Jedinstven slučaj u istoriji fudbala: Čovek koji je 12 puta pobedio Zvezdu, a nije igrao samo za Partizan

Takav fudbaler se jednom rađa. Možda nije bio atraktivan, možda mu u opisu posla nisu golovi i(li) asistencije, možda nije bio miljenik publike, ali Miroslav Vulićević u svežim penzionerskim danima može da se podiči unikatnim podatkom da je jedini igrač na prostoru današnje Srbije koji je čak 12 puta pobeđivao Crvenu zvezdu!

U susret polufinalnom kup okršaju večitih (20 časova, TV B92, Arena sport 1) obilna dokumentacija ukazuje da je jedino biografija desnog beka obogaćena tolikim brojem slavlja nad crveno-belima, ako se računaju igrači koji su osim Partizana nosili dres još nekog kluba u ovdašnjem fudbalu. Na hiljade ih je, međutim, samo momak iz Leposavića je uživao u privilegiji radovanja protiv giganta sa Marakane i da u ukupnom bilansu bude pozitivan.

Tokom karijere Vulićević je nosio dresove Javora, Vojvodine i Partizana i na 23 susreta sa crveno-belima njegove ekipe su ostvarile 12 pobeda, pet remija i samo šest poraza. Izuzetno pohvalan učinak, imajući u vidu Zvezdin status u srpskom fudbalu, činjenicu da je najtrofejniji klub, pa svaki trijumf nad njom dobija na značaju.

Od tih 12 slavlja, Mirloslav je dva ostvario kao član ivanjičkog superligaša (2:0, 1:0), pet dok je igrao u Novom Sadu (i to u nizu, u dve sezone, bez ijednog „kiksa“, 2:0, 2:1, 3:0, 3:0, uz slavlje u kupu 3:1), da bi zatim prešao u Humsku, poneo pelcer trijumfa, a on se primio na crno-beloj strani Topčiderskog brda (2:1 (sa polomljenom nogom!?), 1:0, 1:0, 3:1 u prvenstvu, odnosno 1:0 u finalu kupa 2017). Ovakav skor može se tumačiti i kao posledica činjenice da je celu karijeru proveo u srpskom fudbalu, samim tim imao više šansi da se odmeri sa Zvezdom od većine, te iako su mu pojedinci spočitavali zašto se nije oprobao u inostranstvu, na kraju je ispalo da je vlasnik dostignuća kojim niko drugi u ovdašnjem fudbalu ne može da se pohvali.

Čak ni Saša Ilić. Legendarni kapiten Partizana jeste zabeležio više pobeda nad Crvenom zvezdom od Vulićevića – i to jednu (13) – ali ih je sve ostvario kao član Parnog valjka. Devet u prvenstvenim i četiri u kup duelima. Sa desnim bekom je poravnat još jedan vanvremenski as, Stjepan Bobek (osam u ligi, četiri u masovnijem takmičenju), međutim, razlika je u tome što su obojica trijumfe beželila isključivo u opremi crno-belih, gde je kud i kamo lakše baciti na kolena Zvezdu nego učiniti to u ekipama slabijeg rejtinga, istorije i tradicije.

Stjepan Bobek, © MN Press

Gledajući tako, Vulićević je iza sebe ostavio još neke asove Partizana. Primera radi: Zlatko Čajkovski je ostvario devet slavlja nad najvećim rivalom, Dragan Ćirić osam, Čedomir Lazarević, Fahrudin Omerović, Lamin Dijara, Mladen Krstajić, Radosav Petrović, Milan Smiljanić po sedam, Momčilo Vukotić, Goran Pandurović, Almami Moreira, Marko Jovanović po šest... Svi isključivo kao članovi crno-belih. Niko u drugim klubovima.

Vulićević od zimus nije aktivan (mada ima zagovornika ideje da bi bez problema mogao da pomogne na terenima Superlige, posebno što je Savo Milošević "kratak" na poziciji desnog beka), međutim, možda bi jednog mogao da obogati saldo, ako istraje u trenerskom pozivu. Trenutno je angažovan u stručnom štabu Partizanovih omladinaca, uz Nenada Brnovića peče zanat, istovremeno pohađa A licencu u Fudbalskom savezu Srbije i krenuo je prirodnim putem da gradi karijeru posle igračke. Uz to, pomenute pobede ostvario je pod vođstvom razlilčitih trenera (Radovana Ćurčića, Dejana Vukićevića, Zlatomira Zagorčića, Nebojše Vignjevića, Marka Nikolića), pa možda mu ta iskustva budu dragocena na novom poslu.

Kuriozitet: Miroslav Vulićević je rođen 29. maja, na dan najvećeg uspeha Crvene zvezde u istoriji, osvajanja Kupa šampiona, međutim, kako sam voli da kažem taj datum za njega ima totalno drugačiju konotaciju, jer se potvrdio da dželat crveno-belih. Čak 12 puta. Malo li je?