji za štampu, kada je trener gostiju iz Meksiko Sitija izvređao, pa može se reći, čitav grad, što je izazvalo žustru reakciju članova kluba iz Gvadalahare, čime je prvo započela verbalna, pa na kraju i fizička rasprava, koja se na sreću završila bez većih posledica po igrače i članove oba kluba.

A, šta je, dođavola, toliko ružno rekao don Fernando Markos Gonzales? Pa, bio je preterano nadmen.

U tom trenutku oba kluba su se nalazila na vrhu tabele sa istim brojem bodova, nakon odigranog meča gde je Amerika slavila 2:0, organizovana je i pomenuta konferencija za medije, koja će ući u istoriju kao utemeljivač najvećeg animoziteta u državi. Naime, tada su u prvenstvu nastupala još dva kluba iz Gvadalahare, Deportivo Oro i Atlas, koje je Amerika takođe na gostovanjima pobedila sa po 2:0.

I onda je kormilar Klub Amerike "ispalio" sledeće:

"Amerika u Gvadalaharu ne dolazi samo da bi pobedila. To je rutina. Ovde smo da promenimo vaš pozivni broj telefona. Dakle, moji prijatelji već znaju, svaki put kad žele da pozovu nekog iz vašeg grada oni biraju, dva, nula, dva, nula, dva, nula. Ili 20-20-20".

Posle ovih smelih reči nastala je tuča među čelnicima Amerike i Čivasa.

Varnice i teške reči pale su i pre tog 12. novembra 1959. godine, koji je bio samo okidač za jedno od najvećih fudbalskih rivalstava u ovom delu sveta. Takođe, tih godina kada su krenuli sukobi oba kluba nisu bila ni približno trofejna kao što su danas. Može se reći kako su se riznice sa trofejima sve više punile, tako je i rivalstvo sve više raslo. Činjenica da se radi o dva sastava iz dva najnastanjenija grada i dva ekonomska centra države, podigla je ovaj dvoboj na nacionalni nivo, pa otuda i naziv El Clásico Nacional.

Prvi susret ovih klubova dogodio se još u amaterskoj eri, 10. ktobra 1926. godine, a kako se tada fudbal igrao po regionima, za šampiona države takmičili su se prvaci svojih regiona. Do finala su dospeli baš oni. Nakon tog prvog susreta odigrana su još dva i to u naredna dva dana, najpre u Gvadalahari i završio se nerešenim ishodom, a zatim u Meksiko Sitiju gde je Čivas trijumfovao sa 2:1, a poslednji u nizu ponovo se igrao u prestonici, gde su i ovoga puta gosti bili uspešniji istim rezultatom 2:1.

Stadion Asteka (©Reuters)

Prvi okršaj u profesionalnoj eri meksičkog fudbala odigrao se 1. avgusta 1943. godine u nacionalnom Kupu, gde je Čivas slavio sa 1:0. Naredne godine 16. januara usledio je i premijerni duel u profesionalnoj ligi, a ponovo su Koze slavile, sada sa 3:1. Revanš se igrao već 20. februara, dan zapisan zlatnim slovima u istoriji Kluba Amerike, kao prvi skalp nad Čivasom u profesionalnoj eri i ono najvažnije, to je bio najubedljiviji trijumf do sada rezultatom 7:2.

Jedan od zanimljivijih sudara dogodio se u finalu Kupa Meksika 1954. godine. U Gvadalahari je bilo nerešeno 1:1, kao i u revanšu na stadionu Siudad de los Deportes gde je rezultat posle 90 minuta bio 0:0. Kako pravilo gola u gostima nije postojalo, meč je otišao u produžetke, tokom kojih je golman domaćih Manuel Kamačo isključen. Umesto njega rukavice je navukao napadač Eduardo Palmer, a na kraju susret je završen 1:1. Tadašnje pravilo izvođenja jedanaesteraca propisivalo je samo jednog izvođača za svoju ekipu, pa je tako Emilio Fizel za Orlove bio precizan tri puta, dok je sa druge strane Huan Jasko pogodio samo jednom. Tako je prestonica prvi put posle 1938. godine krunisana za prvaka Kupa.

Tokom šezdesetih, Čivas je pisao zlatno doba klupske istorije. Bio je to period u kom je osvojio sedam od današnjih 12 titula šampiona, dok je tih godina Amerika ostala na nivou prosečnog kluba. Početkom sedamdesetih došlo je do potpunog zaokreta, pošto su Orlovi prešli u vlasništvo najveće medijske kuće Latinske Amerike Grupo Televisa - u Srbiji poznatoj po dugometražnim latino sapunicama. I tada ekipa iz glavnog grada kreće u epohalnu eru u kojoj je osvojila sedam titula, dok je Čivas pao u crno razdoblje istorije, sve do 1986. kada je ponovo uspeo da osvoji šampionat.

Prvi put ovaj klasik van granica Meksika odigrao se 1985. godine u osmini finala KONKAKAF Lige Šampiona, jer se dvomeč igrao na Memorijal Koloseum stadionu u Los Anđelesu, gde su Orlovi bili uspešniji ukupnim rezultatom 4:2 (3:1, 1:1).

Tokom devedesetih ekipu iz Gvadalahare preuzela je u svoje vlasništvo kompanija Grupo Omnilife, koja će početkom 21. veka krenuti u izgradju najsavremenijeg stadiona u Meksiku. U mešuvremenu, jedan od zapaženijih sukoba dogodio se 1994. godine kada je Amerika predvođena legendarnim bivšim stručnjakom Real Madrida, Holanđaninom Leom Benhakerom, na stadionu Halisko uspela da preokrene rezultat 3:2, u svoju korist. Na kraju je na semaforu stajalo 4:3 u korist Orlova.

Ulaskom u novi milenijum prestonički klub se ipak bolje snašao u ekspanziji koja je zavladala meksičkim fudbalom osvojivši pet titula, naspram Čivasove dve, i tako ga je pretekao po broju nacionalnih trofeja. Danas je Amerika uspešnija, kako na državnom nivou sa 13 titula šampiona, jer Čivas poseduje jednu manje, tako i na internacionalnom nivou, gde je svoje ime upisala čak šest puta na pehar namanjen kontinentalnom prvaku, dok Gvadalahara poseduje samo jednu.

Clásico del Fútbol Mexicano igrao se 238 puta, a u 86 susreta trijumfovala je Amerika, u 76 navrata bolji je bio Čivas, a takođe 76 puta meč je završen bez pobednika.

Noćas u okviru revanš susreta četvrtfinala Aperture Čivas brani minimalnu prednost ostvarenu u prvom susretu u svom domu (04.05). Čovek odluke pre tri dana bio je Kristijan Kalderon u 81. minutu, a dužni smo da vam kažemo i da su u skoro završenom ligaškom delu Aperture Orlovi završili na trećem mestu sa šest bodova više od Koza, koje su morale preko baraža do nokaut faze. Ove godine rivali su se sastali u julu, kada je Gvadalahara pobedila 4:3 u Kupu, a u prvenstvu je Amerika na velelepnoj Asteki pobedila 1:0 u septembru.

MEKSIKO, APERTURA - ČETVRTFINALE (REVANŠ MEČEVI)

Nedelja

02.00: (1,38) Leon (4,50) Puebla (7,50) /prvi meč 1:2/

04.05: (1,95) Klub Amerika (3,30) Gvadalahara (3,80) /prvi meč 0:1/

19.00: (3,10) Pumas (3,10) Pačuka (2,30) /prvi meč 1:0/

Ponedeljak

01.30: (2,25) Kruz Azul (3,15) Tigres (3,15) /prvi meč 3:1/

*** kvote su podložne promenama

Piše: Đorđe RADONJIĆ