Još jedan poziv za promene: Partizan svake godine gubi po 7.000.000, a deca ne znaju ko su Moca i Saša

Odavno nije pet do 12, ali je krajnje vreme. Da se nešto desi, da se situacija promeni, da Partizan živne, jer poslednjih godina pre liči na bolesnika u postelji, nego na zdrav klub.

Svi kojima su crno-bele boje drage vide da je loše, ali je malo spremnih da kažu „koju“ protiv klupskih vlastodržaca, kamoli preduzmu korake kojima bi stvari pomerili sa mrtve tačke. Čini se da Grobari više ne žele da prebrojavaju ko je s kim, bitno im je samo da budu na istom talasu protiv ljudi koji vode Parni valjak stranputicom.

Tako je u petak navijače ohrabrilo izglanje bivšeg asa Đorđa Tomića, što bi moglo da pokrene lavinu nezadovoljstva ka Humskoj, jer na sličan način govori i Igor Simunović, ispred grupe okupljene oko Sretena Nikolića, koji je još jesenas istakao spremnost da se bori za bolje sutra Partizana. Tad je situacija utihnula, ali sad kad je mnogima dozlogrdilo, jedan od njegovih najbližih saradnika temljno razlaže situaciju.

„Svi mi Grobari trebalo bi da stavimo prst na čelo. Svi mi koji volimo Partizan nismo dovoljno aktivni i agilni da sprovedemo promene i za to snosimo veliku odgovornost. Stanje u klubu je katastrofalno i nedopustivo je da potraje. Nijedan segment ne funkcioniše, a sve se prenosi na teren. Pretrpeli smo pet poraza zaredom i sad strepimo za drugo mesto na tabeli“, istakao je za Mozzart Sport Simunović, višegodišnji sponzor fudbalskog i rukometnog kluba, sad deo tima koji čine poslovni ljudi spremni da stanu na rep unižavanjima na crno-beloj strani Topčiderskog brda.

Zanimljivo, Simunović je pre deset godina bio deo „grupe Albert Nađ“, kad je sadašnji šef stručnog štaba prvog tima, a u to vreme deo rukovodstva, tražio promene. Umesto njih stigao je Zoran Popović i uveo u klub Milorada Vučelića i Miloša Vazuru, da bi se ovi do danas zadržali. Samo što odavno ne uživaju simpatije javnosti.

„Pozivam sve iskrene partizanovce da podrže inicijativu sa ciljem da pokrenemo promene i postavimo temelje modernog Partizana. Pozivam sve članove aktuelnog rukovodstva da odmah podnesu neopozive ostavke na svim nivoima. Neophodno je formirati privremenu upravu i radno telo za organizaciju i sprovođenje procedura za hitno održavanje Vanredne izborne skupštine, a posle toga i formiranje ostalih organa kluba“.

Igor Simunović je kao aktuelni član Upravnog odbora Sportskog društva Partizan dobro upoznat sa dešavanjima u fudbalskom klubu. Sportskim, organizacionim, finansijskim...

„Nije nama kriv Aleksandar Vučić sto nam je golman u većini utakmica najbolji igrač. Uprkos svemu, država pomaže klub značajnim iznosima novca, a zauzvrat dobija samo zahvalnice, međutim, ne i sportske uspehe, niti afirmiše srpski fudbal na evropskoj sceni. Fudbalski klub pravi godišnji gubitak od oko 7.000.000 evra u periodu od poslednjih deset godina. Stalno se priča o milionskim transferima, a dugovi rastu i trenutno su, nezvanično, premašili 50.000.000 eura. Naročito je poražavajuće da je za deo duga stavljena hipoteka na stadion, zbog duga na ime poreza“.

Đorđe Tomić prozvao upravu Partizana: Ko ste vi? Šta radite tu, sram vas bilo, osam godina?

Drugo mesto nije cilj, drugo mesto je izgovor

Sreten Nikolić kandidat za predsednika! Partizan je bolestan, duguje 13.700.000 evra

Crno-beli ne znaju za pehar poslednjih pet godina, ali to kao da ne dotiče predsednika i generalnog direktora.

„Vučelić je i dalje, mimo svih rezona, predsednik kluba u ostavci, što automatski dovodi u pitanje legitimitet Upravnog odbora. Skupština kluba ćuti i direktno je odgovorna za nelegitimno stanje i urušuvanje Partizana. Generalni direktor Vazura očigledno samovoljno sprovodi politiku, koristeći haotičnu situaciju u sistemu upravljanja i nedoslednost ograna kluba. Aktuelna uprava svakodnevno dobija jasne poruke od najšire sportske javnosti naklonjene Partizanu da podnese ostavku, što se uporno ignoriše“.

Veliki deo navijača prepoznao je smenu Igora Duljaja kao način da čelnici zadrže pozicije i skrenu pažnju sa suštine problema.

„Smena Duljaja je manevar uprave da skine odgovornost sa sebe, a Albert Nađ još jedna u nizu legendi koju je ova uprava spremna da potroši. Obojica su velike legende Partizana, ali trenutno ni Jirgen Klop ne bi odgovorio ovom zadatku, niti bi razumeo zašto najvatreniji navijači ne žele da dođu na južnu tribinu. Igrački kadar je vrlo upitan, kao i način skautinga i sistem angažovanja igrača, gde ključnu ulogu igraju menadžeri. Hvalospevi o omladniskoj školi predstavljaju samo prazne priče. Deca u Sportskom centru ’Zemunelo’ ne znaju ko su Moca Vukotić i Nikica Klinčarski, a uskoro neće znati ni ko je Saša Ilić“.

Zaljubljenicima u Partizan smeta i manjak aktivnosti bivših igrača, mada Simunović, kao i ranije Nikolić, uverava da su isti ljudi koji su pre nekoliko meseci podržavali grupu za promene i sad stoje uz listu, samo insistiraju da budu anonimni.  

„Oterani su svi poznati bivši igrači, koji su držali do svog mišljenja, a zamenili ih anonimusi i poslušnici. Isti slučaj je i u službi skautinga. Teleoptik godinama ne služi kao platforma za razigravanje igrača za prvi tim, već utočište onjh kojih se Partizan odrekao, a pritom se dovode igrači sumnjivog kvaliteta. Rukovodstvo omladinske škole ima posebnu odgovornost u ovom delu, jer bi to trebalo da bude baza za stvaranje igrača koji bi postali okosnica prvog tima na duži rok. Trenutno ne poznajem nijednog trenera u omladinskoj školi iako sam proveo ceo život u voljenom klubu. Moj otac kao jedan od prvih članova FK Partizan, kasnije dugogodišnji funkcioner, usadio mi je ljubav prema klubu od malena, a negujem je i danas“.

Kako način kako bi situacija u fudbalu mogla da se pokrene, član Upravnog odbora SD Partizan i član Upravnog odbora Rukometnog kluba, navodi primere iz drugih sportova.

„Svima nama je želja da vratimo fudbalski klub na put slave kao što je Ostoja Mijajilović uradio sa košarkaškim, da prenesemo atmosferu iz Beogradske arene na stadion u Humskoj. Osim košarke, vredno je istaći i kvalitetan upavljački tim rukometnog kluba koji je za kratko vreme preporodio klub i doneo prvi trofej posle 11 godina. Sportsko društvo, na čelu sa Ostojom Mijailovićem i Željkom Tanaskovićem, bezrezervnim angažovanjem je stabilizovalo finanasije kroz razne inicijative i nove projekte, uprkos opstrukcijama fudbalskog kluba, koji i dalje ne plaća struju i vodu, a trebalo bi da bude lokomotiva crno-bele porodice“, podseća Igor Simunović, inače magistar ekonomskih nauka i nekadašnji bankar, sada biznismen i sportski radnik.