Juventus je opet mutio i varao, pod lupom je gomila napumpanih transfera i brutalne provizije agentima

Juventusu na terenu ide loše, a van njega još gore! Petnaestak godina posle čuvene afere Kalčopoli kada je Juventus platio cenu za nameštanje utakmica, sudija i gomilu kriminalnih radnji, crni oblaci su se opet nadvili nad Torinom.

Upad finansijske policije u klupske prostorije pre nekoliko dana je otvorio Pandorinu kutiju iz koje iskaču nimalo prijatne informacije. Juventus je pod lupom istražnih organa zbog lažnih faktura koje je u prethdone dve godine izdavao prilikom transfera igrača i potpisivanja ugovora. Šestorica aktuelnih i bivših funkcionera Bjankonera da su učestvovali u lažnim transkacijama i fakturama vrednim 50.000.000 evra.

Moraće Juventus da opravda neke poteze koji su mnogima boli oči prethodnih godina i za koje se javno sumnjalo da nisu čisti.

Torinski gigant je prethodnih godina demonstrirao silu kako na terenu, tako i van njega u sumnjivim transfer operacijama. Pripisivale su se Juventusovim rukovodiocima genijalne osobine zbog mnogih besplatnih transfera koje su odradili, ali će se ispostaviti da su umesto obeštećenja drugim klubovima novac izdvajali punjenjem džepova alavim agentima za masne provizije u sumnjivim transakcijama.

Za početak, pod lupom su transferi u kojima je Juventus pumpao cene igračima. Što je bilo očigledno čak i tada. Dok je konkurencija poput Intera, Milana i ostalih klubova morala da pazi na finansijski fer-plej i da vodi računa za koliko može da kupuje igrače, Juventus je ta pravila javno izvrgao ruglu i smejao se svima u facu. Mislili su u Torinu da su pronašli rupe u zakonima i da mogu da rade šta hoće.

Možda i najočiglednije zaobilaženje pravila i zakona je sada već čuvena trampa Pjanić za Artura. Juventus je morao da ispegla finansijske knjige i da napravi prostora za kupovine novih igrača. Uradio je to u dogovoru sa nesrećnom Barselonom u kojoj je tada goreo finansijski požar i koja je bila spremna na sve. Tako je urađena trampa vredna potpuno nerealnih 130.000.000 evra. Juventus je procenio Pjanića na 60.000.000 evra u trampi, a Barsa Artura na čak 70.000.000 evra. Iako njihove realne vrednosti nisu bile ni upola tolike. Mnogi su se tada pitali kako Juventus i Barselona mogu baš toliko da diktiraju cene...

Pod lupom su još 42 transfera Juventusa u prethodnim godinama.

Juventus je vrlo svesno pumpao cene određenim igračima kako bi ih u klupskim knjigama prilkazao vrednijim nego što jesu. Na primer, anonimni Marli Ake je doveden iz Marselja za čak 8.000.000 evra, dok je suprotnom smeru za isti novac otišao još anonimniji Franko Tonđa. Iz Barselone ja za 8.200.000 evra doveden izvesni Alehandro Markez, dok je u Barsu za 8.000.000 evra prosleđen Mateus Enrike.

Mladi Nikolo Rovela je kaparisan iz Đenove za čak 18.000.000 evra. Ali tako što su u suprotnom smeru otišli Manolo Portanova za 10.000.000 i Elija Petreli za 8.000.000 evra čija realna vrednost zajedno nije ni tri puta manja. Izvesni Kali Sene je otišao u Bazel za 4.000.000 evra, a iz Bazela je došao Hajdari Albijan za 4.800.000. Juventus je Sampdoriji za čak 20.000.000 evra prodao golmana Emila Audera, za 4.000.000 evra Pitersa Daudu, za 1.700.000 evra Nikola Frankfurta, za 1.300.000 Gerbija Erika... I još gomilu anonimusa čija vrednost nema nikakve realne veze sa stvarnom tržišnom cenom. Istovremeno je iz Sampdorije ’kupio’ anonimuse Erazma Mulea i Đakoma Vrionija za ukupnih 6.500.000 evra. Očigledno je da su u pitanju fiktivne cene koje nemaju veze sa stvarnim cenama.

Pod istragom je čak i transfer Žoaa Kansela koji je u Mančester Siti otišao za nerealnih 65.000.000 evra.

Ceo sistem su istražni organi nazvali „Paratićijev menadžment“ pošto se odnosio na poteze tadašnjeg direktora koji danas radi u Totenhemu. Ali Paratići ne može biti jedini krivac pošto se iz prisluškivanih razgovora jasno čuje da je predsednik Andrea Anjeli znao za ceo mehanizam i da je vršio pritisak na Paratićija da klubu obezbedi još „plusavalenci“ ili kapitalnih dobitaka od napumpanih cena u transferima koje bi potom klubu omogućile finansijski manevar za kupovinu i dovođenje skupljih igrača.

Sporan je čak i ugovor Kristijana Ronalda. Istražni organi su saznali za postojanje „privatnog ugovora“ koji „teoretski ne bi smeo da postoji“. Juventus je sa Portugalcem imao privatni ugovor prema kojem mu je plaćao još novca kako bi zvanična plata bila prikazana kao manja i kako bi porez bio manji. Slična situacija ja sa ugovorom argentinskog štopera Kristijana Romera koji je kupljen od Đenove za 26.000.000 evra, nikada nije zaigrao za Juventus i otišao je na pozajmicu u Atalantu koja ga je otkupila i letos prodala Totenhemu (u koji je već kao direktor stigao Paratići) za 50.000.000 evra.

Pod lupom su i Juventusovi aranžamani sa agentima koji su od torinskog kluba dobijali više nego od ostalih. Mino Rajola je na De Lihtovom transferu inkasirao 10.500.000 evra, Žorž Mendeš na Ronaldovom 12.500.000 evra, a Reza Fazeli agent Emrea Džana je naplatio proviziju od čak 18.500.000 evra iako je Nemac stigao iz Liverpula kao slobodan igrač!  

Istražni postupak i saslušanja se nastavljaju danas, a Džon Elkan prvi čovek poslovne imperije porodice Anjeli je angažovao tim skupih advokata kako bi pomogao rođaku Andrei Anjeliju da se izvuče iz nimalo lake situacije.

Ako se ispostave tačnim sve sumnje istražilaca, Juventusu verovatno slede nimalo prijatne kazne.Od odzimanja bodova pa čak i do izbacivanja iz lige.

Istovremeno, Juventus se nalazi i u sportskoj krizi. Lokalni mediji danas pišu da bi Juventus mogao sledećeg leta da finansijski žrtvuje Matijsa de Lihta i Federika Kjezu i da ih proda kako bi nadoknadio gubitke ako izvisi za plasman u Ligu šampiona. Iako je do donedavno delovalo da je klub na stabilnim finansijskim nogama, izgleda da je mnogo toga u pozadini trulo i šuplje.