Kako je moguće da ne postignemo gol sa ovakvim napadačima? Nema panike...

Da smo ostali neporaženi imali bismo nešto na kontu, kao zalog za plasman u eliminacionu fazu. Ovako, ostao je „samo“ utisak da nismo toliko loši kao što rezultat sa premijere pokazuje.

Iz skoro svake reči naših reprezentativaca može se protumačiti da su zaslužili više tokom obračuna sa Engleskom (0:1). Najviše zbog načina na koji su se tokom drugog poluvremena suprotstavili ekipi Gereta Sautgejta. Zato dva dana posle meča u Gelzenkirhenu niko ne tuguje, već izdanje sa Šalke arene tretira kao vodilju za nastavak takmičenja.

"Odigrali smo dva različita poluvremena. Ne bih rekao da smo u prvo ušli bojažljivo, nego oprezno. Ipak je prva utakmica na turniru za nas. Kako je meč odmicao, naročito posle primljenog gola, bilo nam je lakše, videlo se da smo opušteniji, angažovaniji. To je došlo do izražaja u nastavku, delu kojim možemo i moramo da budemo zadovoljni. Videlo se da je Englezima bilo naporno da sačuvaju rezultat. Srećni smo, a nismo. Zadovoljni igrom, ne rezultatom. Najviše boli što smo izgubili utakmicu, iako smo mogli da je drugačije okončamo. To drugo poluvreme je put kojim bi trebalo da idemo, osećamo se komforno kad smo 'visoko', sa loptom u nogama, tad smo opasni po svakog“, siže je poruke Filipa Mladenovića tokom razgovora za kanal UEFA, a prenosi FSS.

Ispostavilo se da se igra Orlova ubrzala ili dobila dimenziju više baš ulaskom levog beka, kasnije i Dušana Tadića. Prvotimac Panatinaikosa je kročio na teren u završnici prvog dela, usled povrede Filipa Kostića i ako znamo da je za direktne rivale imao Bukaja Saku i Kajla Vokera, više nego pristojno je odradio zadatke. Čak stvarao ili se pojavljivao u pretećim situacijama.

"Teško je nezagrejan ući u igru, kad se već borba rasplamsala. Probao sam da pružim maksimum, što je obaveza svakog od nas. U nekom segemntu mogu da budem zadovoljan, tim pre što smo naspram nas imali dobru reprezentaciju, ali je sve lakše kad smo kompaktni. Meni naročito, mogu da odlazim visoko, jer mi je iza leđa bio Strahinja Pavlović, naša komunikacija je bila na vrhunskom nivou, kad bismo videli da je ovaj drugi umoran, pomagali smo. Dosta zavisi od igrača iza".

U takvim okolnostima Mladenović je posle akcije sa Sergejom Milinković Savićem spremio šansu Mitroviću, kasnije se i sam našao u situaciji da puca, a taj pritisak na poslednju liniju Ostrvljana pojačao se u poslednjih pola sata ulaskom Dušana Tadića.

"I ja sam se nadao golu, bilo je inicijative, mojih ubacivanja, a ne znam šta nam je nedostajalo. Možda završni pas, malo agresivnosti i tačnosti u završnici akcija. Možda smo mogli da damo jedan gol. Imamo materijala za analizu, da vidmo šta bismo mogli da popravimo, jer posedujemo ekipu sa sjajnim ofanzivcima i napadačima, a čim ne postigneš gol, postavlja se pitanje kako je to moguće. Nema panike. Bitno je da smo dolazili u šanse da ugrožavamo Ostrvljane, što nije lako protiv fizički dobro pripremljene ekipe".

Može biti i da smo precenili Engleze, ali to je već ad akta. Sledi Slovenija, utakmica koja prema svim parametrima mora da se dobije.

"Imali smo Slovence za rivale u minulom izdanju Lige nacija, njihov tim se nije mnogo menjao. Dobra je Slovenija ekipa, zna šta radi, protiv Danske je zasluženo izjednačila, mogla i da pobedi. Bilo ko da dođe do EURO nije slučajno. Zato zaslužuje poštovanje. Znamo ih".

Respekt i za Srbiju. Najviše zato što je vezala učešće na dva velika takmičenja, što se nije desilo četvrt veka.

"U drugačijim okolnostima smo stizali na turnire u Kataru i Nemačkoj. Zato je teško porediti, ali što se mene tiče, iskusniji sam, znao sam šta me čeka ovde. Tri godine smo na okupu, slažemo se, dobra hemija između nas se prenosi na teren. Sve je išlo uzlaznom putanjom i nezavisno od poraza od Engleske, imamo velike šanse da prođemo grupu. To zaslužujemo. Možda posle poraza malo čudno zvuče ove reči, ali dobro smo krenuli".

A profesionalni put Filipa Mladenovića obeležen je usponima i padovima, međutim, reprezentacija mu je pomagala da se na klupskom nivou vrati u sedlo. Zato se i tokom boravka u Nemačkoj prisetio početaka u dresu Orlova.

"Kod Siniše Mihajlovića je trebalo da debitujem protiv Španije, stajao sam od 86. minuta kraj aut linije, a zanimljivo da do kraja nije bilo prekida, pa je moj debi odložen za meč sa Francuskom. Bilo je to Remsu, na ostvaranju stadiona, igrali smo isti sistem kao i sad, sa ful bekovima. Moja pozicija je tražila da non-stop špartam gore-dole. Sećam se da sam posle prvog poluvremena ušao u WC da se umijen, jer sam bio crven u licu, pitao se šta se dešava, da li imam temperaturu od adrenalina, ali je i to iskustvo bilo prelepo. Više od deset godina kasnije, privilegovan sam što sam deo ove priče", završio je Mladenović.