Kad Arteta parkira dabl-deker to je magična strategija... Zašto Siti i Arsenal igraju sa pet-šest defanzivaca?

Sam to nikad neće priznati, međutim, već godinama unazad preovladava utisak da je trenerska karijera Žozea Murinja u padu. Dobio je otkaz u Romi sredinom januara, prethodno je oteran iz Totenhema, Mančester Junajteda, Čelsija… Ni u jednom od pomenutih klubova nije se zadržao više od dve i po godine. Mnogi će reći da ga je vreme pregazilo, da je izgubio korak za drugim vrhunskim trenerima današnjice, ali Gospodin Posebni se ne bi složio sa tim. On ima drugačije objašnjenje…

Kako kaže u opširnom intervjuu za britanski Telegraf - u kojem se dotakao brojnih tema - sve je stvar percepcije, odnosno ugla iz kojeg pristupamo datoj temi. Idealan primer je ona, za neutralne navijače, dosadna utakmica Mančester Sitija i Arsenala odigrana poslednjeg dana marta.

Ekipa Mikela Artete, kojeg je Murinjo imao priliku da upozna još kao ‘klinca’ dok je bio pomoćnik u Barseloni krajem prošlog veka, došla je na Etihad sa jasnom namerom da ne primi gol i kući se vrati sa bodom. Zbog načina na koji je pripremio utakmicu, ne dozvolivši Sitiju iole ozbiljniju priliku, Arteta je dobio pohvale. Mnogo godina unazad, kada bi on to isto uradio, kaže Murinjo, narativ je bio potpuno drugačiji...

"Srećan sam jer mi se dopada to dete (Arteta). Srećan sam što mu dobro ide. Ali način na koji su oni (Arsenal) odigrali da bi osvojili taj poen, i način na koji su mediji pričali o tome kao magičnoj strategiji… U moje vreme to nije bila magična strategija. Ja sam pobeđivao protiv Mančester Sitija nekoliko puta. Ali to tada nije bila magična strategija. Bila je to defanzivna utakmica. Parkirao je autobus. Parkirao je dabl deker. Perspektiva je bila drugačija”, podsetio je Murinjo.

Na pomenutoj utakmici Pep Gvardiola je u startnoj postavi imao četvoricu štopera, Mikel Arteta takođe… U Sitiju se dešavalo da ih bude i više u istom trenutku na terenu tokom sezone. S vrlo dobrim razlogom, naglašava Murinjo.

"Pogledajte Mančester Siti i Arsenal, to su samo dva primera. Koliko centralnih defanzivaca imaju u timu? Ponekad i šestoricu. Igraju na drugim pozicijama, kao desni ili levi bekovi, u veznom redu. Ali igraju sa pet-šest defanzivaca na terenu. Zašto? Da sam novinar pitao bih trenere".

Srećom, Murinjo je bio spreman da odgovori u njihovo ime.

"Osećaju potrebu za odbrambenom stabilnošću i kompaktnošću. To možemo da uporedimo i ovako: koja je razlika između sezona u kojima je Mančester Siti bio neuspešan u Ligi šampiona i one koju je osvojio. I odmah idemo u jednom pravcu - pogledajte fizikalnost", zapaža Murinjo.

Kao primer je uzeo prvi meč četvrtfinala Lige šampiona između Pari Sen Žermena i Barselone.

"Ter Štegen je slao mnogo dugih lopti na Levandovskog u izgradnji napada. PSŽ je pokušao da pritisne; Ter Štegen za Levandovskog; Levandovski na grudi, kontrola i pas dalje. Osvojio sam Ligu Evrope na duge lopte Serhija Romera ka Maruanu Felainiju. Ajaks bi pritiskao, ali bi pritiskao vazduh, jer lopta nije bila tamo. Lopta Felainiju na grudi, igrali bismo odatle. Rezultat 2:0. Doneli smo trofej kući. Tri trofeja. Užasna sezona…"

Žoze Murinjo i Maruan Felaini (©Reuters)

Mislio je, naravno, na dve i po godine provedene na Old Trafordu, od leta 2016. do decembra 2018. godine. Murinjo je epizodu na Teatru snova okončao sa tri trofeja i drugim mestom u Premijer ligi, što nije uspeo da ponovi nijedan od trenera što su kasnije dolazili u Junajted.

"Moj odnos sa Edom Vudvordom (bivši izvršni direktor Man. Junajteda) bio je dobar. Dobar na privatnom planu. Čak i danas šaljemo SMS jedan drugome. Ali sa profesionalne tačke gledišta nije bilo najbolje. Ja sam ono što jesam. Ja sam fudblaski čovek. Ed dolazi iz drugačijeg okruženja i ono što Ten Hag ima sada ja nisam imao kada sam bio u Mančester Junajtedu. Nisam imao tu dozu poverenja. Otišao sam tužan, jer sam osećao da sam na početku procesa. Tamo i dalje ima igrača koje nisam želeo ni pre pet ili šest godina. Mislim da oni pomalo predstavljaju ono što smatram da nije najbolji profesionalni profil za klub te dimenzije. Ali tamo sam odradio svoj posao. Vreme uvek govori istinu. Voleo bih da Junajted uspe."

Dotakao se Murinjo i Pola Pogbe, sa kojim je imao nesuglasica tokom perioda u Junajtedu.

"Jedino što kažem je da se to dešava skoro svakome u nekim trenucima karijere. Malo izgubite osećaj ko ste i šta biste morali da budete. Sezonu nakon što je Francuska osvojila Svetsko prvenstvo (2018), mislim da se Pol vratio drugačiji. Svetsko prvenstvo ga je dovelo u dimenziju u kojoj mu fudbal nije bio najvažniji."

Žoze Murinjo i Pol Pogba (©Reuters)

Vratio se na početke trenerske karijere, odnosno godinama koje su promenile čitav njegov život. Govorimo o periodu iz Porta, kada se tim sa ondašnjeg Daš Antaša popeo na krov Evrope. Godinu dana ranije Murinjo je portugalskom klubu doneo titulu prvaka države i Kup UEFA, ali time nije skrenuo pažnju većih klubova na kontinentu. Tek eliminacijom Mančester junajteda u osmini finala Lige šampiona i onom nesvakidašnjom proslavom Žoze je postao interesantan najvećima.

"Toliko sam ludih proslava tokom karijere imao da je jedna vrlo verovatno promenila pravac moje karijere. Nakon osvajanja Kupa UEFA (2003. godine) nekoliko inostranih klubova je pokazalo interesovanje za mene, ali ne velikih, ne iz Premije lige. U tom trenutku pomislio sam: 'Sviđa mi se ovde, imam dobar tim, odličnog predsednika, sjajnu strukturu. Osvojiću portugalsku ligu ponovo. Hajde da uživamo u Ligi šampiona i vidimo dokle ćemo dogurati'. Imao sam osećaj da mogu da napustim Portugal kad god poželim, ali ne i da odem u neki veliki klub. Iskreno, taj trk niz aut-liniju protiv Mančester Junajteda promenio je situaciju.”

Narednog leta Roman Abramovič doveo ga je na Stamford Bridž. Istog leta je u Liverpul stigao Rafa Benites sa kojim će Murinjo igraditi rivalstvo u godimana što će uslediti.

"Benites je osvojio špansko prvenstvo sa Valensijom i Kup UEFA. Ja sam osvojio portugalsku ligu, Kup UEFA i Ligu šampiona. Dakle, da biste došli u Englesku, nije bilo dovoljno samo da napravite dobar rezultat u manjoj ligi. Ili da vaš golman gradi napad iz poslednje linije. Bilo je potrebno da uradite nešto zaista veliko da biste otvorili ta vrata. Znao sam iz metodološkog ugla gledanja da bih odmah mogao da napravim razliku, jer moj način treninga bio je daleko od tradicionalnih. Pride, nisam pravio fundamentalne greške. Imao sam veliko poverenje u ono što je Čelsi već imao. Bio sam uveren da znam šta nam je potrebno da napravimo taj korak."

I bio je u pravu. U njegovoj prvoj sezoni Čelsi je osvojio titulu u Premijer ligi.

"Bio je to tim pun agresije i moći na svakom nivou. Samo smo išli i išli, pomalo i protiv verovatnoće. Skeptici su govorili: 'Do Božića, Čelsi će stradati'. Onda je bio Uskrs. Zatim poslednje dve ili tri utakmice. Ali tada smo već uveliko slavili titulu”, priseća se.

Onaj trofej Lige šampiona sa Portom, da se zaključiti na osnovu njegovih izjava, u međuvremenu kao da mu je postao teret. Podseća da je i dalje i te kako uspešan u evropskim takmičenjima i da je u prethodne dve sezone sa Romom igrao finala Lige Evrope i Lige konferencije.

"Jedini sam evropski trener koji je odigrao dva finala u poslednje dve sezone. Pričajte o mojoj sadašnjosti. Nisam ja kriv što sam pre 20 godina osvojio Ligu šampiona. Ako pitate bilo kog trenera da li bi voleli da igraju dva uzastopna evropska finala, 90 odsto bi reklo – da."

©Reuters

Kako kaže, glasine o tome da će naredni klub birati na osnovu njegovih mogućnosti da se bori za najvažnije trofeje nisu istinite, jer kako podseća, ni u Romi i Totenhemu to nije bio slučaj.

"Nije kao da se plašim klubova koji nisu 'stvoreni da osvajaju'. Kada neki trener dostigne određeni nivo, možda će reći: 'Želim samo klubove u kojima ću moći da osvajam'. Moj posao je da pokušam da od klubova napravim one što će moći da osvajaju ili da postignu neke ciljeve. Ono što bi zaista moglo da napravi razliku je to koliko me klub želi. Koliko je tom klubu potrebna osoba i trener mog profila. I kakav osećaj i koliko empatije mogu da osetim sa strukturom kluba. Jedina stvar koju tražim je da ciljevi budu postavljeni na pošten način. Ne mogu da odem u klub gde je zbog moje istorije cilj da osvojim titulu. Ne, jedina stvar koju želim je da budu pošteni. Mislite da, kada bih bio u velikom premijerligaškom klubu, i bio šesti, sedmi, osmi na tabeli, da bih i dalje imao posao? Ono što hoću da kažem je da bi ljudi trebalo da gledaju na mene kao na ostale. Važno mi je da klub ima ciljeve za koje mogu da kažem: 'Spreman sam da se borim za njih'. Ne bih rekao realistične ciljeve, ali makar delimično ostvarive. Jer kada sam došao u Romu, niko nije sanjao evropska finala, a mi smo uspeli. Nije moguće da odem u klub koji se bori za opstanak i da cilj bude osvajanje Lige šampiona. Lepo je, ali nije pošteno".

Koji god to klub na kraju bio, Murinjo će njegovu ponudu prihvatiti jedino ukoliko mu omogući da se bavi isključivo svojim, trenerskim poslom, što nije bio slučaj prethodnih godina, o čemu je nedavno već govorio.

"Nije kao da imam 61 godinu i da planiram da završim karijeru do 65. Nema šanse. Duga je karijera preda mnom. Opis mog posla iz snova? Da budem trener. Da budem čovek koji radi sa timom, fokusiran na razvoj igrača i pripremu utakmica. Srećom, imao sam takva iskustva u karijeri. Nažalost, imao sam i drugih situacija gde sam morao da budem mnogo više od toga. A, kada je tako onda niste dobar trener koliko biste mogli da budete. Klubovi vas stavljaju u poziciju u kojoj ne želite da budete. Dajte mi profesionalnu strukturu, gde sam jedini glavin trener, jer to je ono u čemu sam dobar. Ljudi kažu da sam dobar u komunikaciji. Mnogo, mnogo puta kažem pogrešne stvari, posebno kada komuniciram tri ili četiri puta nedeljno. Klupske strukture gurale su me u pogrešnom smeru", završio je Murinjo.