Izgleda da će Arteta opet morati da se menja

Možda Pari Sen Žermen striktno napadački nije jači tim od Bajerna, možda ni Barselone, ali je savršeno izbalansiran. Posle onog pariskog vatrometa i ludih 5:4 na Parku prinčeva, nije Enrikeu i njegovim Parižanima bilo ispod časti da se zazidaju ispred svog šesnaesterca na Aijanc areni... Nisu marili što se pola Evrope smejalo na golmanska ispucavanja lopte u aut, misleći da je golman Matvej Safonov popio nekoliko čašica votke da ubije tremu. Ispostavilo se da smo gledali namerno izbacivanje lopte u zoni sredine terena, kako bi Majkl Olise bio uhvaćen u zamku i onemogućen da se raspleše po terenu.

Dakle, koliko god Pari Sen Žermen bio napadački moćan i to eksploatisao, znalo se kada odbrana ne sme da postane kolateralna šteta. U Arsenalovom slučaju, kolaterala je bio napad.

I nikoga ko je iole pratio Arsenal nije šokiralo totalno povlačenje nakon ekspresnog gola Kaija Haverca. To rano vođstvo beše naizgled savršeno za Artetin plan. Problem je bio nedostatak plana B kada su se Parižani vratili. Šampion Engleske u drugom poluvremenu nije bio blizu da šutne na gol. Čekao je prekid, nadao se korneru, jer sa posedom lopte (24%) na istorijskom minimumu Lige šampiona, ni njih nije bilo na pretek. A kada je udarc iz ugla i došao u tom 120. minutu, fudbalski bogovi nisu dozvolili da Pari Sen Žermen padne. Paradoks je, što je napadački prilično inferiorni Arsenal delovao kao tim koji priželjkuje jedanaesterce iako mu, na papiru nikako nisu išli u prilog. David Raja poslednje dve godine jeste jedan od najboljih golmana Evrope, ali daleko je od specijaliste za penale... Čak je u tom segmentu ispodprosečan sa svega šest odbranjenih iz 47 pokušaja. Na kraju Raja nije bio toliki problem, odbranio je penal više nego kolega iz protivničkog tima... Ali suština je da penale čekate kada na golu imate Donarumu, Kurtou, Manuela Nojera...
"Mikel Arteta je uspeo da dovede Arsenal do najvišeg nivoa engleskog i evropskog fudbala. Ljudi zaboravljaju koliko je taj proces zahtevan. Ponekad čujem kritike na račun Arsenala da je suviše defanzivno orijentisan i oprezan u velikim utakmicama. Ali fudbal je pitanje ravnoteže. Ne možete se nadmetati za velike trofeje ako razmišljate samo o napadu i zanemarujete defanzivne aspekte igre", rekao je Tjeri Anri nakon finala.

Pomenuo je balans, ali ne i Arsenalov nedostatak istog. Artetin tim je defanzivni mostrum, ali je, kada je Pari Sen Žermen igrao produžetke bez Hviče Kvarachelije, Usmana Debelea, Fabijana Ruiza, a naročito od 106. minuta kada je sa terena izašao glavni izvođač radova Vitinja, morao hrabrije, odlučnije... Da napadne rivala i pokuša da pobegne od penal serije.

"Poraz na penale nije taktička greška. Penali su jedan od najnepredvidljivijih momenata u fudbalu. Možete perfektno da igrate 120 minuta i da izgubite zbog jednog šuta. Pogledajte PSŽ. Prošle sezone su postigli pet golova u finalu i svi su hvalili njihov napad. U ovom finalu su se mučili da postignu gol iz otovorene igre, a njihov jedini gol došao je posle penala. To se ne dešava slučajno. To se dogodilo zato što je protivnički tim bio organizovan, disciplinovan i taktički pripremljen. Zato je Arteta dobar trener. Kada se jedan od najmoćnijih napada Evrope tako muči da stvori šansu, to pokazuje da je protivnik ozbiljno radio na treninzima. Dobra defanziva je takođe kvalitet, a ne slabost. Realnost je jednostavna. Arsenal je mnogo jači sa Artetom nego što je bio pre njega. Naredi korak je pretvaranje tih performansi u trofeje, ali temelji su tu."

Temelji odavno nisu bili čvršći, toliko su postojani da će Arsenal naredne sezone biti prvi favorit za englesku krunu i jedan od tri do petklubova sa najvećim šansama za titulu prvaka Evrope. Ne sumnjajte da će se šampion Engleske na leto, ponovo, ozbiljno pojačati... U veznom redu, levoj strani napada, desnom beku...

Ali Mikel Arteta će ponovo morati da se menja. Znao je da najdopadljiviji fudbal Premijer lige iz sezona 2022/23 i 2023/24 pretvori u nimalo atraktivni armirani beton da bi stigao do cilja. Okrenuo je kurs za 180 stepeni. Sada mu nije potreban novi reset na fabrička podešavanja, već fino modelovanje da bi Tobdžije dosegnule za balansom... Balansom koji toliko nedostaje Flikovoj Barseloni (surov napad, ali strahovito rizičan fudbal zbog kojeg odbrana trpi), balansa koji je u Parizu uspostavio Luis Enrike.

A za taj ultimativni cilj mora da postane svestan da Arsenal sinoć nije izgubio zbog dosuđenih i nedosuđenih penala. Izgubio je jer tokom sezone u silnom smanjivanju rizika izgubio osećaj kada treba napasti.