Juve u najvećoj krizi od Kalčopolija

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Bilo je iznenada, ali nije bilo nepredviđeno. Ostavka predsednika Juventusa Andree Anjelija i celog Upravnog odbora Juventusa je posledica dokaznog materijala koji su skupili državno tužilaštvo u Torinu, Consob (telo koje kontroliše rad pravnih lica koje su kvotirane na berzi) i Covisoc (telo koje kontroliše ispravnost rada fudbalskih klubova) i na osnovu kojeg će, pre Božića, biti podignuta optužnica protiv Anjelija i još 16 osoba, a proces će početi, najverovatnije, sledećeg proleća. Podsetimo, tužilaštvo tereti Anjelija i njegove saradnike za mnogo toga: od lažiranja poslednja tri završna bilansa, lažnih komunikacija nadležnim telima, insajder trejdinga, lažiranih plusvalenci i još par krivičnih dela.

Potez Anjelija i Upravnog odbora je bio neizbežan, ne samo zato što su tako izbegli mogućnost da završe u kućnom pritvoru ili čak u zatvoru, što bi bilo neizbežno da su ostali na funkcijama, već i zato što je izostala podrška vlasnika kluba Džona Elkana.

Kada Anjeli u pozdravnom pismu objašnjava ostavke kao posledicu izostanka “kompaktnosti” jasno ukazuje na povlačenje podrške od strane prvog čoveka Eksora, Džona Elkana.

Imenovanje Mauricija Skanvina i Đanluka Ferera na mesta generalnog direktora i predsednika kluba ukazuje na ozbiljnost krize u kojoj se Juve nalazi i želje Elkana da preuzme totalnu kontrolu nad klubom. I Ferero i Skanvino su ljudi koji dolaze iz najužeg okruženja vlasnika Juventusa. Ferero je jedan od najpoznatijih eksperata za vođenje poslovnih knjiga, njegov otac je bio "knjigovođa" advokata Đanija Anjelija, dok je Skanvino najbliži saradnik Elkana već godinama, profesionalno odrastao uz skute Serđa Markjonea.

Skanvino je ušao u FIAT 2004. godine i bio je deo tima Markjonea, čoveka koji je spasao kompaniju i i imperiju Anjelijevih lansirajući ih u 21. vek. Skanvino je u poslednjih deset godina bio na rukovodećim pozicijama u kompanijama pod kontrolom familije Anjeli-Elkan. Na funkciju generalnog direktora Juvea dolazi sa čelne pozicije grupe “Gedi” (Đedi), medijskog koncerna u vlasništvu Eksora koje poseduje najvažnije italijanske novine, počev od Republike i Stampe.

Prvi zadatak Ferera i Skanvina će biti da srede “haos” u poslovnim knjigama Juventusa koji su napravili Anjeli i njegovi saradnici, pogotovo u poslednjih par godina zbog čega će i završiti u sudnici sledećeg proleća.

Anjeli i druge osobe protiv kojih je zaključen istražni postupak rizikuju zatvorske kazne u slučaju da bude dokazana njihova krivična odgovornost. Juventus rizikuje od novčane kazne do izbacivanja iz Serije A. Reč je samo o jednoj teorijskoj mogućnosti budući da bi trebalo da se dokaže da je Juve uspeo da zadovolji sve uslove za upis u prvenstvo zahvaljujući lažiranju poslovnih knjiga i traženih parametara.

Ostavka Anjelija i raspuštanje Upravnog odbora Juventusa nije presedan. Dogodilo se već, pre 31 godinu. Međutim, motivi i ambijent su bili potpuno drugačiji. Početkom devedesetih prošlog veka advokat Đani Anjeli nije bio zadovoljan rezultatima i poslovanjem Juventusa i zbog toga je raspustio UO u kome su bili njegov sin Edoardo, sinovac Đovani Alberto i njegov miljenik Luka di Montezemolo.

“Zemljotres” na čelu Juventusa nije prouzrokovao današnji prvi akcionar kluba Džon Elkan, on je posledica sudske istrage i u drugom momentu odluke unuka Đanija Anjelija da ne stoji više iza svog rođaka Andree (Andrea Anjeli je sin Umberta, strica Elkanove mame Margerite).

Andera napušta Juve posle 12 godina, sa devet skudeta i dva finala Lige šampiona. Sa naknadnom pameću se može zaključiti da je san o osvajanju titule prvaka Evrope popločao put Anjelija u današnji “pakao”.

Angažovanje Kristijana Ronalda i udaljavanje Bepea Marote iz kluba su bili početak kraja dojučerašnjeg predsednika Stare dame. Ironija sudbine je, barem se tako šuška, činjenica da su tužioci pronašli tajni ugovor između kluba i Kristijana Ronalda kojim se Portugalcu garantuje prethodno dogovorena zarada i pored javnog objavljivanja da su svim igračima Bjankonera skresane plate tokom perioda pandemije kovida-19.

Osim angažovanja Ronalda, Anjeli je napravio loše poslove ili kobne greške oko televizijskih prava, Superlige, bio je upleten i u istragu oko veza između kluba i navijača kriminalaca koji su deo Ndrangete. Da ne govorimo o platama igrača koje su bile nesrazmerno visoke kvalitetu fudbalera na raspolaganju trenera.

I kad se dotakosmo trenera: Mauricio Sari, Andrea Pirlo i na kraju povratak Maksa Alegrija sa faraonskim četvorogodišnjim ugovorom su više nego jasan pokazatelj izgubljenog kompasa u Kontinasi. Sreća Juventusa je da iza sebe ima najmoćniju italijansku porodicu i najmoćniju multinacionalnu kompaniju sa italijanskim predzankom. U suprotnom, klub bi već bio pred bankrotom ili na putu da odnese poslovne knjige u tribunal i zatvori baraku.

Što se tiče isključivo sportskog dela kluba, Masimilijano Alegri i Federiko Kerubini ostaju na svojim mestima: prvi u ulozi šefa stručnog štaba, drugi u ulozi sportskog direktora. Jasno je da u januaru Juve neće moći mnogo toga da uradi na pojačanjima, naprotiv, pojedini igrači bi mogli da napuste Kontinasu.

Mauricio Arivabene je privremeno ostao na funkciji kakao bi se bez problema odvijali svakodnevni poslovi zajedno sa funkcionisanjem kluba. On nije dotaknut istragom jer je došao pre godinu i po dana, odnosno posle perioda u kojem su se po mišljenju tužilaštva iz Torina dogodila krivična dela.

Verovatno je tačno da je Elkan ostavio na cedilu Anjelija, ali se ne može reći da nije pokušao da ga spase u prethodne tri-četiri godine. Eksor je upumpao u poslednjih par godina čak 700.000.000 evra u klub, ali to nije pomoglo Anjeliju i njegovim sardnicima da srede poslovne knjige i poslovanje.

To objašnjava zašto su se Andrea i ljudi oko njega u Juveu ponašali kao putnici iz biznis klase na Titaniku: pili su šampanjac i plesali dok je brod uveliko počinjao da propušta vodu i tone.

I oproštajno pismo Anjelija se može uvrstiti u autogolove Umbertovog sina, osim neizbežne patetike, izabrao je i pogrešni citat Fridriha Ničea i to na engleskom: "And those who were seen dancing were thought to be insane by those who could not hear the music (Oni koji su plesali bili su smatrani ludacima od onih koji nisu mogli da čuju muziku)". Niče, nažalost, nije bio ludak po karakteru, nego po lekarskoj dijagnozi.