Jovan Stanković iz Španije: Srbija nije dobra, logično je da ovde imaju 20 vanzemaljaca

Simbioza prošlosti i sadašnjosti španskog i prošlosti srpskog fudbala, to je ono što Jovana Stankovića čini adekvatnim sagovornikom pred susret četvrtog kola A divizije Lige nacije između Španije i Srbije (20.45). Izabranici Dragana Stojkovića Piksija će pokušati da ove večeri pred oko 20.000 gledalaca na stadionu u Kordobi učine bar istu stvar kao septembra 2005, kada je tim Ilije Petkovića odigrao 1:1 protiv Crvene furije na Visente Kalderonu u kvalifikacijama za Mundijal u Nemačkoj.

U razgovoru za madridski As, bivši vezista Radničkog iz Niša, Crvene zvezde, Majorke, Marseja, Atletika... Govorio je o aktuelnom stanju u reprezentaciji Srbije.

"Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim kakva je atmosfera unutar tima, ali čitajući medije vidim da nije baš dobra. Na Svetskom prvenstvu u Kataru su iz privatnog života igrača izašle čudne stvari koje su jako narušile dobru atomosferu iz kvalifikacija. Mi imamo dobre igrače, kao što su Mitrović, Milinković Savić, dva odlična golmana, pogotovo Rajkovića koji je ovde branio na Majorki. Mnogo igrače je u odličnim ligama, ali boli to što neki igrači stalno izostaju. Četiri ili pet igrača ima problem s trenerom i mislim da će Španija to iskoristiti i pobediti. Srbija nije dobra, u Beogradu smo igrali nerešeno, ali je Španija mnogo bolja.

(1,40) Španija (4,90) Srbija (9,60)

Novinari Asa su konstatovali da je Srbija (ili preziciznije tadašnja Jugoslavija) bila evropska kolevka fudbala. Uporedio je 53-godišnji Piroćanac situaciju od pre tridesetak decenija s trenutnom.

"Da, na papiru, ali svet se promenio. U naše vreme smo davali po četiri gola protiv Danske ili Švedske, a sada nije tako lako, eto vidite, od Danaca redovno gubimo. Imamo dobar tim, ali drugi timovi su napredovali mnogo, timovi kao što su pomenuta dva ili Švajcarska, na primer. Više nije lako pobediti bilo koga i reći ću jedno: Španija je iznad svih u poslednjih 15 godina. Sve je počelo kad je Luis Aragones postao selektor, pa je onda Del Boske nastavio niz, sada i De La Fuente. Imali su i pre sjajne igrače, ali se njihova velika ulaganja tek u poslednjih 15 godina isplaćuju".

Kako Stanković živi u Španiji, kompetentan je da objasni kako Španci postupaju u svojim namerama da poboljšaju tim iz generacije u generaciju.

"Imam sreću da živim ovde i da mogu da vidim kako je španski fudbal rastao u poslednjih 30 godina. Ulaže se u njega se u njega verovatno više nego bilo gde drugde, a deca razmišljaju o fudbalu, žele da igraju fudbal. Ja govorim o zemlji koja ima 50.000.000 miliona stanovnika, tako da je normalno da s kombinacijom takvih ulaganja i broja stanovnika dobijete dvadesetak igrača vanzemaljskog nivoa. Logično je da ima toliko talenata,da će Španija biti među najboljim timovima na svetu, dokle god tako budu radili."

Stanković je za repretentaciju SR Jugoslavije odigrao 10 utakmica u periodu od 1998. do 2000. godine.

"Kad god vidim Srbiju, podseti me na prošlost, na moju prošlost, iako nisam mnogo igrao jer su bile samo dve godine; Debitovao sam posle Svetskog prvenstva 1998. gde je od tada usledila serija promena u reprezentaciji. Igrači iz tih 97, 98, 99, 2000. predložili su moj poziv, jer sam se isticao na Majorki. Debitovao sam 1998. u Brazilu, protiv Brazila, pred 130.000 gledalaca, zamislite kakav je to debi bio! A protiv Kafua na vrhuncu karijere, to je nešto što se ne zaboravlja".

Priseća se i tadašnjih saigrača iz reprezentativnog dresa.

"Bože moj, imali smo selekciju za koju ne znam kako nismo uradili nešto više... Predrag Mijatović (Real Madrid), Vladimir Jugović (Lacio, Atletiko, Inter), Siniša Mihajlović (Sampdorija, Lacio), Dejan Stanković (Lacio) ), Miroslav Đukić (Depor i Valensija), Goran Đorović (Selta), Nađ (Betis), Darko Kovačević (Real Sosijedad), Savo Milošević (Saragoza, Osasuna)... odličan tim i nikada nismo uradili ništa veliko. I ne znam zašto. I mi danas imamo dobru selekciju, ali nam uvek ne ide na velikim prvenstvima".

Majorka, Atletiko Madrid, Olimpik iz Marseja, opet Majorka... Na šta Stanković prvo pomisli?

"Bilo je mnogo lepih stvari. Došao sam 1995. godine u klub koji je bio bez struje i vode, a došao sam iz kluba koji je imao sve uslove, Crvene zvezde. Posle dve godine u drugoj ligi, popeli smo se u prvu diviziju, to je bila najbolja igra u mojoj karijeri. Posle te promocije, Majorka je 16 godina provela u Primeri. Osvojio sam Superkup Španije i izgubio dva finala, Kupa kralja (od Barselone 1998) i Kupa kupova (od Lacija 1999). Ne mogu više da tražim".

Novinar je konstatovao da je Stankovićev promašeni penal u finalu Kupa kralja protiv Barselone 1998. jedan od retkih promašenih penala na koje se navijači na Majorki ne ljute.

"Pa, volim što me ljudi pamte, sve su lepe uspomene osim penala koji nam je odneo Kup kralja na Mestalji, koji sam ja promašio. Znam. Igrač živi takav trenutak da mu dođe, rekli su mi da je jedanaest miliona gledalo tu utakmicu na televiziji u Španiji. Da sam dao gol, ko zna šta šta bi bilo na ostrvu".

Ipak, ostao je Stanković zapisan u istoriju svih dobrih stvari u vezi sa Majorkom. Pružio je asistenciju za gol za promociju u Primeru, asistenciju za gol u finalu Kupa pobednika kupova, postigao gol u izgubljenom finalu Kupa na Mestalji. Postigao je het-trikove protiv Monaka u Evropi i Barselone u ligi, a postigao je istorijski poslednji gol na starom stadionu Luis Sitjar iz slobodnog udarca u poslednjem minutu. Time se Majorka kvalifikovala za kvalifikacije za Ligu šampiona.

"Vidim kao da se to nekom drugom desilo, kada vreme prođe imaš samo sećanja. Sada živim na Palmi, kada sedim u kafani vidim da me se ljudi sećaju i pričaju sa mnom o prošlosti i najlepšim stvarima. Ostaje mi naklonost naroda, pratim Majorku sa malog rastojanja, gledam utakmice, ponekad odem kao stručni konsultan. Sada pravim akademiju za tehničku obuku na ostrvu u međunarodnoj školi. Ja sam u svetu fudbala, uvek čekam ponudu za trenera, otvoren sam za tu vrstu angažmana".