JAPAN: Selektor na udaru kritika, a ekipa nikad bolja - makar na papiru

Otkako su se 1998. godine prvi put plasirali na Mundijal (Francuska), Japanci nisu propustili nijednu najveću fudbalsku priredbu. I uvek su ih krasili fanatična borbenost, istrajnost. Koliko god bili slabiji od rivala (na papiru), ozbiljno bi ih namučili – 11 poraza doživeli su Japanci na Mundijalima, od čega je osam bilo minimalnim rezultatom. Imali su s vremena na vreme ponekog ozbiljnog majstora poput Nakate, Nakamure, Honde, Okazakija ili Kagave, ali čini se nikad ovako dobro izbalansiran tim.

Niko sa spiska Hađimea Morijasua nema klasu, recimo, pomenutog Hidetošija Nakate, međutim iskusni stručnjak može da računa na desetak ozbiljnih imena koja se već nekoliko godina nalaze u startnim postavama klubova iz 'liga petice'. Konkretno, takvih je čak 13.

I što je najvažnije, svi su u naponu snage.

Zanimljiva je odluka selektora Morijasua da bez obzira što kuburi sa klasičnom 'devetkom' izostavi sa spiska prvu 'pušku' Seltika Kjogoa Furuhašija. To je ujedno i najveće iznenađenje na spisku. Odrekao se iskusni stručnjak i najboljeg strelca nacionalnog tima računajući sve aktivne igrače (Juja Osako), no kako je nekadašnji golgeter Kelna i Verdera u silaznoj igračkoj putanji (uskoro će napuniti 33 godine; vratio se u domovinu i igra za Kobe), to zapravo i ne predstavlja neko naročito iznenađenje.

Otuda je za očekivati da Japanci u Kataru igraju sa 'lažnom devetkom'. Uostalom, imajući u vidu ko su im konkurenti za izlazak iz grupe (Španija i Nemačka), može se reći da to i nije loša ideja.

Letimičan pogled na japanskih 26 nagoni na zaključak da je Morijasu izabrao najbolje što je imao. Iz evropske perspektive to je manje-više tako. Najjača imena što igraju na Starom kontinentu uglavnom su tu. Ali kako Japanci neobično cene svoju Džej ligu, tamošnja javnost baš i nije zadovoljna konačnim izborom.

Njemu je pre četiri godine poveren zadatak da obavi smenu generacija (u Rusiji 2018. Japanci nisu imali nijednog igrača mlađeg od 25 godina); on je to u dobroj meri učinio, međutim odbio je da se odrekne svojih proverenih vojnika, nekolicine veterana. A tamošnji mediji smatraju kako je njihov zenit poodavno prohujao.

Primera radi, najviše mu zameraju na izostavljanju Jume Suzukija, koji bi po mnogim mišljenjima mogao da bude rešenje za problematiku u špicu napada. Ovaj momak se u januaru vratio iz Belgije u želji za minutama. Sve kako bi bio u konkurenciji za Katar. Postigao je od tada 10 i namestio još 11 golova i – otpao. Spekuliše se zbog lajkovanja kritičkih komentara na račun selektora po društvenim mrežama.

Nije japanska javnost srećna ni zbog toga što je Morijasu ostao veran iskusnom Gakuu Šibasakiju iz Hetafea, odnosno bekovima što su zagazili u četvrtu deceniju – Jutu Nagatomu i Hirokiju Sakaiju. Potonja dvojca, ističu fudbalski opozicionari u Zemlji izlazećeg sunca, u Katar idu na račun mlađih i trenutno boljih: Rea Hatatea iz Seltika i Mikija Jamanea (Kavasaki), autora čak 14 asistencija sa desnog boka prošle sezone.

Hađime Morijasu je iskusan stručnjak koji od 2017. godine radi u nacionalnom timu. Tada je preuzeo olimpijsku selekciju. U Rusiji 2018. bio je pomoćnik Akiri Nišinu, da bi nakon turnira preuzeo komandnu odgovornost. Tri puta je osvajao Džej ligu sa Hirošimom i u isto toliko navrata proglašavan je za najboljeg japanskog stručnjaka. S klubom u kom ima maltene legendarni status uzeo je i treće mesto na FIFA klupskom prvenstvu sveta 2015. Sa Japanom je igrao finale Kupa Azije 2019. i polufinale Olimpijskih igara prošle godine. Ispadanje u polufinalu od Španije smatrano je neuspehom, a kritičari su dodali gas nakon što je usledio poraz i u utakmici za bronzu.

Činjenica da su Japanci pucali na zlato i otvoreno govorili o tome najbolje opisuje kolika su zapravo očekivanja od ovog sastava i na predstojećem Mundijalu, odnosno koliki pritisak na plećima nosi Morijasu. Uprkos nemalom nezadovoljstvu javnosti čelnici fudbalskog saveza su ga podržali i na taj način pokušali da smire strasti, izbegavajući velike lomove uoči starta takmičenja.

Japanci nisu skloni skandalima. Dok turnir traje selektor i igrači imaće apsolutni mir, a posle... Sve će zavisiti od rezultata, mada bi zaista bilo prilično nenoromalno tražiti bilo čiju glavu ukoliko ispadne od aždaja kakve su u grupi sa Samurajima. Tako će verovatno utisak koji ekipa ostavi biti presudan za sudbinu selektora.

Otkako je Hađime Morijasu na klupi Japanci uglavnom igraju oprezno, bez mnogo eksperimentisanja. Formacija 4-2-3-1 nikad se ne menja. Od Rusije su odigrali pedesetak utakmica i najveće skalpove predstavljaju pobede protiv Urugvaja i Srbije. Doduše, taj prijateljski susret srpski Orlovi odigrali su u kombinovanom sastavu, s puno igrača iz domaće lige.

Najveću snagu Japana predstavlja ofanzivni triling iza centarfora. Sagledavajući tekući deo sezone, formu igrača i status koji imaju kod Morijasua, trebalo bi da ga čine Ritsu Doan (desno), Daiči Kamada (centralno) i Takumi Minamino (levo).

Ovog poslednjeg držimo za prvu zvezdu ekipe. Nije najskuplji, nije najbolji, ali verovatno jeste najpoznatiji japanski fudbaler trenutno. Ponajviše zahvaljujući dvogodišnjem stažu u Premijer ligi, gde je nosio dresove Liverpula i Sautemptona. Trenutno je u Monaku i daleko je od nivoa igara iz Salcburga, onih što su mu obezbedili transfer na Enfild, međutim Japanci puno očekuju od njega. Na aktuelnom spisku Minamino je najbolji strelac Samuraja sa 17 pogodaka.

Od odlaska Filipa Kostića u Juventus Kamada je postao igrač oko koga se sve vrti u Ajntrahtu. I on to maksimalno koristi – 12 golova i četiri asistencije na uvodne 22 utakmice sezone znače da 26-godišnji vezista igra sezonu života. Daiči Kamada je verovatno najkreativniji igrač ovog sastava i teško je zamisliti da bi Morijasu mogao da ga izostavi iz startnih 11. Njegova cena trenutno je na vrhuncu – 30.000.000 evra, što je još jedan od pokazatelja njegove realne igračke vrednosti.

Udarnu trojku kompletira momak koji se letos vratio u Nemačku iz Holandije i ponovo igra na visokom nivou u dresu Frajburga. Doan u nekim segmentima podseća na Arjena Robena, igra po desnoj strani i obožava da ulazi sa boka, tražeći poziciju da opali nezgodnom i prilično snažnom levicom. Ima brzinu, ima dribling. Izuzetno nezgodan za čuvanje.

E sad, koliko je dobro Japan popunjen na tim pozicijama govore još i imena alternativa za ovu trojicu. Tako će, primera radi, šansu sa klupe čekati supertalentovani Takefusa Kubo (desno), Džunja Ito (može i levo i desno), Kaoru Mitoma (Brajton), Takuma Asano (može na svim pozicijama u navali).

Ito sigurno spada u najbrže igrače na turniru i mnogi ga čak vide kao prvu opciju na levom krilu, pre Minamina. Mitoma igra premijerligaški fudbal – to mu je najbolja preporuka, dok će Kubo, kao nekadašnji Realov vunderkind, sigurno biti pod budnim okom ne samo Japanaca, nego celog sveta. Pod uslovom da dobije šansu, razume se...

Naša fudbalska javnost vrlo dobro zna šta može da očekuje od Asana, a činjenica da ga je Morijasu poveo mada je povređen (i da verovatno neće biti spreman za prvu utakmicu), dovoljno govori koliko mu veruje. I da sa njim ima određene planove.

Takuma Asano jedna je od tri opcije i za mesto u samom špicu napada. Ali u boljoj poziciji od njega trenutno su Ajase Ueda iz Serkl Briža i Dajzen Maeda iz Seltika.

Pristojan arsenal Japanci imaju i na mestima u srcu terena. Ističu se Vataru Endo (Štutgart), Hidemasa Morita (Sporting Lisabon), Gaku Šibasaki (Hetafe) i Ao Tanaka (Fortuna Dizeldorf).

Šibasaki je selektorov miljenik, jedan od kapitena, pa će biti zanimljivo videti da li će Morita uspeti da ga istisne iz startnih 11. Zašto baš Morita? Radi se o velikom radniku, mirnog pasa i zavidnih tehničkih kvaliteta, koji se savršeno dopunjava sa Endom.

U junskim prijateljskim utakmicama nije ga bilo zbog povrede i to se i te kako odrazilo na kreativnost ekipe. Sa njim u timu Japan je samo jednom poražen...

Korak po korak, dođosmo i do poslednje linije. Ako su bekovi slaba tačka, štoperi to definitivno nisu. Imaju ih Japanci četvoricu renomiranih. Kapiten Maja Jošida iz Šalkea, Ko Itakura iz Menhengladbaha, Hiroki Ito iz Štutgarta i Takehiro Tomijasu iz Arsenala, drugi po vrednosti igrač iz ovog sastava (25.000.000).

Nije isključeno da zvezdu Arsenal vidimo možda i na desnom beku, kako bi se otvorilo mesto za Itakuru. Jošida bi trebalo da je siguran kao starter.

Tri puta su dosad Japanci prolazili u osminu finala. Sada im šanse, bez obzira na vrlo zanimljiv kadar, nisu velike. Jer moraće da nadvise jednog od dva mundijalska 'superteškaša', Španiju ili Nemačku.

A ako se desi da prođu, onda bi lako mogli i do istorijskog rezultata. Zašto da ne – prvi put među osam. Onaj što nadvisi svetskog prvaka ima pravo da sanja velike snove.