Kakav je zaista Karlo Ančeloti, opisuje njegov dugogodišnji asistent: Pogledao je sve serije

Pol Klemen je čovek iz poznate fudbalske porodice. Otac mu je bio reprezentativac Engleske, stariji brat je legenda VBA ali Pol u igračkoj karijeri nije odmakao dalje od amaterskog igranja fudbala i već sa 23 godine je rešio da postane trener. Ipak, trener se ne postaje u tim godinama, a mora od nečega da se živi. I tako je predavao fizičko vaspitanje u jednoj školi dok je paralelno u Fulamu trenirao decu.

Potom je prešao u Čelsi gde je prošao rad sa svim mlađim selekcijama istovremeno sušajući savete trenera poput Žozea Murinja, Avrama Granta i Felipea Skolarija. Od Brendana Rodžersa je preuzeo B tim Plavaca pre nego što ga je u stručni štab prvog tima uveo Gus Hidink. Šansa karijere mu se ukazala kada je u klub došao Karlo Ančeloti i odmah ga postavio za prvog pomoćnika.

Od tada su njih dvojica bili skoro pa nerazdvojnii. Klemen je pratio Anćelotija od Čelsija preko Pari Sen Žermena i Real Madrida do Bajerna sa kratkim periodima razdvajanja kada je pomagao u Blekburnu i samostalno vodio Derbi Kaunti. Bez Anćelotija nije imao uspeha. Ni u Derbiju, ni u Svonsiju, Redingu i Serkl Brižu, a poslednji posao mu je bio uloga asistenta Frenku Lampardu u Evertonu.

Već godinu i kusur dana je bez posla ali retko ko poznaje Ančelotija poput njega i zato je engleskim medijima bio zanimljiv sagovornik pred sutrašnji okršaj tamošnjeg šampiona Mančester Sitija i Ančelotijevog Reala u četvrtfinalu Lige šampiona.

“Karlo voli da se se isključi od fudbala, da proba različite restorane, da jede dobru hranu… Porodičan čovek. Kada odem kod njega kući, gledamo fudbal ili serije. On gleda sve moguće žanrove serija. Mislim da nema serije koju nije pogledao. Od njega tražim i preporuke kada želim nešto dobro da pogledam. To je njegov način opuštanja. Filmovi, serije... I dalje imamo sjajan odnos“, opisuje Klemen kakav je Ančeloti privatno.

A ono što većina zna je kakav Karlo trener. Jedan od, ako ne i najbolji na svetu.

„Karlo, Gvardiola i Klop su trojica najboljih na svetu. Ako Ančelotiju ne radi određena taktika, vrlo brzo reaguje i pravi neophodne promene. Kao kada je Čelsijevu formaciju promenio zbog Frenka Lamparda i izvukao najbolji fudbal njegove karijere“.

Otkriva Klemen i kako se Ančeloti nosio sa egom Kristijana Ronalda po dolasku u Madrid.

„Po dolasku u Madrid je njegova ideja bila da Kristijano postane klasični napadač. Razgovarao je sa niim ali mu je Kristijano rekao da želi da igra na levom krilu. Karlo je znao da mora da mu udovolji na neki način, pa smo u napadu igrali 4-3-3 sa njim po levom krilu dok smo u odbrani prelazili na 4-4-2 sa Ronaldom kao najisturenijim. U današnjem fudbalu vidite da to mnogi treneri rade, ali tada je to bila revolucionarna ideja. Ančeloti je briljantan u ljudskim odnosima. Ne samo sa igračima. Pogledajte sa kakvim je on sve predsednicima radio. Kakve su to ličnosti... Od Berluskonija, preko Abramoviča do Florentina Pereza. Možete napisati knjigu o tome...“.

Ančeloti spolja deluje kao previše opušten tip, ali daleko od toga da je mekan. To je osetio čak i Zlatan Ibrahimović u Parizu.

„Postoji granica koju ne smete da pređete u odnosu sa njim. Sećam se scene u Parizu. Igrali smo protiv Evijana i na poluvremenu je bio toliko ljut da je šutnuo neku kutiju koja je pogodila Zlatana Ibrahimovića u glavu. Nikada ga nisam video tako ljutog. Iako deluje hladnokrvno, to ne znači da se nervira u sebi. To mu je jedna od najvećih vrlina. Sposoban je da podnese sve pritiske i zato je tako dugovečan“.

Najveći pritisak je bio u Realu...

„Verujte mi, ne možete da vodite ni poluvreme Reala a da vas neko ne kritikuje. Nemilosrdna sredina. Ali ta njegova mirnoća hrani ljude oko njega. Kada je Real pre dve sezone bio u problemima protiv Pari Sen Žermena, Čelsija i Mančester Sitija, njegova smirenost se proširila na igrače i dala im veru“.

Klement je gledao i kako radi Pep Gvardiola. Kada je dobio otkaz u Svonsiju, posećivao je treninge Mančester Sitija.

„Posle treninga me je pozvao u svoju kancelariju. Bila je to nedelja pre finala Liga kupa. Doneo mi je kafu i keks, upalio sveću i uključio nam da gedamo golf. Kancelarija mu je prepuna golf palica. Imao je na stolu uključen laptop na kojem je sekao i uređivao video snimke i počeli smo razgovor o taktici i različitim načinima izgradnje igre iz poslednje linije. Neverovatno iskustvo. Mogao sam da osetim strast, intenzitet, ljubav i glad za fudbalom u njemu. Sat vremena smo razovralai a onda sam mu rekao da je dosta i da ne želim da mu trošim vreme za pripremu finala“.