Jubilej za pamćenje Mihajla Banjca: Ne želim da zarad novca gubim godine

Mnogo je pažnje letos, ali i sreće među navijačima TSC-a, izazvala vest da će se u Bačku Topolu vratiti Mihajlo Banjac. Posle dve sezone u Krasnodaru, 25-godišnji fudbaler se odlučio na povratak kući.

Koliki je pečat ostavio u prvom mandatu među Plavim lavovima, sve što sada radi dođe mu kao bonus. Ustalio se u postavi predstavnika Srbije u Ligi konferencije, uspeo je da stigne i do brojke od sto utakmica za Topolčane, a jubilej je proslavio partijom za pamćenje u duelu sa Radničkim iz Niša (4:1). Propisno je u prvom delu izbombardovao gol Meraklija, tresle su se prečke, pogodio je i mrežu, dok je u nastavku potpisao pobedu ključnim dodavanjem za preokret.

Blistava partija visokog veziste donela mu je epitet igrača utakmice i mesto u timu kola. Rođeni Novosađanin se osvrnuo na meč sa ekipom koja je letos nanela prvi poraz TSC-u u sezoni. Zanimljivo, tada je krilni fudbaler takođe postigao jednako lep pogodak, koji je poništen nakon intervencije iz VAR sobe zbog minimalnog ofsajda.

„Teška utakmica iskreno, na nivou Evrope. Dosta poteškoća nam je zadao Radnički, naročito ofanzivno. Jako zahtevna utakmica, rezultat visok, ali nije baš bilo tako jednostavno kao što izgleda. Taj gol Pantovića je bio jako bitan u tom trenutku i to nas je poguralo napred, naravno i pre toga crveni karton za Nišića. Da je ostalo 11 na 11, bilo bi još teže dati gol. Ipak, bili smo na pravom nivou. Ovo mi je prvi put u karijeri da sam u nekom klubu odigrao sto utakmica. Motiv to jeste, ne mogu da kažem veći, jer uvek ima motivacije, za ovu utakmicu možda malo više zbog toga“, kaže na početku razgovora za Mozzart Sport povratnik u redove Topolčana.

Kada bi premotao film i sve mečeve u dresu Plavih lavova, Mihajlo Banjac tvrdi da bi izdvojio sledeće:

„Asistenciju protiv Crvene zvezde kod kuće kada smo izgubili sa 2:3, i pogodak protiv Čukaričkog iz slobodnog udarca u prvom kolu, posle toga sam odmah otišao u Rusiju“.

Banjac slavi pogodak na Banovom brdu (@MNPress)

Baš je zbog navedenih poteza i ostavio utisak da je ključan igrač u timu koji je tada predvodio Žarko Lazetić. Jak i precizan udarac, asistencije, ključna dodavanja, prekidi, samo su neki od atributa koji krase Mihajla Banjca. Sve to mu je i donelo odlazak u redove ruskog tima, a TSC-u tada rekordnu zaradu. Ipak, stvari su krenule neplaniranim tokom i nagađalo se letos da će napustiti redove Krasnodara, jer je izgubio mesto u sastavu, ali malo ko je očekivao povratak u TSC, na pozajmicu. Zasad ta odluka deluje kao pravi potez i obostrana korist i za igrača i za tim.

„Iskreno, došao sam nazad zbog minutaže. Mislim da sam mlad igrač, imao sam dobrih godinu i po dana u Rusiji gde sam igrao i bio na dobrom nivou. Onda se desilo šest meseci bez utakmica i smatram da nije vreme da gubim minute ili godine zarad novca ili bilo čega. Da sedim tamo i ne igram? Više me interesuje da budem srećan i da igram, zbog toga se i igra fudbal. Jedan od faktora je to, drugi plus je Evropa koju igra TSC. Bilo je još ponuda, pozajmice u Rusiji i van nje, ali mene je vukao TSC, jer sam odatle otišao i tu se osećam dobro, Evropa je samo šlag na tortu“, naveo je Banjac uz akcenat da u fudbalu nije sve do novca.

Može da se ispostavi da mu oba boravka u Bačkoj Topoli budu pun pogodak. Još dok je kao fudbaler Inđije privukao pažnju na sebe, izabrao je ovu destinaciju pre višestrukog šampiona Srbije, čak i pored unosnije ponude.

„Dosta je bilo pitanja gde ću posle Inđije, gde nastavljam karijeru. Lepa sećanja nosim iz Inđije, ulazak u Superligu, ekipa je bila sjajna, atmosfera uvek na visokom nivou. Debitantski gol mi je bio baš protiv TSC-a. Došla je i tada Zvezda u dobrom trenutku, ali, kao i sada, i tada sam gledao da izaberem klub gde ću igrati, to je presudilo“, objasnio je Mihajlo Banjac svoju odluku.

Već tokom prve sezone u plavom dresu ga je dočekala prilika da igra kvalifikacije za Ligu Evrope, što je sve doživeo kroz neki grejs period. Bilo je potrebno vreme da se ustali i podigne formu, a posle se mnogo žalilo za njegovim odlaskom u Rusiju.

„Momci su već bili izborili Evropu, pa sam ja došao na gotovo. Lepo iskustvo, videlo se tada da TSC ide ka vrhu tabele i pokušava da se izbori za evropsko takmičenje svake sezone. Dočekao me je period adaptacije nekih pola godine, nije bilo loše, ali bonus pravilo mi je odmoglo koliko mi je i pomoglo u neku ruku, jer sam dosta utakmica počeo i izlazio na poluvremenu. Sve do trenutka dok nisam stasao u igrača koji je za prvu postavu konstantan“, priseća se Banjac.

Čovek koji ga je doveo u Bačku Topolu nije više prisutan na fudbalskoj sceni. Razlog je tužan, pošto je decembra 2020. nekadašnji fudbaler Partizana i reprezentativac Jugoslavije tragično preminuo.

„Na inicijativu Zoltana Saba sam i došao u Bačku Topolu. Čovek koji je bio predobar, imao je odličan odnos sa igračima, izgledali smo kao porodica, a on nas je sve gledao kao sinove. Veliki gubitak je to za Bačku Topolu i sve nas, pa i za srpski fudbal. Vežu me lepa sećanja za taj period, mada ima i loših. Kada sam promašio penal protiv Steaue, on mi je dao veliku podršku u tom trenutku“, prisetio se sa dosta emocija saradnje sa čovekom koji je TSC uveo u elitu.

Još uvek je pod ugovorom Mihajlo Banjac sa Krasnodarom i tvrdi da mu je boravak u Rusiji umnogome pomagao da napreduje kao igrač. Pre svega, zbog kvaliteta lige i uslova koje poseduju tamošnji klubovi koji ne igraju takmičenja UEFA zbog sankcija.

„Dosta intenzivna liga, svako svakoga može da pobedi. Totalno je nebitno koji si na tabeli, jesi li pobedio pet za redom ili izgubio, od svakoga možeš da izgubiš i da ga pobediš. Dosta toga može tamo da se nauči, dosta su dobri uslovi, od stadiona do trening centara. Ne samo Krasnodar, nego cela Rusija. To su razlozi zašto se igra brže i intenzivnije. Žale što ne igraju Evropu, ima dosta kvalitetnih ekipa koje bi konkurisale za Ligu šampiona ili sada u Ligi konferencije. Meni je lično krivo, Krasnodar je po svemu zaslužio da se pokaže pred svetom, od predsednika, stadiona do navijača, u najmanju ruku. Situacija oko rata sve sprečava“, istakao je Mihajlo Banjac.

U redovima Bikova je osetio i slast borbe za titulu, jedno vreme pod trenerskom palicom Vladimira Ivića. Takav ambijent je po rečima fudbalera TSC-a samo motiv više u fudbalu.

„Borili smo se do kraja za titulu, poslednje kolo nam je došao Dinamo iz Moskve i nama i njima je trebala pobeda za titulu i da Zenit ne pobedi. Mi smo naš deo posla odradili, ali je Zenit savladao Rostov i nismo uspeli da budemo prvaci. Ivić je jako posvećen trener, kao i njegov stručni štab, od njih sam dosta naučio pokazao nam je kako se takmiči i igra za bodove, igrali smo lep fudbal. Stvarno je bilo zadovoljstvo igrati pod njim, bili smo u dobrom ritmu, ređali pobede, bežali na čelu tabele šest bodova, izgubili smo od Rostova sedam kola pred kraj i onda je on smenjen. Kiksnuli smo posle i stigao nas je Zenit“, priseća se Banjac.

Upravo mu je taj tempo i tenzija oko rezultatskog imperativa pomogao da se ove sezone sa Topolčanima nadmeće za istorijski uspeh i potencijalni plasman u narednu rundu Lige konferencije. Ne stoje zasad loše izabranici Jovana Damjanovića i realne su šanse i da se cilj ostvari.

„Mi smo oduvek verovali da možemo, ta Astana je pokazatelj da u fudbalu nije sve dominacija i da moraš da imaš dosta sreće. Tu smo zaslužili minimalno bod, a na kraju smo otišli poraženi kući. Svako je dao svoj maksimum, svi u klubu, ekipa i uprava, misle da smo za taj nivo čim se tu nalazimo. Nije slučajno da se dešava dve sezone zaredom. Sada je svima jasno da nam jedna pobeda najverovatnije rešava sve, imamo sreću da poslednje kolo igramo kod kuće, velike su nam šanse. Ipak, idemo od utakmice do utakmice, prvo Gent, tamo ćemo već pokušati da ostvarimo taj cilj“.

Banjac na meču sa Astanom (@MNPress)

TSC je prošle sedmice uzeo značajan bod na gostovanju Sankt Galenu (2:2), ali je u poslednjim minutima mogao i do sva tri...

„Na kraju kada se sve sagleda možda su te dve Ćirkove situacije mogle da prevagnu u našu korist i da odemo sa pobedom. Ali ako se pogleda cela utakmica, imali su i oni svoje šanse i moglo je da prevagne i na drugu stranu. Najrealniji je nerešen rezultat. Žalimo naravno, jer smo promašili takvu šansu pred kraj, ali zadovoljni smo bodom, pokazali smo se i nismo poraženi dva puta za redom u Evropi“, kratko je ocenio remi sa ekipom iz Švajcarske fudbaler Plavih lavova.

Najveći fudbalski uzor vedeti Topolčana je - njegov otac. Nekadašnji fudbaler Zemuna, ali i francuskog Lila, trenutno je trener u mlađim kategorijama Inđije. Fudbal je u porodici svakodnevna tema, pogotovo kada su iz iste branše i tata i sin.

„Jedan od najbitnijih faktora u mojoj fudbalskoj karijeri je upravo moj otac. Pričamo stalno, gde može bolje i šta može bolje, on me savetuje šta više treba da radim, da više koristim. Upijam savete, dosta toga mi prenosi iz iskustva i ovako sa strane kao trener. Niz godina je u Inđiji trener mlađih kategorija, jedno vreme je i mene trenirao“.

Naredna stanica u "ludačkom" rasporedu TSC-a, pošto će u naredne tri sedmice igrati na svakih par dana, najteži je meč u sezoni. Sreda je rezervisana za Kup Srbije, ali i za gostovanje Topolčana na stadionu "Rajko Mitić“ u zaostalom meču domaćeg prvenstva.

„Videli smo Zvezdinu prošlu utakmicu u Evropi gde su pokazali da mogu da igraju sa ekipama iznad nas, najbolja su ekipa u Superligi. Neće biti lako, ali pokušaćemo da pokažemo naš stil igre i fudbal, da uzmemo bod(ove). Bitno je da ne odemo poraženi kući“, očekivanja su Mihajla Banjca.

Čini se da nije mogao da pronađe idealniji trenutak za povratak u prepoznatljivu formu!