Jović spasava Milanovu sezonu, Bolonja piše istoriju

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Luka Jović će predvoditi napad Milana u finalu Kupa Italije protiv Bolonje. Srpski centarfor je najzaslužniji što se tim Serža Konseisaa našao u poziciji da se bori za drugi sezonski trofej budući da je upravo on potopio Inter u revanš meču najmasovnijeg takmičenja. Takođe, sa Jovićem na terenu funkcionišu mnogo bolje Rafa Leao i Kristijan Pulišić, tako da nije samo golgeterski učinak Luke presudan za odluku Konseisaa da igra na kartu srpskog centarfora.

Kuriozitet je da će večerašnji protagonisti finala Kupa Italije igrati sa, uslovno rečeno, rezervnim centarforima koji su se nametnuli upravo u mečevima nacionalnog kupa. Važi za Jovića, ali i za Dalingu koji je postigao više golova u Kupu Italije nego u Seriji A. Poput Jovića i holandski centarfor je bio arhitekta plasmana svog tima u završnicu kup takmičenja.

Jović je u ovoj sezoni odigrao samo 561 minut i postigao je četiri gola, Dalinga je imao veću minutažu, 1768 minuta sa šest pogodaka. U korist našeg fudbalera ide činjenica da on kreira duplo više šansi od Dalinge u proseku i to objašnjava zašto Leao i Pulišić preferiraju da igraju sa njim u špicu. Jović kontroliše bolje loptu od Abrahama i Himeneza, otvara prostor za saigrače, zna da ih lansira i odigrava "jedan – dva" kad god se ukaže prilika.

Sa promenom formacijske postavke u 3-4-3 i prelaska na trojnu defanzivnu liniju, Strahinja Pavlović je postao sigurni starter u Milanu. Štaviše, sa Tomorijem i Gabijom, Pavlović predstavlja konsolidovani izbor portugalskoj stručnjaka za defanzivnu liniju. Istovremeno, sa Gabijom u ulozi centralnog beka i Teom Ernandezom na boku, Pavlović se oseća sigurnije i zaštićenije u defanzivnoj fazi igre.

Bolonja će večeras imati na raspolaganju svoje perjanice s obzirom na to da su se oporavili od povreda Endoje, Odgard i Kastro. Istini za volju, Endoje i Odgard imaju velike šanse da počnu meč od prvog sudijskog zvižduka, dok će Kastro biti na klupi jer je previše rovit da bi mogao da izdrži na terenu više od jednog polovremena.

Današnji duel se doživljava na različite načine u Milanu i Bolonje. Za Rosonere pobeda znači delimično spasavanje očajne sezone, ipak uvek je bolje nešto nego ništa. Bolonja vri od uzbuđenja jer Emilijani mogu da osvoje trofej posle pola veka i ispišu novu stranicu istorije kluba. Poslednji put su se radovali trofeju upravo u Kupu Italije 1974. godine (istini za volju Bolonja je osvojila i Intertoto 1998. godine, ali njega niko ne uzima za ozbiljno), uspeh s kojim se zatvorila poslednja zlatna era Bolonje.

21.00: (2,50) Milan (3,40) Bolonja (3,00)

Milan nije nijednog momenta bio u trci za skudeto, ispali su u plej-ofu Lige šampiona od Fejnorda koji je igrao bez gotovo kompletnog prvog tima. Jedini uzleti Milana u sezoni bile su pobede nad Real Madridom u Ligi šampiona i trijumfi u sudarima sa Interom u Superkupu Italije, polufinalu Kupa Italije i u prvenstvu. Osvajanje Kupa Italije je malo za tim koji je prošlog avgusta krenuo sa daleko većim ambicijama: borba za skudeto i prolazak do četvrtine finala Lige šampiona.

Sasvim druga priča je Bolonja i pored toga što tim Vinčenca Italijana ozbiljno rizikuje da se ne kvalifikuje za evropska kup takmičenja sledeće godine. Crvenoplavi su sve vreme bili u konkurenciji za mesto u Evropi što je bio cilj na startu sezone i u Kupu Italije se otišli dalje nego što se mislilo i pored toga što je Italijano na klupi Fjorentine pokazao da ume veoma dobro da priprema utakmice sa direktnom eliminacijom u Kupu Italije i Ligi konferencija.

Ne može se reći da Italijano ne oseća težinu izgubljena tri finala u prethodne dve godine sa Fjorentinom, četvrto zaustavljanje na korak od raja, ovog puta sa Bolonjom, kreirali bi prilično negativan imidž Italijanu.

Trener Bolonje je na konferenciji za novinare napravio jedan lep gest koji je u suštini i priznavanje činjeničnog stanja: "U Bolonji imamo neverovatnu koheziju i zajedništvo čije je temelje izgradio Mihajlović". Italijano je želeo da podvuče da je večerašnje finale plod rada koji je započeo u Kastel Deboleu Siniša, nastavio Tijago Mota i na kraju je došao njegov doprinos.

Italijano ostaje na kormilu Bolonje bez obzira kako se završi večerašnji duel dok Konseisao ima vrlo malo šanse da predvodi Milan u sledećoj sezoni čak i da osvoji Kup Italije. U ugovoru sa portugalskim stručnjakom stoji automatski produžetak ugovora samo u slučaju plasmana u Ligu šampiona, tako da Milan ima odrešene ruke i čini se da je orijentisan da dovede novog kormilara.

Inače, i Milan i Bolonja najveće nade polažu u spoljne napadače. Na jednoj strani Leao i Pulišić na drugoj Endoje i Orsolini. Nema sumnje da je Portugalac najveća zvezda finala i igrač najvećeg talenta u dva rostera, ali u ovoj sezoni je Pulišić taj koji je držao Milan centimetar iznad vode sa 17 golova i 12 asistencija u svim takmičenjima.

Dan Endoje i Rikardo Orsolini su u ovoj sezoni dostigli vrhunac u karijeri. Švajarski reprezentativac je dao osam golova i upisao pet asistencija i pored povreda koje su ga mučile dok se Orsolini upisao 15 puta u listu strelaca. Poslednji igrač Bolonje koji je dao više golova u jednoj sezoni je bio rukovodilac kluba Marko Di Vajo (19 pogodaka u sezoni 2010/2011).