Jedan od najvećih izazova u karijeri Aleksandra Stanojevića: Kako Dača Pantić da postane Stefan Babović?

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Ptuja)

Ponekad je dovoljna samo minijatura da Grobarima pođe voda na usta. Trk od centra igrališta od kaznenenog prostora i precizan udarac za overu pobede nad Koprom rasplamsali su želju navijača da Danilo Pantić slične poteze izvodi kad na programu budu takmičarske utakmice. Prijateljske su za utisak i što bolju startnu poziciju prilikom određivanja najboljih 11, međutim, gol ofanzivnog veziste budi nadu Grobarima da će povratnik iz Čelsija potez iz Kidričeva od srede veče reprizirati u priželjkivano ravnopravnijoj borbi za titulu nego minulih sezona.

Na tom putu imaće značajnu pomoć struke. Trenera koji je potvrdio da mu je specijalnost unapređenje individualnog učinka pojedinaca. Ako je Aleksandar Stanojević šestorici igrača u prethodnom ciklusu poboljšao statističke parametre, logično je pretpostaviti da može još jednom u narednoj. Što ne bi trebalo da mu bude zahtevno u golgeterskom smislu, jer je Danilo Pantić samo jednom pogodio mrežu u dresu Čukaričkog.

Primera radi, Takuma Asano je najefikasniju sezonu u karijeri odigrao u dresu crno-belih (21 pogodak), Bibars Natho nadmašio golgeterski rekord postavljen u Moskvi (za CSKA precizan 14 puta u takmičarskoj 2014/15, za Parni valjak jedan više u 2020/21), Lazar Marković skoro izjednačio učinak u poređenju sa dve sezone prethodnice transferu u Benfiku (sad 12, tad po sedam), Aleksandar Miljković skupio najviše utakmica otkako je napustio Humsku (na „kotu 32“ se popeo u sezoni 2012/13 i prošloj), Svetozar Marković i Igor Vujačić su odigrali sezone života...

(2,92) Belgija (3,05) Italija (2,55)

Tačno je, ima do vrlo skromnog kvaliteta Superlige. A kako se on sigurno neće specijalno poboljšati, navedeni primeri trebalo bi da budu smernica Danilu Pantiću kojom stazom da se kreće posle još jednog povratka na Topčidersko brdo.

„Godinama se traži, stalno je bio pozajmljen igrač, sad prvi put ima stabilnost, bez obaveze prema Čelsiju. Mirnije glave će ući. Ne želim da ga opteretim velikim očekivanjima. Sigurno je kvalitetan igrač. Očekujem da postigne pet do sedam golova, rekao sam mu da mu zameram što je prošle sezone dao samo jedan“, predočio je pre desetak dana Aleksandar Stanojevć.

Pantić se igrački tražio u poslednja dva kluba, nije bogzna šta pokazao u Videotonu i Čukaričkom, jasno je i njemu da mora bolje. Da, bilo je dobrih detalja prilikom prethodna dva boravka u Partizanu: asistencija Ognjenu Ožegoviću za gol protiv Jang Bojsa vredan plasmana u nokaut fazu Lige Evrope, centaršut na glavu Bojana Ostojića za pobedu nad Crvenom zvezdom u finalu kupa, slobodnjak u Kruševcu kad je „gorelo“ posle smene Zoran Mirkovića, prethodno nekoliko partija kod Bate kad je vukao napred vrlo skroman tim... Za nekog drugog bi bilo dovoljno, ali od izdanka škole koga je kupio Čelsi, a projektovana mu daleko uspešnija karijera, očekuje se više. Kontinuitet. I – titula.

„Često kažem da ne umem da živim bez pritiska. Navikao sam na pritisak javnosti i svega oko Partizana. Tera me da budem još bolji, da dokažem da li vredim ili ne. Nadam se da ću ovog puta pokazati da vredim i pomoći vrlo talentovanoj ekipi da ostvari što bolje rezultate“, svestan je i popularni Dača šta se od njega traži.

Da bude odlučujući faktor. Bez obzira što se nije naigrao fudbala od prethodnog boravka. Nije ni Milan Lola Smiljanić na pozajmici u Hihonu pre nego što je zadužio opremu Partizana, pa je u sezoni 2010/11 skupio 28 utakmica, od kojih se dve posebno pamte: asistencija (slučajna, posle direktnog šuta) Prinsu Tejgu u polufinalu kupa protiv Crvene zvezde za inicijalno vođstvo, te pogodak u 90. minutu napetog duela sa OFK Beogradom vredan jednog od najznačajnijih trijumfa u borbi za titulu sa večitim rivalom. Nije se na holandskim terenima kao član Fajenorda naigrao pre povratka ni Stefan Babović – kome je Pantić najsličniji po poziciji – ali je drugi mandat otvorio kao da je košarkaš: dabl-dabl učinkom od deset pogodaka i 14 asistencija. Od toga dve Tejgu, za overu plasmana u finale kupa i slavlje u 140. večitom derbiju. A i Smiljanić i Babović su najbolje verzije pružali kod Stanojevića.

Pantića su u Partizanu trenirali Miroslav Đukić (52 utakmice), Marko Nikolić (32), Zoran Mirković (23), Savo Milošević (13), Žarko Lazetić (tri) i Vuk Rašović (jedna). Niko još nije uspeo da izvuče najbolje iz njega. Da bude pravi Dača, sa terena mlađih kategorija kad je „jeo“ loptu u društvu „klasića“ Andrije Živkovića i Nemanje Radonjića. Zato je pred Aleksandrom Stanojevićem možda najizazovniji posao u karijeri, da u njemu probudi talenat koji, iz raznih razloga, nisu mogli prethodnici i spremi ga za evropski fudbal kakav već igraju njegovi vršnjaci.

„Ima raznih mišljenja, ali postižemo dva i po gola po utakmici. Očekujem da baš budem ja taj koji će mu unaprediti igru. I Pantiću sam rekao da nema standardnih, stalno rotiramo. Na kraju ćemo podvući crtu, da vidimo koliko je ko golova postigao. Imali smo Asana i Lazara Markovića sa dosta golova, međutim, falio nam je završi čin“, ukazuje Stanojević da mu je od individualnog učinka važnija titula.

A do nje se može sa što više raspoloženih igrača.