Kada je trava zelenija u komšiluku...

Da li su nacionalni šampionati u fudbalu takmičenja kojima polako dolazi kraj? Videli smo da su u košarci polu-zatvorena kontinentalna i regionalna prvenstva poput Evrolige, ABA lige ili VTB lige realnost, a sve više se o tome razmišlja i u fudbalu. I koliko god se možda zgražavali na to brisanje granica, moramo da budemo svesni da širom planete imamo veliki broj slučajeva gde pojedini klubovi već igraju u inostranstvu, u potrazi za jačom konkurencijom.

Kada pričamo o „stranim klubovima“, verovatno vam prvi na pamet padaju Velšani, Kardif Siti i Svonsi, koji su nedavno igrali u Premijer ligi Engleske, a trenutno su u Čempionšipu. Kardif je u protekloj deceniji dva puta ulazio u elitni rang i u oba navrata odmah ispadao. S druge strane, Svonsi gledali u najpopularnijem nacionalnom šampionatu na Starom kontinentu u periodu od 2011. do 2018. godine, a u sezoni 2013/2014 je čak i predstavljao Englesku u Ligi Evrope. Stigao je do šesnaestine finala.

Ono što možda niste znali, Kardif i Svonsi nisu jedini predstavnici Velsa u engleskoj fudbalskoj piramidi. Još tri kluba se takmiče u nižim ligama, Njuport Kaunti je četvrtoligaš, Reksam - koji je u vlasništvu američkog glumca Rajana Rejnoldsa – nalazi se u petom rangu, a Mertir Taun u sedmom.

Ovi klubovi se vode kao engleski zbog toga što, kada su formirani, Vels nije imao svoje takmičenje. Prvenstvo Velsa je formirano tek 1992. godine, a tada su ovih pet klubova odbili da se priključe domaćoj ligi. Zato su to učinili svi fudbalski klubovi iz engleske grofovije Šropšir: TNS, Njukasl AFC, Baknel, Trefonen, Morda Junajted i Bišops Kasl Taun. TNS je čak izrastao u najtrofejniji klub Velsa sa 14 titula, duplo više od Beri Tauna. Uz to, ove sezone je na dobrom putu da odbrani tron.

20.45: (12,0) Karnarvon (7,00) TNS (1,17)

Zanimljivo je da u engleskim takmičenjima nema škotskih klubova, niti će ih u skorije vreme biti, od kako su Anan Atletik (1977) i Gretna (2002) izašle iz svih takmičenja. Zato u Škotskoj imamo dve ekipe koje su na teritoriji Engleske. U pitanju su niželigaši Bervik i Tvidmaut, oba iz grada Bervik Apon Tvid, koji je smešten samo oko četiri kilometara južno od englesko-škotske granice. Kako su Engleska, Škotska i Vels zvanično članice Ujedinjenog Kraljevstva, odnosno ista su država, sva ta dešavanja sa različitim takmičenjima nisu toliko čudna.

Zato, jeste slučaj Deri Sitija, kluba iz drugog najvećeg grada Severne Irske, koji se takmiči u Premijer ligi Republike Irske. Čudno je to, pošto dve Irske ipak nisu ista država (severnjaci su takođe deo Ujedinjenog Kraljevstva) i imali su i otvorene sukobe u drugoj polovini 20. veka.

Deri Siti je čak svojevremeno i bio prvak Severne Irske (1965. godine), a od 1985. se takmiči kao klub Republike Irske. Naime, Crveno-bela armija je iz dela Derija koji se zove Brendivel, u kojem je IRA (Irska republikanska armija, koja je završila na listi terorističkih organizacija) imala ogromnu podršku. Jedan dobar period je čak taj deo bio pod barikadama, a IRA je običnom stanovništvu švercovala hranu, zbog čega je zauvek kupila naklonost. Početkom sedamdesetih godina FS Severne Irske je pokušao da natera Deri Siti da igra svoje mečeve u Kolerajnu, udaljenom 48 kilometara, što je naposletku klub odbio. Čak 13 godina nije učestvovao ni u jednom takmičenju, sve do 1985, kada ga je Severna Irska primila u svoje okrilje. Od tada je dva puta osvajao titulu (1989. i 1997), a minuli šampionat je završio na drugoj poziciji, pa će na leto da učestvuje u kvalifikacijama za Ligu konferencije. Naravno, pod zastavom Republike Irske.

16.00: (3,10) Svonsi (3,20) Barnli (2,40)

Ovakvi slučajevi nisu vezani samo za Britaniju i Irsku. Na Pirinejima trenutno imamo jedan takav slučaj, u španskoj Segundi se takmiči klub iz inostranstva. Reč je o Andori FK, ekipi iz istoimene male države koja se nalazi između Španije i Francuske. Trikolori su u vlasništvu doskorašnjeg fudbalera Barselone Đerara Pikea, a u španskoj fudbalskoj piramidi se takmiče od 1963. godine kao poseban projekat Fudbalskog saveza Andore.

Dolaskom Pikea na vrh projekta, otpočela je nova era kluba iz Andora del Velja. Klupska politika se skroz promenila, više ekipu ne čine domaći igrači, kojih je svakako malo u ponudi, već se Trikolori oslanjaju na inostrane snage. Trenutno su u timu, osim brojnih Španaca, tu i Argentinac Niko Rati, Grk Kristos Albanis, Mustafa Bundu iz Sijera Leonea, Holanđanin Ektor Evel, Turčin Sinan Bakis, odnosno Kolumbijac Dani Morer. Nema u prvom timu nijednog igrača sa pasošem Andore. Cilj je plasman u Primeru, da Andora postane stabilan prvoligaš Španije, a trenutni položaj na tabeli Segunde obećava barem borbu za plasman u plej-of.

Svojevremeno je u Primeri učestvovala jedna „nešpanska“ ekipa, marokanski Magreb Atletiko iz Tetuana. U sezoni 1951/1952 ovaj marokanski tim je igrao u eliti, čak je uspeo da savlada Real Madrid, ali ne i da zadrži prvoligaški status. U to vreme je ova severnoafrička država bila španski protektorat, dobila je nezavisnost 1956. godine i tada su svi njeni fudbalski klubovi napustili španska takmičenja. Magreb i dalje postoji, 2022. je proslavio stogodišnjicu, a prvak Maroka je bio dva puta, 2012. i 2014. Letos se, posle sezone u drugom rangu, vratio u elitu.

Španija ima još jedan zanimljiv fudbalski slučaj, ekipu iz katalonskog sela Bosost na samoj granici sa Francuskom. Amaterska ekipa FK Bosost se ne takmiči sa sunarodnicima, već u nižim ligama u Francuskoj.

Što se tiče drugih mikrodržava na Starom kontinentu, svoje lige nemaju Monako i Lihtenštajn. Kneževine ima samo FK Monako, koji se takmiči u fudbalskom sistemu Francuske.

Slična je situacija i sa Lihtenštajnom, koji ima znatno više klubova, ali od svojih takmičenja ima samo nacionalni kup. Svih sedam ekipa se takmiči u švajcarskom sistemu, reč je o Balzersu, Ehen/Maurenu, Rugelu, Šanu, Trizenu, Trizenbergu i najpoznatijem od njih, Vaduzu. FK Vaduz je za 90 godina postojanja osvojio 48 puta Kup Lihtenštajna, apsolutni je rekorder u tom takmičenju, pa je automatski i najčešće predstavljao alpsku državu u takmičenjima UEFA. Najveći uspeh Vaduz je na međunarodnoj sceni ostvario u aktuelnoj sezoni, plasirao se u grupnu fazu Lige konferencije, gde je u grupi sa AZ Alkmarom, Apolonom iz Limasola i Dnjeprom 1 osvojio dva poena. Trenutno se takmiči u drugom rangu u Švajcarskoj, bori se za opstanak zajedno sa Šafhauzenom i Ksamaksom. Dres Vaduza nosi srpski internacionalac Milan Gajić.

Milan Gajić (©YouTube)

Sa Švajcarcima se, poput Lihtenštajnaca, takmiči i jedan klub iz Nemačke. Reč je o niželigašu Bisingenu, koji je godinama već između četvrtog i petog ranga. U pitanju je ekipa iz nemačke eksklave koja je okružena švajcarskom teritorijom. Naime, reč je o teritoriji koja je svojevremeno bila deo Austrije, a potom od 1805. godine, posle trećeg Napoleonovog rata pala pod nemačku jurisdikciju. Kada je završen Drugi svetski rat, Bisingen je ponuđen Švajcarcima, ali su ga oni odbili jer bi onda izgubili neutralnost koju su zastupali. Tako je, naposletku, Bisingen ostao deo Nemačke. U gradiću živi oko 1.500 stanovnika, a FK Bisingen se takmiči u Zoni Ciriha. Iz sličnih razloga se i italijanski Kamioneze takmiči u četvrtom rangu Švajcarske.

San Marino je treća najmanja država u Evropi, ali i pored toga ima svoju ligu. Ima 15 klubova koji se takmiče u eliti, titulu brani La Fjorita, koja je letos u finalu plej-ofa savladala Tre Pene. Međutim, ni to nije dovoljno stanovnicima ove planinske države na Apeninima. Osnovali su 2021. godine Viktor San Marino, ekipu koja predstavlja zemlju u petom rangu italijanskog šampionata. Nekada se sa Italijanima takmičio i San Marino Kalčo, od 1959. do 2019, kada se preselio u Katoliku, grad u provinciji Rimini. Iako zvanično i dalje postoji kao registrovan klub, ne takmiči se više nigde i nema svoj tim.

Što se tiče većih evropskih država, neobičan je fudbalski odnos između Finaca i Šveđana. Naime, pod teritorijom Finske je jedna sporna regija, Olandska ostrva. Na tom arhipelagu između Baltičkog mora i Botnijskog zaliva mahom žive Šveđani, reč je o autonomnoj i demilitirizovanoj provinciji, pa niko ne pravi problem lokalnim fudbalskim klubovima koji umesto u finskim takmičenjima žele da učestvuju u švedskim. Takvih je kroz istoriju bilo osam, mada su samo dva još uvek aktivna na profesionalnom nivou. Reč je o Lemlandsu i Hamarlandsu, koji se takmiče na amaterskom nivou, u osmom rangu švedske fudbalske piramide. Postoji još jedan klub sa ove finske teritorije, Fram, koji je 2011. rasformirao prvi tim, ali se njegove mlađe kategorije i dalje takmiče sa Šveđanima. Iz Framove škole je, između ostalih, izašao nekadašnji omladinski reprezentativac Finske Vilhelm Ingves, kasnije igrač Marijehamna. Taj klub je takođe sa Olandskih ostrva, ali se on takmiči u prvenstvu Finske, a 2016. godine ju je čak i osvojio.

„Strani klubovi“ nisu pojam koji se pojavljuje samo u evropskom fudbalu, već toga ima širom sveta. Od Afrike i predstavnika Zapadne Sahare Masire u šampionatu Maroka, preko „Amerikanaca“ Antigve Barakude i Bermude Hodžesa u UCL, odnosno kanadskih Toronto FC, Montreal i Vankuver Vajtkepsa u MLS, do raznih satelitskih klubova u Singapuru, mnogo je slučajeva da bismo ih nabrojili sve.

16.00: (5,80) Solihal (3,80) Reksam (1,55)

Neke ipak moramo, poput Velington Feniksa, predstavnika Novog Zelanda u australijskoj A ligi. Novozelanđani se takmiče sa Australijancima od 2007. godine, a najveći uspeh je ostvario u sezoni 2009/2010, kada je zauzeo treće mesto. Japanski klub Albireks Nigata je pet puta bio prvak u Premijer ligi Singapura, a poslednju titulu je osvojio baš ove sezone. Uz to ima i četiri trofeja u Kupu Singapura. Albireks je satelitski klub istoimene ekipe koja se plasirala ove sezone u najviši ring šampionata Japana.

Kanada takođe ima svoju profesionalnu ligu, čiji šampion ima prohodnost u KONKAKAF Ligu šampiona, ali i pored toga su Toronto FK, Vankuver Vajtkeps i Montreal odabrali da igraju MLS. Toronto je 2017. godine čak osvojio titulu, postavši tako prvi kanadski tim koji je pokorio SAD. Za Vankuver Vajtkepse trenutno igra srpski internacionalac Ranko Veselinović, nekadašnji kapiten Vojvodine.

Dakle, kada uzmemo u obzir sve navedeno, evidentno je da bi se navijači širom sveta generalno relativno lako privikli na regionalna takmičenja. Uostalom, zapadni deo planete i teži tome da državne granice što više izblede. Fudbal je samo jedan od alata.