Junak Dejan Radonjić, sveštenik podeljenog srca i selo od 400 stanovnika potpisali senzaciju dana

“Blamaža”, “Bruka”, “Kraj sezone”… Samo su neki od naslova u austrijskim medijima od sinoć kao osvrt na najveće iznenađenje u evropskom fudbalu minulog dana prepunog kup-dešavanja širom Evrope.

Kup je svuda specifično takmičenje zbog mogućnosti da mali iznenade velike. To im je praktično i jedina prilika da njihovo ime odjekne. Pogotovo u ranim fazama kupova koje umeju da obiluju senzacijama. Juče su se nacionalni kupovi igrali u dobrom delu fudbalske Evrope. Ali iznenađenja je bilo jako malo. Skoro nikako… Pogledajte rezultate šesnaestine finala Kupa Srbije. Slično i u Hrvatskoj, BiH, Danskoj, Engleskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Španiji… Razlike u evropskom fudbalu su sve veće, a veći sve veći. To je globalno koliko i lokalno.

Dan je spasla priča iz Austrije. Najtrofejniji i najveći austrijski klub Rapid iz Beča je već 30. oktobra ostao bez najbolje prilike za trofej. Budući da im šanse za titulu u Bundesligi niko ne daje (iako su trenutno drugoplasirani), kup je bio najbolja prilika za trofej. I odlepršala je u senzaciji pred oko 2.500 gledalaca protiv seoskog kluba.

Autor priče dana je drugoligaš Stripfing. Junak je na kraju Dejan Radonjić. Glavni protagonista je sveštenik. Za neki manji broj navijača je taj sveštenik Juda Iskariotski. Pa da krenemo…

Malo je reći da je ovo senzacija. Iz Rapidovog ugla je baš onako kako su ozbiljni mediji izvestili: Bruka i blamaža. Imao je Rapid šokantne eliminacije od Vijene 2006. godine ili Pašinga 2013, a sličnu bruku je doživeo još samo 1991. kada ga je izbacio niželigaš Štokerau. Ovo sinoć ide u najcrnje stranice bogate klupske istorije koja se diči sa 32 titule prvaka države.

Sa druge strane, Stripfing je niko i ništa. Klub za koji nisu čuli u Austriji do prošlog leta kada je prvi put ušao u drugoligaški karavan. Tamo je trenutno pretposlednji na tabeli sa šest bodova iz devet utakmica, a prošlog vikenda ga je sa 3:0 deklasirao B tim Šturma. Da stvari budu luđe, Stripfing je do sinoć poslednju pobedu ostvario u avgustu, a Rapidov poslednji poraz je takođe bio u avgustu. Pride je Rapid juče bio “gost” u Beču. I kako onda dođavola očekivati bilo šta osim ubedljive pobede Rapida?!

Ali to je zavodljiva magija kup takmičenja… To je fudbal! Veći od života. 

Rapid je potcenio slabašnog rivala, izveo šaren tim sa rezervistima i uprkos tome dominirao. Vodio je od 39. minuta i sve je išlo po planu. Do 79. minuta. Hrvat iz Bosne Darijo Pecirep je izjednačio na 1:1, a Austrijanac - očigledno ovdašnjeg porekla - Dejan Radonjić u 85. minutu pogodio za preokret, pobedu i najveću senzaciju jučerašnjeg dana u evropskom fudbalu – 2:1.

Krenule su puš notifikacije u austrijskim medijima, “breaking” vesti sa “uskoro opširnije…”, salve uvreda i provokacija po društvenim mrežama… Stripfing je brzinom munje obišao Austriju u kojoj postoji već 73, ali se dobrih 50 godina nije znalo za njega.

A i zašto bi?

Stripfing je selo od 400 stanovnika, deo naselja Vajkendorf sa 2.000 duša u Donjoj Austriji. SV Stripfing iliti Stripfing Vajden Sports je klub osnovan 1951. godine i narednih pola veka je proveo kao seoski klub koji igra rekreativan fudbal u najnižim rangovima austrijskog fudbala. Tek u sezoni 2011/12 je napravio prvi osetan uspeh. Bez poraza su osvojili prvo mesto u Osmoj ligi i po prvi put postali sedmoligaši. I tu kreće uspon:

- sezona 2012/13: Prvo mesto u sedmoj ligi

- sezona 2013/14: Prvo mesto u šestoj ligi

- sezona 2015/16: Prvo mesto u petoj ligi

- sezona 2018/19: Prvo mesto u četvrtoj ligi

- sezona 2022/23: Prvo mesto u trećoj ligi

Za 10 godina su preskočili šest rangova takmičenja. U međuvremenu su morali da naprave i B tim kako bi ispoštovali stroge fudbalske zakone u Austriji. Bez rezervnog tima se ne može u profesionalni rang takmičenja. Pa su napravili dogovor sa jednim niželigašem da im bude filijala.

Prvu sezonu u Drugoj ligi su završili sa dva boda iznad linije ispadanja i na jedvite jade izborili opstanak. Ovu su krenuli još gore… I sve do juče bili beznačajan klub. Od juče su deo fudbalske istorije u Austriji i nova ljubav navijača Austrije iz Beča koji su im društvene mreže zasuli čestitkama zbog sramote koje su priredili ljutom rivalu iz Beča. Ljubičasti danas seire, zeleno-beli hoće u zemlju da propadnu…

Pogotovo su srećni bili trener Aleksander Grinvald kojem je to bio tek treći meč na klupi Stripfinga i 19-godišnji štoper Dejan Radonjić. Obojici je fudbalske srce ljubičaste boje. Grinvald je dete, pa i legenda, Austrije za koju je odigrao skoro 300 mečeva. Radonjić je prošao sve mlađe selekcije Austrije, poput na primer Aleksandra Dragovića, ali nije dogurao do prvog tima i ovo mu je već druga sezona na pozajmici u Stripfingu. Sinoć je uradio dovoljno da ga voljeni klub pozove nazad i pruži mu šansu…

Za razliku od trenera i strelca odlučujućeg gola, pobeda nad Rapidom nije baš svima u Stripfingu legla na isti način.

Srce Krištofa Pelčara je bilo podeljeno. Reč je o predsedniku Stripfinga. I već 17 godina klupskom svešteniku Rapida!

Inače Poljak, Pelčar živi u Austriji već 30 i kusur godina i spaja veru i fudbal. U te dve stvari vidi mnogo sličnosti. Ceo život je navijač Rapida, a od 2006. godine klupski sveštenik. Najzaslužniji je što je na stadionu napravljena kapela za molitvu. Svakodnevno je na usluzi igračima, zaposlenima, navijačima…

“Rapid je nešto kao religija. Imate slične rituale poput himne, pesama, verovanja i okupljanja. Religija bi trebalo da ponudi razna rešenja. Svi treba da težimo povezivanju sa nečim višim i dubljim. Kao sa klubom za koji navijamo. Mislim da nije blasfemija porediti religiju sa fudbalom”, govorio je Pelčar.

Sveštenik Pelčar je pogotovo za vreme pandemije virusa korona bio zauzet. Brojni Rapidovi fudbaleri su tada u izolaciji tražili njegovu pomoć i uspeo je putem društvenih mreža da ih okupi, sabere, poveže sa navijačima i olakša teške dane. Čak ih je upoznao sa papom Franjom, još jednim čovekom koji voli fudbal.

I pre toga je bio od pomoći igračima. Na primer, Dejanu Ljubičiću, Austrijancu hrvatskog porekla. Inače, Dejanov otac je Hrvat iz Busovače i pre rata je bio navijač Crvene zvezde, pa je sinovima dao imena Dejan i Robert po Savićeviću i Prosinečkom. Dejan se u avgustu 2021. našao u centru skandala kada je pijan gađao pivskim flašama džamiju u Kelnu. Kristof Pelčar mu je pomogao da se izbori sa posledicama i da iskreno prihvati i okaje grehe. Drugi primer je austrijski napadač Akes Sobčik koji je takođe imao mentalne probleme i sveštenik mu je pomogao da ih prebrodi. Kada je prešao iz Spartaka iz Trnave u Gornjik, javno je zahvalio Pelčaru kao najzaslužnijem što je nastavio sa fudbalom.

To je Pelčarova konekcija sa Rapidom. A sa Stripfingom?

Pre 21 godinu je došao u Vajkendorf i od tada je to njegova parohija. Pratio je kako klub raste iz godine u godinu i početkom godine je izabran za predsednika kluba. Zbog popularnosti i veza u svetu fudbala, on je praktično prva zvezda Stripfinga.

Ali, nekim navijačima Rapida to nije prijalo. Čak su se na društvenim mrežama mogle pročitati poruke da je sveštenik postao Juda jer je otišao u Stripfing.

Šest meseci pre nego što je Pelčar postao predsednik kluba, Stripfing je potpisao ugovor o uskoj poslovno-tehničkoj saradnji sa Austrijom iz Beča. Na neki način je postao filijala Rapidovog najvećeg rivala. Tamo se razigravaju mladi igrači Ljubičastih poput pomenutog Dejana Radonjića. Nije čudo što je Aleksander Grinvald postavljen prvo za direktora, a onda i za trenera prvog tima. Međutim, Stripfingov predsednik i Rapidov sveštenik to ne gleda tako.

“Ta tema me ne zanima. Nije tačno da nas je Austrija progutala kao klub. Moji prethodnici su doneli neophodnu odluku o saradnji kako bi klub nastavio dalji razvoj”, pravdao je Pelčar odluku o saradnji sa najvećim rivalom kluba u kojem je duhovni otac.

I kako to sudbina (ili Boga ako pitate sveštenika) hoće da nameste, žreb u kupu je Pelčara posle nepunih godinu dana u klubu doneo baš sudar sa Rapidom. Odmah je postao zvezda.

“Samo sam rekao ‘Gospode Bože’ kada sam video žreb. Mislio sam na početku da je neslana šala u pitanju. Ali kada je prošlo vreme i kada sam bolje razmislio, ovo je zapravo bio spoj iz snova za mene. Na kraju, ja sam jedini siguran pobednik jer su oba kluba moja. U Rapidu sam već 17 godina, ali poslednjih pola godine sam veću ljubav dao klubu iz mog grada. Znam da ću u sredu da slavim kakav god da bude rezultat”, rekao je Pelčar pre nekoliko dana.

Verovatno ni u najupornijim molitvama nije mogao da prizove baš ovakav scenario. I to na “svom terenu” usred Beča!

Kada je postao drugoligaš i ušao u profesionalni rang, Stripfingu su fudbalski zakonodavci zapretili da neće dobiti licencu za takmičenje jer nema adekvatan stadion. Njegov “Sportsplac” u Vajkendorfu je seoski stadion sa 500 mesta koji ne ispunjava najosnovnije uslove za profesionalni rang takmičenja. Zahtevano im je da prošire teren, dozidaju tribine, postave reflektore...

Iza Stripfingovog uzleta poslednjih desetak godina se krilo ime biznismena Eriha Kirisica, rođenog u tom mestu pre 64 godine. Njegov otac i četiri strica su osnovali fudbalski klub Stripfing 1951. godine. On je i sam igrao amaterski fudbal 80-ih godina prošlog veka. Ali biznis mu je išao mnogo bolje od fudbala. Postao je prvi čovek američkog giganta Kseroksa u Evropi i stekao moć, bogatstvo i veze sa ljudima iz svih sfera. Pa i iz fudbala. To ga je najviše palilo. Da uđe u fudbalske krugove i bude moćan i tamo kao u svom poslu. Nije prvi bogataš koji je rešio da nedostatak talenta iz mladosti i ljubav prema sportu nadoknadi “kupovinom” prijateljstva sa poznatim licima iz sveta fudbala. Tako je 50. rođendan slavio na seoskom stadionu Stripfinga, a među zvanicama su bili legende poput Hansa Krankla, Herberta Prohaske ili Tonija Polstera.

Upravo ga je Rapidova legenda Krankl podržao u želji da 2013. postane predsednik Rapida, ali mu je kandidatura zabranjena jer nije ispunjavao neke uslove i postojale su sumnje da nije čovek koji se pridržava zakona. Plan mu je bio da potpuno menja zakon i prigrabi apsolutnu moć u klub. I nije prošao…

Tada je rešio da od svog Stripfinga napravi nešto veće i tako su za 10 godina preskočili šest rangova. On je davao novac, sestra mu je bila finansijski, a brat tehnički direktor kluba. Pre par godina je za trenera doveo Gorana Đuričina, dobro poznato ime u austrijskim fudbalskim krugovima.

Ali u poslednje vreme su Kirisicove firme ušle u finansijske probleme, plate u klubu su počele da kasne i nije bilo novca za renoviranje stadiona. Došao je maj i izdavanje licence, a Stripfing nije ni počeo radove. Pretilo im je oduzimanje licence i zabrana takmičenja. Tada je sveštenik Pelčar stupio na scenu, pregovarao i izboksovao da im se privremeno progleda kroz prste. Dozvoljeno je da Stripfing bude domaćin na Đenerali Areni. Stadionu Austrije iz Beča, udaljenom oko 20 kilometara. Značilo je to i odsustvo brojnih navijača iz Vajkendorfa, ali nije bilo drugog izbora i vredelo je iskoristiti status filijale.

Međutim, rizik da će Rapidovi navijači napraviti štetu zbog rivalstva sa Austrijom je jučerašnji kup meč prebacio na manji bečki stadion Hohe Varte. Jednom delu Rapidovih navijača je iz bezbednosnih razloga i tamo zabranjen ulaz, a na terenu se desilo to što se desilo.

Istoriju su ispisali igrači poreklom sa Ex-Yu prostora. Dejan Radonjić je rođen u Austriji, ali jasno je odakle vuče korene. Drugi strelac Darijo Pecirep je rođen u Kiseljaku. Igrali su i Aleksa Ilić (19), Damir Mehmedović (26), Sanel Šaljić (18), ušli Kerim Abazović (20), na klupi je bio Antonio Bašić, a članovi kluba su i Adin Omić, Anel Selimoski… Ima tu i Brazilaca, Nigerijaca, Somalijaca… Najviše Austrijanaca. I svi zajedno su juče potpisali najveću senzaciju evropskog fudbala.