Kako je Joksimović preporodio Radnički - možda je vreme da se razgovara u novom ugovoru

Rutinska pobeda. Termin koji je u rečniku niškog Radničkog bio gotovo potpuno zaboravljen. A baš takva bila je ova jučerašnja protiv Voždovca (2:0) u trećem kolu plej-auta Mozzart Bet Superlige, kojom je serija dobrih rezultata Nišlija produžena na sedam uzastopnih mečeva bez poraza, odnosno četiri vezane pobede na domaćem terenu. Nizovi kakvi se na Čairu ne pamte tri, odnosno četiri godine...

Rezultatski preporod Radničkog poklopio se sa dolaskom na kormilo ekipe Dejana Joksimovića. Konkretno, pomenutom pobedom nad Zmajevima, kragujevački stručnjak izjednačio je najbolji start nekog trenera u Nišu od povratka kluba u elitni rang takmičenja 2012. godine, nakon decenijsakog odsustva sa glavne scene.

Sedamnaest bodova na prvih osam utakmica - takav učinak imao je Saša Mrkić u proleće 2013. godine, kada je nasledio Aleksandra Ilića i izvukao ekipu iz opasne zone na tabeli, baš kao i Nenad Lalatović na startu sezone 2018/19, koju će Radnički završiti kao vicešampion države.

Mala Joksimovićeva „prednost“ je to što je ipak imao nešto lakši raspored od pomenutih kolega (baš kao i od svojih prethodnika ove sezone Nikole Trajkovića i Slavoljuba Đorđevića, koji su svoj mandat na Čairu počinjali vezanim mečevima protiv Čukaričkog, TSC-a, Partizana, Vojvodine), ali ono što njegovom učinku daje posebnu težinu je činjenica da je sve vreme ekipi visio mač nad glavom, kao i podatak da je na svom debiju doživeo – poraz.

Svega par dana, preciznije dva-tri treninga nakon što je preuzeo ekipu, Joksimović je sa Radničkim izgubio od Napretka u Kruševcu (0:1), nezasluženo prema svemu viđenom na terenu, jer su Nišlije kapitulirale iz jedinog dolaska protivnika u njihov kazneni prostor, a promašile su dva čista zicera. Onda je usledila dvonedeljna reprezentativna pauza, 49-godišnji stručnjak je „zasukao rukave“ i ekipa će u narednih sedam kola ostvariti pet pobeda uz dva remija. Tako da sada ima luksuz da u preostala četiri kola dva meča izgubi, a da ne ugrozi opstanak.

„Kad je lepo, ljudi jako brzo zaborave onaj težak period iza sebe, ali mi smo zaista bili u bezizlaznoj situaciji. Ovi rezultati se jesu poklopili sa mojim dolaskom, ali ja bih pre svega naglasio ulogu igrača, jer su shvatili težinu situacije i zajedničkim snagama smo se izdigli iznad toga. Trenerski posao je veoma kompleksan, pun amplituda i kada čovek ima svest o tom procesu, onda se lakše nosi i sa teškim trenucima, ali i sa ovakvim periodom kada sve ide kako treba“, ističe trener Radničkog.

Joksimovićev rukopis vidljiv je u nekoliko segmenata. Najpre, formirao je standardnu prvu postavu, na koju se uglavnom oslanja, osim u slučaju izuzetnih kadrovskih problema, kao što su žuti kartoni ili povreda Stajića na prethodna dva meča. Preporodio je neke igrače, poput Nemanje Belakovića, koga je koristio i kao krilo, i kao ving beka, ali, onomad u Subotici, i kao klasičnog levog beka, što ovaj nikada u karijeri nije igrao i trenutno pruža možda i najstandardnije partije otkako je stigao na Čair, a ovo mu je već peti trener. Ada smo protiv Spartaka kratko gledali i kao centralnog štopera, Vojnovića u Pančevu i u veznom redu...

Ima Joksimović sposobnost prilagođavanja protivnicima, ali i poseban njuh za izmene. Neke utakmice igrao je sa trojicom, neke sa četvoricom u poslednjoj liniji. U Subotici je maltene „nacrtao“ situaciju za Bamidelea, koji je iskoristio brisan prostor za vodeći gol, pa je momentalno izvršio formacijsku transformaciju. Gol vredan pobede na tom meču postigao je Stefan Cvetković okruglo 60 sekundi nakon ulaska u igru, na asistenciju Aleksandra Mesarovića koji je nešto ranije takođe ušao sa klupe, a u Pančevu je džoker bio Vanja Ilić, sačuvan za poslednjih pola sata meča, opet na dodavanje rezerviste Andreje Stojanovića.

Onda kada je u prethodnom periodu primao golove – prošle sezone i od Zvezde i od Partizana na Čairu u 97. minutu, jesenas protiv Napretka i Železničara „uz zvuk sirene“ ostao bez četiri boda – Radnički ih sada daje. Radnik je pobedio, a protiv Železničara izvukao remi u poslednjim sekundama sudijske nadoknade. I ono najvažnije – naučio je da se takmiči. Dok su pljuštale pohvale za umetnički dojam, bodovi su se rasipali. Nišlije možda nijednu od ovih sedam utakmica u nizu nisu odigrale lepo za oko, ali su posle svake napredovale na tabeli.

“Kada sam došao, ja sam najpre obavio individualne razgovore sa pojedinim igračima, vratio im veru u sopstveni kvalitet. Tako smo rešili psihološki deo problema, a kada je reč o modelu igre, u velikoj meri sam se oslonio na individualni kvalitet igrača, koji sam potencirao odmah po dolasku u Radnički. Evo, protiv Voždovca nismo bili dovoljno individualno dicsiplinovani u odnosu na defanzivni plan koji smo spremili za utakmicu. I nije to prvi meč da se mučimo, da patimo, ali uvek nađemo način da se izvučemo, jer imamo dovoljno kvalitetan roster, igrače koji su u stanju da individualno iskreiraju neke stvari. Tako koncipiramo i trenažni proces, to je bilo u mojoj glavi kada sam preuzimao ekipu. Bez nekog velikog filozofiranja, već iskoristiti maksimalno potencijal tima koji vodim, a koji je veliki. Čestitao bih mojim igračima na svemu što radimo u ova dva meseca, nadam se da smo izašli iz neposredne opasnosti, ali opstanak još teoretski nismo obezbedili i nastavićemo da se borimo za svaki bod u preostala četiri kola“, priseća se Joksimović prvih koraka po preuzimanju ekipe, koja je u tom momentu, nakon poraza od Crvene zvezde, bila na samo bod iznad zone direktnog ispadanja iz lige.

Sada je ta distanca 11 bodova, a šest iznad zone baraža. Kada je dolazio u Niš, Dejan Joksimović je naglasio da je insistirao na kratkoročnom ugovoru, sa ciljem da se obezbedi opstanak, uz dogovor dve strane da nakon toga ponovo sednu za sto i porazgovaraju o narednoj sezoni. Čini se da je došao trenutak za taj sastanak.

Radnički naučio da se takmiči – dva gola iz dva šuta za reprizu protiv Voždovca