Kada umrem radite šta hoćete: Crna sudbina koja preti svim privatnim klubovima

Nije davno bilo ono vreme kada su se navijači Partizana i Crvene zvezde pred žreb za evropska takmičenja pribojavali da njihovim voljenim klubovima ne zapadne BATE Borisov. U periodu od 2006. do 2018. godine žuto-plavi su bili dominantna sila u Belorusiji i jedna od boljih ekipa u čitavoj istočnoj Evropi. Međutim, onda ih je jedna smrt potpuno sasekla na mestu…

Sada, šest godina kasnije BATE je bliži ispadanju iz prve lige nego plasmanu na međunarodnu scenu. Nadolazeće evropske kvalifikacije proćiće bez njih, a po svemu sudeći neće se skoro ni vraćati u evropska takmičenja.

Posle 11 kola u novoj sezoni BATE ima svega 15 bodova. Zauzima devetu poziciju na tabeli i taj položaj će samo donekle moći da popravi ove subote od 19 časova, kada će ga ugostiti Neman. Mada, koliko god to čudno zvučalo nekome ko ne prati baš beloruski fudbal, ali BATE će na toj utakmici da bude apsolutni autsajder, što i pokazuje kvota u Mozzartu na dvojku.

19.00: (1,60) Neman (3,60) BATE Borisov (5,60)

Propast kluba iz Borisova je krenula pomenute 2018. godine, kada je osvojena poslednja, 15. titula. Tadašnji vlasnik BATE-a Anatolij Kapskij, čija je klub bila privatna igračka, iznenada je preminuo u septembru 2018. u 52. godini. Gubitak koji nije mogao da se nadomesti.

Kapskij je još 2001. godine postao vlasnik kluba, a u tom trenutku je BATE imao samo jednu titulu, iz 1999. Pod njegovim vlasništvom najpre je uspostavljena dominacija nad domaćim fudbalom, a potom se postepeno podizala lestvica i u Evropi.

Prvi put su 2008. žuto-plavi prošli kvalifikacije i preko Anderlehta i Levskog ušli u Ligu šampiona. Tamo su dvaput remizirali sa Juventusom (2:2 i 0:0), a jednom sa Zenitom (1:1). U svakoj od narednih pet sezona BATE je igrao ili u grupnoj fazi Lige šampiona, ili u Ligi Evrope. Ostvario je neke velike rezultate, poput pobeda nad Bajernom (3:1), Lilom (3:1), Evertonom (1:0)… Pari Sen Žermen ga je u nokaut fazi Lige Evrope u sezoni 2010/2011 eliminisao samo zahvaljujući golu u gostima (2:2 u Borisovu, 0:0 u Parizu).

Anatolij Kaspij (©YouTube)

Evropska sezona 2013/2014 je bila neuspešna, šokantnim porazom od Šahtjora iz Karagandija u 2. kolu kvalifikacija za elitno takmičenje. U to vreme nije bilo selidbe u Ligu Evrope u tako ranoj fazi. Međutim, ni to nije uzdrmalo Kapskijev klub, dominantno je osvojena titula, a zatim se sledeće sezone već zatresla mušema u Borisovu. U hladnoj beloruskoj zimi savladan je Atletik Bilbao.

BATE Borisov se prvi put susreo sa Srbijom 2015. godine. U plej-ofu za Ligu šampiona je izvukao Partizan. U Belorusiji je domaćin pobedio sa 1:0 golom Gordejčuka, a potom je u Beogradu prvi poveo pogotkom Staseviča u 25. minutu. Crno-beli su se rezultatski vratili tek u finišu meča, autogolom Žavnerčika u 74, odnosno pogotkom Ivana Šaponjića u 93. minutu. Prekasno, BATE je prošao u grupnu fazu zahvaljujući golom u gostima, a tamo je uzeo četiri pet bodova (pobeda nad Romom 3:2 i remi od 0:0, te nerešeno sa Bajerom u Leverkuzenu 1:1).

Žuto-plavi su 2017. ponovo došli u Srbiju, bila im je rival Crvena zvezda u grupnoj fazi Lige Evrope. U Beogradu je bilo 1:1, a u Borisovu 0:0. Crveno-beli su tada, zajedno sa Arsenalom prošli dalje.

Anatolij Kapskij je preminuo 2018. godine, u momentu dok je BATE igrao u Ligi Evrope u grupi sa Čelsijem, PAOK-om i Videotonom. Belorusi su tada prošli grupu, u nokaut fazi ih je zaustavio Arsenal iako je u Borisovu beloruski tim slavio sa 1:0. U Londonu je bilo 3:0. I to je bila poslednja velika utakmica BATE-a u Evropi.

Fudbaleri BATE Borisova posle poraza od Arsenala (©Reuters)

Igrao je u narednih nekoliko sezona u kvalifikacijama, ali nije uspevao da izađe na kraj sa ekipama poput Dinamo Batumija, Konje ili CSKA Sofije. Vratio je se na nivo prosečne beloruske ekipe.

Klub je automatski nasledio Anatolijev sin Andrej, ali brzo je postalo jasno da njega BATE i fudbal generalno ne zanimaju. Čim su se stvorili uslovi za to, pošto je prenos kluba u njegovo vlasništvo ipak potrajao određeni period, Andrej Kaspij ga je stavio na prodaju. Međutim, tada su počele da se dešavaju druge, globalne stvari koje niko nije mogao da predvidi.

Prvo, pandemija korona virusa, koja je paralisala čitavu planetu, a potom i vojna intervencija Rusije u Ukrajini, u koju se indirektno uplela i Belorusija. Ostatak Evrope je uveo Belorusima sankcije, što je onemogućilo Kaspiju da proda BATE nekom stranom investitoru.

Andrej Kaspij (©YouTube)

Naredna ideja mu je bila da proba da ga udomi nekom od lokalnih biznismena. Međutim, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je uveo nekoliko zakona koji su otežali domaćim firmama da sponzorišu klubove. Kako je to praktično jedini način da se finansira klub koji je daleko od UEFA takmičenja, niko nije zainteresovan da se uplete u to kolo.

Pritom, Kaspij je od preuzimanja kluba povukao nekoliko poteza koji su ozbiljno unazadili sve učinjeno u prethodne dve decenije. Za trenera je još 2020. godine postavio svog rođaka Kirila Alševskog, što je naravno razljutilo navijače. Anatolij Kaspij nijednog momenta nije dopustio da u klubu vlada nepotizam, ali Andreju je to bio jedan od prvih poteza koji je jasno oslikao to kako on zamišlja BATE.

Dalje, kada je video da od prodaje nema ništa, probao je da izvuče novac iz kluba kroz transfere fudbalera. Prodao je svakoga od lidera koga je mogao, a navijače je posebno razljutio transfer Maksima Skaviša u konkurentski Šahtjor Soligorsk za 350.000 evra. Prošlog leta su svi najbolji igrači prodati u Rusiju, Andrej Kudravec u Dinamo Moskvu, Zahar Volkov u Himki, Vladislav Malkevič u Ural, Valerij Gromiko u Torpedo, a Artem Koncevoj u Ural. Sve njih ukupno za skromnih 1.100.000 evra.

BATE sada u svojim redovima ima samo pet inostranih fudbalera, Rusa Andreja Panjukova, Senegalca Sidija Banea i Jana Emanuela Afija, Šerifa Džimou i Zaija Sidibea, koji su iz Obale Slonovače. Svi ostali su domaći igrači, mahom klinci iz omladinske škole. Prosek godina prvog tima je samo 22,8 godina, jedan od najnižih u čitavoj ligi.

Slučaj BATE Borisova nam samo pokazuje kakva opasnost očekuje svaki fudbalski klub koji je u privatnom vlasništvu. Ne samo u slučaju smrti, već i ako gazde dignu ruke od projekta ili ga prodaju pogrešnoj osobi. Najčešće su takvi klubovi, poput rumunske Unireje i Ocelula propadali posle nekoliko dobrih godina. U isto vreme kada je BATE počeo da vlada u Belorusiji, slični projekti su počeli da se pojavljuju i u drugim zemljama. Ludogorec je zahvaljujući kapitalu Kirila Domusčijeva postao 13-struki uzastopni prvak Bugarske, dok je Rinat Ahmetov od Šahtjora iz Donjecka napravio kontinentalnu silu koju zasad čak ni dešavanja u Ukrajini i činjenica da je domaćin u inostranstvu nisu značajnije sputali.

-----------------------------

EUROFORIJA JE POČELA!

OVO JE 18 RAZLOGA ZBOG KOJIH JE MOZZART NAJBOLJI IZBOR ZA EP

------------------------------

Međutim, da li postoji ijedan garant da će npr. tim iz Razgrada da postoji na ovakvom nivou i posle Domusčijeva? Primera radi, gazda šampiona Evrope iz 1986. godine FCSB-a (nekadašnje Steaue) Điđi Bekali je više puta pričao o sudbini velikana iz Bukurešta. Kontroverzni biznismen, koji je tri godine proveo i u zatvoru, u nekoliko navrata je poručio da za života nikome neće prodati klub i da će, kada bude rešio da se povuče iz fudbala, da ga ostavi u nasledstvo svojim ćerkama. Problem je što, kako on sam kaže, one apsolutno nemaju nikakvo interesovanje o fudbalu…

Red Bulova imperija je 2005. ušla u fudbal kupovinom Salcburga. Ditrih Matešic je bio veliki zaljubljenik u fudbal, imao je jasan plan da kroz njega proširi svoju moć, a vremenom je svojoj grupi pridodao i klubove Njujork Red Buls i RB Lajpcig. Matešic je preminuo u oktobru 2022. godine, a iako kompanija koja je teška oko 10,5 milijardi evra i dalje nije digla ruke od fudbala klubovi su u primetnom padu. Salcburg prvi put ove godine posle 10 sezona nije bio prvak Austrije, a Lajpcig u Nemačkoj uopšte nije bio konkurentan u borbi za titulu i na kraju je bio četvrti sa 25 bodova manje od Leverkuzena. Čim nema čoveka koji je poput Matešica spreman da posveti svu svoju pažnju i ljubav klubovima vidimo kako oni gube primat.

Ditrih Matešic (©AFP)

Ponavljamo, Red Bul je ogromna, skupocena kompanija. Ima klubova koji nemaju toliki budžet na svom raspolaganju i u potpunosti su zavisni samo od volje jednog čoveka. Poput španskog Hetafea, kojeg smo poslednjih godina navikli da gledamo u Primeri. Dešavalo se čak da klub iz madridskog predgrađa izađe i na međunarodnu scenu, gde je sasvim pristojno predstavljao Španiju.

Međutim, era 72-godišnjeg Anhela Toresa na čelu kluba se polako približava kraju. Španac je više puta već poručio da je blizu odlaska u penziju da će napustiti klub do 2018, kada budu završeni radovi na stadionu Koliseum.

„Niko od mojih troje dece neće da preuzme moju odgovornost. Moraću da pronađem alternativu negde spolja, kad već ne postoji iznutra. Nadam se samo da postoji neki ludak. Previše već pričamo o Anhelu Toresu, a premalo o Hetafeu. To je jedna od najvećih mojih grešaka kao predsednika. Istina je da sam najveći deoničar samo zato što sam kupio akcije drugih, ali uvek sam poštovao i šta drugi deoničari imaju da kažu. Za svaki euro koji su oni uložili ja sam uložio dva. Ali moj greh je što se premalo pričalo o timu“, kazao je nedavno Tores, a onda priznao da ne zna ni koliko novca može da uzme za klub, ali ni da ga neće zanimati šta će novi vlasnik raditi sa njim:

„Nikada nisam prodao klub, pa da znam da mu odredim cenu. Ni ne razmišljam o tome. Posvetio sam veliki deo života ovom klubu, žrtvovao sam svoju porodicu i čak stavio sopstveni život u opasnost. Ponosan sam što sam vratio ovom gradu sve ono što mi je on prvi pružio. Ne bih voleo da sutra nazovu stadion po meni, nisam fan takvih stvari jer one samo dele ljude. Kada umrem, neka rade šta hoće“.

Upravo u ovoj poslednjoj rečenici, tako tipičnoj za ljudsku prirodu, leži srž svega onoga o čemu navijači privatizovanih fudbalskih klubova ne žele ni da razmišljaju. Uzalud sve te emocije, suze, odrani dlanovi… Navijači se neće pitati ništa kada se svetla budu gasila. Budućnost je nepredvidljiva i u slučaju klubova poput BATE Borisova veoma crna. Anatolij Kapskij to nikada nije javno izgovorio, ali moguće da je nekada pomislio: Kada umrem, neka Andrej radi sa klubom šta hoće...

----------------------

Igraj EURO Prognozzer - osvoji svaki dan do 100.000 bez ikakvog uloga!

----------------------

BELORUSIJA 1 – 12. KOLO

Petak

Isloč – Gomel 1:0 (1:0)

/Senko 33/

Vitebsk – Torpedo Žodino 0:1 (0:0)

/Skaviš 47/

Subota

15.00: (6,50) Sluck (3,70) Dinamo Minsk (1,52)

17.00: (1,32) Dinamo Brest (4,70) Dnjepar Mogiljov (9,00)

19.00: (1,60) Neman (3,60) BATE Borisov (5,60)

Nedelja

15.00: (2,00) Arsenal Dzjaržinks (3,30) Smorgon (3,60)

17.00: Šahtjor Soligorsk - Naftan

19.00: (1,40) Slavija Mozir (4,20) Minsk (7,75)

***Kvote su podložne promenama