Josip Čalušić od velike nade Dinama do Bačke Topole: TSC bi se u Hrvatskoj borio za Evropu sa Osijekom i Rijekom
Vreme čitanja: 5min | pet. 22.07.22. | 09:12
Hrvata u redovima TSC-a život nije milovao, ali je uprkos svim nedaćama i čak četiri operacije kolena uspeo da osvoji i titulu prvaka Slovenije, a zatim se ustali u prvom timu Topolskog sportskog kluba
Nije više nikakva novost niti treba da bude. Mada nije baš ni sasvim uobičajeno da Hrvat dođe u srpski fudbal. Jer mada su uspesi beogradskih večitih rivala izdigli Mozzar Bet Superligu značajno ispred Nogometne lige Hrvatske uglavnom se smatra da je fudbal u komšijskoj nam zemlji nešto ispred srpskog. Barem ako izuzmemo uslove u kojima žive Crvena zvezda i Partizan.
Pa ipak, stvari se pomeraju unapred i van Beograda, a TSC je možda i najbolji dokaz, iako i on obitava na sasvim drugom nivou od onog na koji je limitirana većina klubova u Srbiji. TSC ima moderan stadion na kome je uživanje gledati fudbal. TSC ima trening centar kakav verovatno nemaju ni večiti. I Josip Čalušić je prezadovoljan onim što je zatekao u Bačkoj Topoli.
Izabrane vesti
“Pre nego što sam došao, prvo sam malo pričao sa prijateljima, saznao sam da je u Topoli sve na zavidnom nivou. Kad sam došao i sam sam se uverio. Video sam i da su ljudi pristupačni i dobri, prihvatili su me svi kao da sam rođen ovde, nikakvih problema nisam imao na nacionalnoj osnovi, osećam se kao kod kuće, samo malo dalje od mora, a-ha-ha“, smeje se 28-godišnji centralni bek na početku kraćeg intervjua za Mozzart Sport.
Ima i razloga. TSC je dobro krenuo u prvenstvu, deklasirao Čukarički sa 4:1, potom podbacio u sudaru sa Javorom (0:0), ali fudbaler u Bačkoj Topoli zaista može da kaže da živi kao kolega iz neke bogatije zemlje. I ne poredimo tu Srbiju samo sa Hrvatskom. Mada moramo malo i da je poredimo. Dakle, jeste li Mozzart Bet Superliga zaista ispred HNL-a?
“Pa, po Uefi jeste. Sa Zvezdom možda i jeste malo ispred. Ali, ima jedna zamerka, infrastuktura i tereni u HNL su dosta bolji. A fudbal je i ovde na zavidnom nivou. To je sve tu negde u egalu, da se još malo ti tereni poprave, kada bi svi klubovi imali terene kao mi to bi bilo savršeno. Liga bi se digla još više kada bi imala uslove. Vidim da ide u tom smeru, nadam se da će tako i biti“.
ČETIRI OPERACIJE KOLENA, ČETIRI GODINE BEZ FUDBALA
Istini za volju, Čalušić je i navikao na dobre uslove. Jer on je ne tako davno važio za projekat zagrebačkog Dinama, širom Evrope poznatom po unosnim prodajama talentovanih fudbalera. A toliko je zagrizao za Čalušića da mu nije smetalo ni to što je u omladinskoj školi igrao za splitski Hajduk. Ni tada se Čalušić nije plašio da preuzme rizik.
“Nije bilo lako posle Hajduka otići u Dinamo, ali Dinamo je institucija, nivo više, kao da si otišao u neki drugi svet. Za mladog igrača je to savršeno, nema fulanja, tako da mi niko nije ni zamerio, ideš gde je najbolje“.
Međutim, ako smo rekli da je navikao na lepe uslove samo na to smo i mislili. Jer Josip Čalušić je prošao i mnogo toga lošeg. Vrlo lošeg.
“Bilo je to zanimljivo putovanje. Bilo je svega. Prošao sam sve mlađe kategorije reprezentacije, u Dinamu su me priključili prvom timu, igrao sam po pozajmicama, sve je bilo idealno. Ali onda neke manje, neke teže povrede, dosta stagniranja. Imao sam četiri operacije na kolenu. Malo je bio teži put kod mene“, priseća se...
Četiri operacije na kolenu? Zaista zvuči kao nešto što bi retko ko istrpeo.
“Ma, i kod mene je svaki dan bilo hoću li da nastavim ili neću. Na kraju ipak odlučiš da nema šta drugo, jedino ovo znam, jedino se ovome veselim, to ti je ljubav i moraš da nastaviš... Da mi nije bilo porodice, hvala Bogu mlad sam dobio dete. Uz sve to zlo što mi se desilo imao sam porodicu, dete, s njima sam nekako izgurao. Sedam godina sada ima mala. Da mi nije nje, ne bi bilo ni fudbala“.
A fudbala je tih godina bilo baš malo. Iako je Dinamo sve vreme bio tu kao oslonac tada mladom Čalušiću.
“S Dinamom sam imao ugovor sedam godina, a imao sam četiri operacije kolena. Četiri godine sam izgubio. Četiri godine nisam igrao fudbal. Bilo je stvarno jako teško, ali Dinamo je stao iza mene, svaka im čast na tome. Do kraja života ću im bti zahvalan, niko na svetu ne bi tako stao za mene nakon svih tih povreda. I da mi onda posle četiri godine pauze pruže priliku da nešto odigram, da se pokažem, taj talenat... Što sam imao, a-ha-ha. Hvala im, da nije njih sgurno ne bih bio ovde“.
Na kraju ipak do prvog tima Modrih nije mogao. I shvatio je Čalušić da mu je vreme da sreću potraži na drugom mesto. Ispra u Celju u kome je mimo svih nadanja osvojio i titulu prvaka Slovenije.
“Odlazak tamo se stvarno isplatio. Niko nije očekivao titulu od nas. I ja sam došao samo da se vratim u život, da krenem da igram, da ostanemo u ligi, da budemo konkurentni. A na kraju smo stvarno odlično izgledali, odlično igrali, osvojili prvi put u istoriji titulu prvaka, igrali Evropu, dokazali se, sve je bilo savršeno“.
DINAMO TE ČINI BOLJIM IGRAČEM NEGO ŠTO ZAPRAVO JESI
Sada je u Bačkoj Topoli. U klubu koji gaji evropske ambicije. I voli da igra fudbal. A u tom napadačkom opredeljenju često baš štoperi ispadaju – naivci?
“A-ha-ha. Meni to odgovara, jer sam prošao sve te škole Hajduka i Dinama, pa sam tako i navikao. I ja sam takav igrač, koji voli da igra, koji teži igri, meni odgovara“.
Dobro, nije baš isto kao u Dinamu...
“U Dinamu je u HNL-u mnogo lakše igrati, iskreno. Pogotovu za nas štopere, skoro svaka je ekipa slično igrala protiv nas, povuku se i čekaju kontre. Uvek si ti u posedu, 90 odsto, dosta je lakše. Dinamo stalno napada, stalno je agresivan, svi su u strahu od tebe. Tako da može da te napravi i boljim igračem nego što zapravo jesi“.
Čisto poređenja radi, gde bi TSC bio da se takmiči u HNL-u?
“Isto bismo se borili za Evropu, kao i sad što težimo, bili bismo konkurentni. Nadam se negde nivo Osijeka ili Rijeke. Bilo bi jako teško, ali mislim da smo tu negde“.
Pravu priliku da pokažu koliko zaista mogu fudbaleri TSC-a imaće ovog vikenda protiv Partizana, čini se ranjivog posle remija sa Radničkim?
“Radnički je pokazao da se sa Partizanom može, nema razloga da i mi ne učinimo isto. Ovo nam je sad najveći motiv, najslađe utakmice za igrati. Bez bilo kakvog straha, bez pritiska. Treba uživati u takvim mečevima. I ići na pobedu naravno“.
Prošle sezone im to doduše nije uspelo. U tri okršaja sa Partizanom tri poraza uz gol razliku 2:9. Protiv Crvene zvezde četiri poraza – jedan u Kupu – uz gol razliku 3:14.
“Oseti se da su to baš ekstremno jake ekipe, ali svi težimo da idemo ka njima, da im budemo konkurentni. Teško jeste, ali borimo se. Oni zaista mnogo ulažu, dovode ozbiljne igrače. Biće nezgodno. Biće borba. Borićemo se da im poremetimo račune“, optimista je Čalušić.
Treba samo na terenu pokazati ima li osnova za to. U Bačkoj Topoli su uvereni da ima.