Još utisaka iz Sankt Peterburga: Bahar našao novog Le Taleka, Lučić na dorađivanju za punu Marakanu

Kada je Vladan Milojević preskakao planine, bilo je i negativnih teza o tome da Crvena zvezda igra previše dekadentno. Kada je Dejan Stanković postavljao standarde u Ligi Evrope, kamen u cipeli predstavljale su letnje kvalifikacije za Ligu šampiona, koje su bile nedokučiva prepreka za bivšeg reprezentativca Srbije. Bilo je i onih komentara da je Stankovićeva Zvezda previše zavisna od starih kajli i osovine Ivanić-Katai.

Pojava da je veći deo navijačkog korpusa zadovoljan izgledom, fizionomijom i personalnim rešenjima u igračkom kadru Crvene zvezde, retka je pojava u Srbiji kao i Halejva kometa. Ali i to se – desilo. Videlo se protiv jakog Zenita da je Barak Bahar za dve sedmice uspeo da implementira dobar deo svojih ideja. Navijači su u neverici kucali u drvo, čak sujeverno ponavljali da je sve ovo suviše lepo da bi bilo istinito. I to dva meseca pre početka Lige šampiona. Bilo je tu naslanjanja i na klasičan populizam, možda i mig sa viših klupskih instanci, jer teško je poverovati da je izraelski stručnjak posle nekoliko treninga izvagao da mu nisu potrebni Marko Gobeljić i Slavoljub Srnić. Činjenica je da je Bahar došao u Crvenu zvezdu prilično pripremljen i obavešten, što za Izraelce nije neuobičajeno.

Napadaj, pa vladaj! Presing je Barakov sistem za razoružavanje kvalitetnijih protivnika

Fudbalski mnogo toga je izgledalo dobro protiv Zenita. Počev od presinga koji bi trebalo da predstavlja osnov Zvezdine igre, čak i u Ligi šampiona, do personalnih utisaka poput refleksa Omrija Glazera, fizike Marka Stamenića, taktičke i brzinske podtkovanosti Pitera Olajinke. Sve nabrojano nadovezalo se na napredak mladih snaga Koste Nedeljkovića i Jovana Šljivića.

Srđan Mijailović na meču protiv Zenita

Počeo je Barak Bahar da slaže i taktički mozaik. Na trećoj kontrolnoj, ili prvoj pravoj utakmici, bivši trener Makabija iz Haife se odlučio da igra sa trojicom štopera i brzim Stefanom Mitrovićem kao ful bekom. Više nego solidno je to izgledalo, iako su se sporadično javljale velike rupe u sredini, što može da bude posledica i snage Zenita, tima koji je pet godina neprikosnoven u Rusiji. Još je rano, ali nije nemoguće da slične principe igre Barak Bahar zadrži i u mečevima Lige šampiona, posebno ako u klubu ostanu Strahinja Eraković i Aleksandar Dragović (što je gotovo izvesno).

Iznenadio je Izraelac odlukom da Srđana Mijailovića pomeri u poslednju liniju, možda nagovestivši da je spreman da mu ponudi novi život. Odigrao je bivši član Čukaričkog vrlo dobar meč, dobrom anticipacijom i mirnim prvim pasom uticao da Crvena zvezda igra stabilno. Bio je u prošloj sezoni Srđan Mijailović jedna od najstabilnijih karika ekipe Miloša Milojevića. Nije blistao, ali nije ni mnogo oslicirao kao neki od nosilaca igre. To je igrač koji će retko kada dobiti ocenu 8, ali će uverk odigrati za 6,5. Možda vremenom Barak Bahar odustane od te ideje, posebno kada optimalan nivo forme dostigne Uroš Spajić, ali je Izraelac na dobrom putu da dobije svog Le Taleka. Francuz je na Marakani doveden kao zadnji vezni, vrlo dobre biografije, ali je toj poziciji igrao fudbal kao dečak. Kasnije pod komandom Vladana Milojevića kao centralni štoper, u tandemu sa jačim i sporijim Vujadinom Savićem, delovao je kao muškarac. U tom stilu odigrao je Srđan Mijailović. Njegova naglašena agresivnost i brojni klizeći startovi, bili su personifikacija Barkove želje da igrači Crvene zvezde odigraju sa stavom meč protiv Zenita, ne pokazujući slabost ili mirenje sa potčinjenom ulogom. Imao je Srđan Mijailović slične zadatke kao mlad igrač, još u periodu kada ga je Robert Prosinečki promovisao u standardnog prvotimca. Tada je bio iznuđeno rešenje, jer Crvena zvezda nije imala u opticaju mnogo štopera.

Nastavio bi Srđan Mijailović kao član poslednje linije već utaban put na Marakani. Nije samo Le Talek prekomandom došao do zvanja jednog od najboljih stranaca u novoijoj istoriji crveno-belih. Znao je Dejan Stanković i Seku Sanoga, kada god mu je gorelo u poslednjoj liniji, pošalje ispred Milana Borjana. To je odlično izgledalo u Razgradu, čak i u Danskoj protiv Midtjilenda.

Vladimir Lučić

Partije dvojice igrača iz omladinske škole Crvene zvezde, Koste Nedeljkovića i Jovana Šljivića više nisu tema. Svojom zaslugom, ali i Baharovom odlukom da im pruži poverenje, izgledao je kao profesionalni bonusi. I deluje da će imati više nego pristojnu minutažu. Telo Koste Nedeljkovića bolje pristaje atlecizmu Lige šampiona, nego sve što je do sada ponudio Argentinac Aleks Vigo... Mada Gaučosa ne treba potcenjivati...

Mala nedoumica postoji samo oko Vladimira Lučića. On je trenutno ispred braće Mituljikića, ali i dalje pritisnut velikom gužvom u ofanzivnom delu tima. Ukoliko ostane moraće da se bori za minute sa Krasoom, Kataijem, Olajinkom, možda i Osmanom Bukarijem i Stefanom Mitrovićem. Prilično nezahvalan zadatak za Beograđanina koji je stvarao razliku prvo u prvoligaškom društvu u redovima IMT-a, potom i u Mozzart Bet Superligi gde je nosio dres Čukaričkog. Za Lučića je povoljna okolnost to što je igrač kakvog Marakana voli. Tehnički direktor crveno-belih Marko Marin pomenuo je reč lucidan, sa sposobnošču da igra jedan na jedan... Imao je Lučić potez utakmice, kada je rolingom zavrteo direktnog čuvara i potom samo prošao. Pomalo komičan detalj koji je podsetio na driblinge Aleksandra Tirnanića iz filma „Montevideo, Bog te video“. Komičan i mnogo lep...

Deluje da bi Barak Bahar, u slučaju da istraje na Lučiću, mogao da dobije još jednog ozbiljnog bonusa. Samo što je igru momka rođenog 2002. godine ponekad potrebno uprostiti. Nekada je prisutan dodir više...