Jovan Mijatović kao Kraso, Olajinka, Endiaje i Bukari - zajedno! Možda je vreme za debi na najvećoj sceni...

Uprava zabrinuta, navijači nezadovoljni. Crvena zvezda pobeđuje, međutim daleko od toga da se na Marakani poslednjih nedelja sanjaju rajski snovi. I nije samo do zaostatka za Partizanom, niti do remija sa Jang Bojsom, gde je po mnogima pobeda bila neka vrsta imperativa kako bi planovi o evropskom proleću dobili na realnosti.

Čini se da je ključna reč neubedljivost. U najkraćem - izostanak očekivane dominacije. Jer činjenica je da najskuplji i najbolji tim što ga je srpski šampion imao u ovom veku ne igra u skladu sa svojim renomeom i mogućnostima. Štaviše, trenutno čak nije na nivou koji bi mogao da da mu garantuje sigurnu odbranu trona u Srbiji. Uostalom, tabela o tome najbolje govori...

Zašto je to tako?

Jedan od najvažnijih segmenata u čitavoj problematici jeste učinak napadača. Iliti najvrednijeg dela ekipe. Istina, postigla je Crvena zvezda 15 golova na potonja četiri susreta, međutim golgeterski učinak Žan Filipa Krasoa, Pitera Olajinke i Šerifa Endiajea, najblaže rečeno, skroman je. Posebno ako za uzorak uzmemo poslednjih šezdesetak dana.

Najskuplji, a loše igrate! (VIDEO)

Konkretno:

Kraso je postigao jedan jedini pogodak od 11. avgusta.

Olajinka se tri puta se radovao za celu sezonu, sva tri puta u poslednje dve nedelje.

Endiaje dva u metu, od čega jednom u goleadi protiv trećeligaša Trajala.

Sve i da na ovaj popis dodamo Osmana Bukarija, klasično krilo, situacija se ne menja dramatično. Svaka čast za dva gola u Ligi šampiona, međutim izgleda da kod momka iz Gane opada motivacija za domaća takmičenje. U redu, tu su i povrede, ali i surova činjenica da na gol u Mozzart Bet Superligi čeka od 19. avgusta. Pritom, na superligaškim terenima od tada je proveo blizu 350 minuta.

Sve ovo govori kako bi u bliskoj budućnosti Barak Bahar mogao (možda čak i morao) da se više oslanja na mlađanog Jovana Mijatovića (18). Produkt Zvezdine škole raspucan je kao nikada u profi karijeri, te se postavlja legitimno pitanje da li je možda došlo vreme i za debi na najvećoj sceni. Onoj u Ligi šampiona.

Mijatović je sinoć prekratio Zvezdine muke protiv Javora. Na teren je kročio u 74. minutu, a nepunih pet kasnije, na lepo ubacivanje Mirka Ivanića, reagovao manirom klasnog centarfora i glavom matirao golmana Ivanjičana, za nova tri boda crveno-belih.

Tri dana pre toga, u Kruševcu, u igru je ušao nešto ranije. Bio je 62. minut, da bi mrežu rivala pogodio u 88.

Posebno se Mijatović istakao i tokom reprezentativne pauze. Mada je bio rezervista u onoj goleadi omladinaca protiv Italijana (5:4), uspeo je da se po ulasku u igru čak dva puta upiše u strelce. A onda još jednom u porazu od istog rivala, tri dana kasnije.

Svoj pečat ostavio je i u Ligi šampina mladih timova. Gol Mančester Sitiju, gol Jang Bojsu. Taj protiv Švajcaraca u samom finišu utakmice, za trijumf Crvene zvezde...

Kada se sve to sabere, Jovan Mijatović je u poslednjih mesec dana postigao sedam golova, a da je na terenu proveo tek 359 minuta. To je u proseku pogodak na svaki 51 minut! Sedam golova u istom periodu postigli su Kraso, Olajinka, Endiaje i Bukari zajedno?!

Mogao bi neko sada da kaže kako ne treba mešati babe i žabe, omladinski i seniorski fudbal - i donekle bi bio u pravu - međutim forma je forma, bilo u Superligi, Ligi šampiona mladih ili u prijateljskim susretima. A kad je neko u formi kao ovaj momak, onda definitivno zaslužuje šansu.

Pa zašto da ne, da ga vidimo i u Ligi šampiona, u duelu sa tim alama. Pogotovo ako prve napadačke opcije ponovo zataje...