Jović, Verner, Ale, Žoelinton... Zašto se napadači iz Bundeslige muče van Nemačke?

Povratak Luke Jovića u frankfurtski Ajntraht na šestomesečnu pozajmicu stavio je tačku na ozbiljnu muku s kojom se srpski napadač suočio tokom godinu i po dana boravka u madridskom Realu.

Još dok je stajao kraj aut linije Dojče Bank stadiona videla se promena u Jovićevom govoru tela, drugačiji sjaj u njegovim očima. Čak je i ono “Ich bin zurück“ iliti “Vratio sam se“ zvučalo nekako energičnije, iskrenije. U Madridu se ta aura izgubila, valjda se zato njegov boravak u najvećem klubu na svetu tako brzo završio, bar za narednih šest meseci...

Jović je u Ajntrahtu postigao 36 golova na 75 utakmica i pomogao je Orlovima da dođu do polufinala Lige Evrope 2019. i osvoje nacionalni Kup godinu dana ranije, čime je privukao pažnju najvećih evropskih klubova. U dresu Blankosa skupio je jedva dva pogotka na trideset dve utakmice...

Ich bin zurück

Jović se u Ajntraht vratio sa idejom da ponovo nađe formu koja ga je preporučila Realu, iliti da ponovo bude sposoban da postigne pet golova u jednom meču kao što je to uradio protiv Fortune Dizeldorf kraj prepoznatljivih partnera u zločinu – Sebastijana Alea i Anta Rebića.

“Luka je prošao kroz težak period u Madridu, tako da mu je jako važno da se vrati u formu što pre“, izjavio je sportski direktor Fredi Bobić, koji je u potrazi za partnerom Andrea Silve otkako je Bas Dost otišao u Briž:

“Luka može da iskoristi narednih nekoliko meseci da izvuče ono najbolje iz poznatog okruženja. Real Madrid zna da ćemo ga čuvati ovde i nastaviti da razvijamo njegove kvalitete. S njim smo dobili još jednu odličnu opciju u napadu“.

Luka Jović je Real napustio bez odigrane utakmice više od dva meseca. Prvo je bolovao od virusa korona u novembru, zatim je imao nekoliko povreda zbog kojih je morao da bude van tima, da bi ga na kraju Zinedin Zidan potpuno sklonio iz takmičarske postave. Prema informacijama iz Nemačke, Jović bi mogao da zaigra za Ajntraht već u nedelju protiv Šalkea, iako se ne očekuje da bude starter. Lokalni list Frankfurter Rundschau piše da se Jović vratio u klub u “relativno dobroj formi“ uprkos tome što se i dalje bori s povredom prepone.

S njegovim povratkom na dobro poznatu adresu, čak se i u Nemačkoj vodi polemika oko toga zašto se napadači iz Bundeslige muče kada odu iz Nemačke? Za svakog Pjer Emerika Obamejana, Roberta Firmina ili Kristijana Pulišića postoje oni što drže kontratežu i ne uspevaju da ispune očekivanja velikog novca plaćenog za njihove usluge.

Luka Jović (©Reuters)

Prvi na listi je Luka Jović. Real ga je u leto 2019. platio 60.000.000 evra kako bi pomogao Karimu Benzemi da popune rupu nastalu odlaskom Kristijana Ronalda u Juventus i da jednog dana postane prva “devetka“ Blankosa, ali se dosad to nije ostvarilo... Osim toga, pisalo se da van terena nije uspeo da nauči španski, dok je nemački savladao mnogo lakše, zbog čega su ga navodno u klubu smatrali “tuđinom“. Nemački mediji pišu i o tome da je zbog etikete visoko plaćenog transfera pretrpeo ogroman pritisak i da zbog toga nije mogao da izdrži... Ove sezone skupio je tek nešto više od 200 minuta na terenu, a za ceo boravak u Realu kraj dva gola upisao je i dve asistencije, mada treba reći da u nekim situacijama jednostavno nije imao sreće i da lopta nije htela u gol, već je redovno pogađao okvir...

Jović u Realu: Ko je kriv? Zašto Ajntraht? I šta će biti dalje?

Odlični primeri koliko se loše ofanzivci snalaze kada odu iz Bundeslige su Sebastijan Ale i Ante Rebić. Pogotovo je to slučaj s francuskim napadačem za koga je Vest Hem platio 50.000.000 evra istog leta kada i Real Jovića. Ale je nedavno prodat Ajaksu za više nego upola manju cenu, odnosno 22.500.000 evra, a boravak u Premijer ligi završio je sa 10 golova na 48 utakmica u Premijer ligi, uz dve asistencije što i nije toliko slab učinak. Ipak nedovoljan da bi dobio poverenje Dejvida Mojesa i Čekićara.

Ante Rebić se tokom uvodnih šest meseci u Milanu strašno mučio da ponovi igre iz Ajntrahta, ali je s dolaskom Zlatana Ibrahimovića procvetao. Ne postiže golove toliko često kao u Ajntrahtu, ali igra odličan fudbal. No, dok nije dobio igrača kakav je Ibrahimović kraj sebe, bio je pojačanje nedostojno čak i Milana kakav gledamo poslednjih godina. U septembru ga je Milan otkupio za 5.000.000 evra u potpuno čudnom transferu zbog kojeg se digla ogromna prašina, ali ima odličan učinak. Ove sezone čak osam asistencija na četrnaest nastupa, uz jedan gol.

Brazilac Žoelinton klasičan je primer napadača koji je Bundesligu zamenio Premijer ligom i nije uspeo. Njukasl ga je u leto 2019. platio čak 44.000.000 evra, a od tada postigao je samo tri gola! Na momente zna da pokaže kvalitet iz vremena kada je igrao u Hofenhajmu, ali jednostavno ne uspeva da pronađe golgetersku formu.

Timo Verner (©Reuters)

Igre Tima Vernera u Čelsiju polarizovao je javnost. Iako je u Premijer ligi i Čelsiju tek nešto više od šest meseci, Vernerove igre su na momente jako upitne i nimalo blizu pojačanja za koga je plaćeno više od 53.000.000 evra. Jeste postigao devet golova ove sezone, uz šest asistencija, ali je u engleskom prvenstvu samo četiri puta bio strelac i gol nije postigao na poslednje tri ligaške utakmice. Odnosno, mrežu je našao samo jedno u poslednjih šest mečeva. Zbog toga Čelsijevi rezultati ozbiljno trpe, a Frenk Lampard nikako ne uspeva da mu pronađe idealnu ulogu na terenu, jer ga stalno premešta s pozicije levog krila u špic i nazad. Baš kao i Kaija Haverca. Nije u pitanju napadač, ali bi čovek rekao da bi pojačanje od 80.000.000 evra pravilo razliku odmah. Haverc nije ni blizu toga, a iako je pokazao da mu najviše prija kada igra iza napadača, Lampard ga pomera na desno krilo, u vezni red i ne dozvoljava mu da se aklimatizuje na pravi način, što je dovelo do toga da poslednja četiri ligaška meča počinje s klupe i dobija minutažu na kašičicu...

Stepi o Jovićevom povratku: Dragi Bog mu je dao veštinu, nadam se da je ispucao sve greške u Madridu

Najskuplji na celoj listi svakako je Usman Dembele. Otišao je u Barselonu iz Dortmunda za gotovo 145.000.000 evra, a otkako je član katalonskog velikana preko 500 dana je bio povređen. To je sve posledica života koji vodi, s igranjem video igrica do kasnih večernjih i ranih jutarnjih časova, prehrane brzom hranom, izlazaka... Na momente igra na nivou igrača vrednog toliki novac, ali kada neko daje samo mrvice, a spada u red najskuplje plaćenih igrača svih vremena, to nije dovoljno...

Njihovi transferi nisu se definitivno isplatili, ali ponekad nije samo do igrača. Podsetimo, Jović, Verner, Žoelinton i još neki otišli su iz klubova gde su sistemi bili podređeni njima, a sama Bundesliga ipak nije nivo Pemijer lige ili Primere, gde je pritisak mnogo veći...

Najbolji primer za to je Timo Verner. Igrač je koji živi za igru iz kontri, odnosno brzu transformaciju odbrane u napadačku mašinu gde se igra izuzetno visokim tempom, ali u Čelsiju jednostavno ne igra takav fudbal. Sajt The Athletic izvukao je podatak da je Verner u 78 odsto svojih nastupa za Lajpcig igrao kao klasičan špic, a otkako je prešao u Čelsi tu ulogu dobio je u samo 25 odsto utakmica. Plus što Čelsi više forsira igru gde gradi napade kroz posed.

Jovićev slučaj je donekle sličan. Ali, sada se vratio na u Ajntraht i navodno je na tom putu odbio mnogo bogatije ponude i veću platu klubova iz Premijer lige. Ako bude sve dobro prošlo, Jović slobodno može da kaže i "Ich bin zuhause" odnosno “Vratio sam se kući“.