Kako gajiti čudnu voćku Milana Pavkova?
Vreme čitanja: 4min | sre. 18.08.21. | 12:35
Povremena hlađenja i stavljanja u drugi plan nisu dala dobar rezultat, vreme je da mu se ide niz dlaku
Posle velike pobede, dostojne plasmana u Ligu Evrope, trener Crvene zvezde Dejan Stanković delovao je jako, jako isceđeno. Pričao je bez promena tonaliteta, osmeha, čak i gestikulacija rukama. Kao da je želeo da pošalje skrivenu poruku o tome da je previše bio kritikovan u javnosti i medijima posle, objektivno, velikog podbačaja u Tiraspolju. Ne toliko zbog poraza, već obrasca nemoći i igre koja prvaka Moldavije nije mogla da stavi na veliko iskušenje.
Izabrane vesti
Izbor urednika
Nije čak želeo da kaže da li viđen plasman u drugo vrednosno takmičenje pod okriljem UEFA smatra uspehom. Ostavio je to drugima da procene... Činjenica je da se na teži način, i bez projektovane finansijske zarade, temperamentni stručnjak dokopao prvog ovosezonskog cilja i postao čuvar lepe petogodišnje tradicije.
Isto tako, Dejan Stanković je zaslužio pohvale za taktičku pripremu utakmice sa iskusnom, ali istrošenom ekipom Kluža koja je prošla zenit. Zaslužio je stisak ruke i zbog još jednog bitnog podataka. Pokazao je u kliznim vremenima da je oslobođen viška sujete, pošto je spoznao sopstvene neiznuđene greške, koje su mogle skupo da ga koštaju. Tim koji je izveo na teren protiv Kluža nije možda najbolji, ali je najuigraniji, najspremniji i najnamazniji da igra utakmice najvećeg mogućeg rizika.
DEJAN SME DA MENJA RASPOLOŽENJE, ALI MIŠLJENJE O IGRAČIMA NE SME
Logično je da će raspoloženje Dejana Stankovića tokom boravka na Marakani varirati, jer se oko Crvene zvezde oseća povremeno šizofrena atmosfera kao refleksija pojedinih propusta svih Zvezdinih struktura, ali ponekad i prevelikih očekivanja javnosti. Ali u jednoj stvari Dejan Stanković mora da bude konstantan – u pogledu i razmišljanjima oko statusa pojedinih igrača.
Najviše tu mislimo na hroničnog evropskog heroja, čudne ljudske sorte pod imenom Milan Pavkov. Zvezdin napadač je protiv Kluža pružio knjiški primer partije jednog napadača. Stalno je bio na lopti, prisutan u skoku, dao je gol glavom i kao špic iz Premijer lige spustio grudima loptu do usamljenog Aleksandra Katija. Bila je to aposlutna senzacija, ne zbog toga što Pavkov to ne radi ili ne može, već njegove sposobnosti da još jednom vaskrsne. I pred očima milionskog auditorijuma pokaže da je u ovom trenutku najbolji napadač sa platnog spiska Crvene zvezde.
Čudan karakter Milana Pavkova predstavljao je jednačinu sa više nepoznatih za aktuleni, pa i bivši stručni štab Crvene zvezde. I kada je rušio Liverpul, i kada je bio u totalnoj anesteziji daleko od takmičarskog tima visoki napadač se ponašao identično. Kao da mu nije stalo da iskoristi prirodne resurse i na tu kartu napravi ozbiljnu karijeru i zaradi pride ozbiljni novac. Arhaični napadači su uvek tražena roba. U to su, tokom staža Milana Pavkova u Ljutice Bogdana, verovali svim osim Zvezdine devetke. A to je, priznaćete, mnogo težak zadatak za one koji treba da ga oblikuju i gaje.
Kao što zna gde će da padne lopta, kao što oseća njen let ka prvoj ili drugoj stativi, Milan Pavkov je i bez dodatnih objašanjenja znao kakav mu je status kod trenera. On je na večita osporavanja i status vatrogasca, čoveka koji je potreban samo kada gori kuća, odgovorio na pogrešan način. Trudio se da radnim elanom na treninzima olakša posao Dejanu Stankoviću da ga ne vidi kao punopravnog člana takmičarskog tima i da zajedno sa upravom kluba traži stabilnije rešenje u špicu. Ali ga nije našao.
“PAKI SREDI SE, MOŽEŠ DA IGRAŠ OZBILJAN FUDBAL I ZARADIŠ OZBILJNE PARE”
Pavkov se trudio da iskušava strpljenje poslodavaca i stručnog štaba, čak toliko da je dobio dobronameran savet od bliskog prijatelja iz svlačionice.
“Daj, Paki, sredi se. Stegni se. Imaš sve predispozicije da igraš fudbal i zaradiš ozbiljnu lovu”.
Kažu upućeni da se Milan Pavkov drastično promenio od kada mu je supruga Marija trudna. Posledica toga su prolećni golovi, sa akcentom na onaj protiv Milana, posle kojih je očekivao da će dobiti šansu i status prvog napadača. Posebno posle odlaska Dijega Falčinelija. Međutim, i pored toga nije bilo konsenzusa unutar kluba da Pavkov zaslužuje poverenje, kontinuitet i javno priznanje da je prvi napadač Zvezde. Do daljeg. Krug se tu zatvorio. Njegovo bičovanje, pokušaj da se na treninzima napravi Spartanac nisu urodili plodom.
Morala je da se promeni taktika. Novi ugovor i mesto u startnoj postavi protiv Kluža, ogolile su grešku sa nespremnim Dionijem, i spremnost Dejana Stankovića da sve preostale žetone stavi na broj devet. U toj vrlo riskantnoj igri trener i rukovodioci Crvene zvezde su pobedili.
Sad će morati da idu niz dlaku Milanu Pavkovu i pokušaju mekanim pristupom da ga motivišu kao nikada pre u životu. Samo što će morati i tu da postave granicu. Jer Milan Pavkov za Zvezdu ima vrednost zlatnog roleksa. Baš tog brendiranog sata koji je dobio na poklon posle golova Liverpulu.