Izbori u Barsi - 124.000.000 evra za kandidaturu

U prilično nezavidnoj situaciji, trenutno čak 10 bodova iza Atletika kao lidera Primere i nakon poraza od Atletik Bilbaa u finalu Superkupa Španije, sa kratkoročnim dugom od skoro pola milijarde evra i još neodobrenim budžetom za ovu sezonu, Barselona će birati novog predsednika kluba tek 7. marta.

Tri kandidata - Đoan Laporta, Viktor Font i Toni Freiša - pred sobom imaju težak zadatak da u sveopštoj krizi oporave finansije kluba, zadrže Mesija i pronađu formulu za povratak trijumfalne Barselone na špansku i međunarodnu fudbalsku scenu. A u igri je, kao i uvek kada se radi o najvećem katalonskom klubu, pored sportskog i ekonomskog, i politički faktor...

Dugo se čekalo da prelazna uprava sa Karlesom Tusketsom na čelu uopšte odredi datum glasanja, a potom su, zbog povećanog broja zaraženih Kovidom 19 u ovoj španskoj regiji, oni umesto 24. januara zakazani za 7. mart. Datum je potvrđen iako je i sama Vlada Katalonije izgleda uvidela da je postojeće bezvlašće štetno po njihov najreprezentativniji klub i donošenjem posebne uredbe omogućila glasanje putem pošte.

Da bi se bolje razumela kompleksnost izbornog procesa u Barseloni, treba prvo napomenuti da je biranje uprave u španskim profesionalnim fudbalskim klubovima prilično detaljno uređeno Zakonom o sportu. Zanimljiva odredba je, na primer, to da svaki kandidat mora da ponudi, a izabrani upravni odbor i da pruži, bankovnu garanciju za eventualne gubitke u poslovanju tokom njegovog mandata. Taj iznos je, u skladu sa Zakonom, čak 15 odsto od predviđenog budžeta po sezoni. Ove godine su kandidati "dobro" prošli, jer planirani (mada još neusvojeni) budžet Barselone iznosi "samo" 828.000.000 evra, pa bi buduća uprava kluba morala da odgovara za oko 124.000.000.

Ovo u velikoj meri objašnjava i zašto se Đosep Marija Bartomeu tako grčevito držao svoje predsedničke fotelje. Trebalo je dobiti na vremenu, rešiti, ako je moguće, aferu "Barsagejt", obaviti par transakcija u kojima se prihodi upisuju u ovoj godini, a rashodi prebacuju za sledeću (govorimo naravno o polemičnoj razmeni Artura i Pjanića) i sastaviti kakav takav finansijski izveštaj. Time bi se sprečilo da bivši predsednik Barse bude obavezan da pokrije loše poslovanje kluba svojom ličnom imovinom.

Jasno je, dakle, da predsednik kluba uz već očigledno neophodne fudbalske kontakte i vernost Barsi, mora da bude ne samo sposoban, nego i solventan biznismen. Taj idealni kandidat, ako je verovati anketama i prognozama, ponovo je Đoan Laporta koji je sakupio preko 10.000 potpisa za svoju kampanju, u poređenju sa oko 4.500 Viktora Fonta i 2.800 Tonija Freiše.

Prošlo je već više od mesec dana otkad je u srcu Madrida, u neposrednoj blizini stadiona Santjago Bernabeu, osvanuo gigantski plakat sa kojeg se Realovim navijačima smeši nekadašnji predsednik Barselone uz poruku: "Jedva čekam da se ponovo vidimo!". Laporta je u bitku kandidata za naredni mandat uprave Barse zakoračio poslednji, ali punom snagom, i za kratko vreme ponovo osvojio razočarane navijače.

Laportin plakat u Madridu (©AFP)

Podsetimo, kao mladi advokat, Laporta je 2003. preuzeo Barselonu od Žoana Gaspara, u situaciji koja donekle podseća na sadašnju. Uz podršku Johana Krojfa i grupe mladih preduzetnika najpre je za trenera doveo Rajkarda, a potom i Gvardiolu, angažovao Ronaldinja i odbio da proda Mesija (mada su mu nuđene basnoslovne sume), a prvi je i oterao sa stadiona radikalne navijače po cenu vlastite bezbednosti. Sa druge strane, postao je poznat po impulsivnim izjavama, proslavama i aferama, koje su mu u znatnoj meri narušile imidž.

Viktor Font, jedini preduzetnik u ovom takmičenju, osnivač je i direktor međunarodne grupe "Delta Partners" koja se bavi investicionim bankarstvom i korporativnim finansijama. Kandidaturu je objavio čak 2018., dok je živeo u Dubaiju, a navodi da je priprema već sedam godina. U prilog mu idu očigledna poslovna sposobnost i najava da će, ako bude izabran, vratiti u Barselonu Ćavija Ernandesa, mada mu nedostaje upravo ono što Laporta poseduje u velikoj količini, a to je harizma.

Toni Freiša, čije su šanse za pobedu najmanje, takođe je advokat, radi za Barselonu još od Laportinog mandata, bio je član dva od poslednja tri upravna odbora i u dva navrata se neuspešno kandidovao za predsednika. Freiša igra na kartu fudbala nasuprot političkim elementima koji su po njemu neodvojivi od kandidature njegova dva suparnika, ali mu ne ide u prilog dugotrajna verna odbrana poteza bivšeg predsednika Bartomeua.

Sva tri kandidata su svesna da u klubu novca nema i da je neophodno preduzeti radikalne korake. Uz emisiju obveznica i restrukturiranje dugovanja, na tapetu je i smanjenje plata igrača na koje je, kao što prenosi dnevnik Vanguardia, klub prošle sezone odvojio čak 636.000.000 evra i to nakon obavljene redukcije. Postavlja se, dakle, neizbežno pitanje kako će to da se odrazi na prvi tim i na njegovu najveću zvezdu. Bliži se jun, a Mesijev ostanak deluje sve problematičniji. Uz nedostatak sportskih podviga i konstantnu improvizaciju, ovom utisku idu u prilog i nedavne izjave sportskog direktora PSŽ-a, Leonarda, koje su mnogi protumačili kao otvaranje vrata za odlazak Mbapea i pravljenje prostora za dolazak argentinskog asa.

Mesi je, sa druge strane, najjača Laportina karta, jer, prema rečima bivšeg predsednika, Leo zna da će mu on ispuniti sva obećanja, što nije mala stvar ako uzmemo u obzir koliko ga je puta Bartomeu izneverio. Na, uslovno rečeno, suprotnoj poziciji nalazi se Freiša koji je nedavno u emisiji Transistor izjavio da čak ni Mesi nije iznad kluba, mada se ipak niko ne usuđuje da planira budući scenario bez Barseloninog najboljeg i još uvek itekako neophodnog igrača. Jasno je da atraktivne novčane ponude neće biti, pa ostaje da se vidi čiji je sportski projekat u stanju da zainteresuje Argentinca.

Font najavljuje da će značajnu ulogu u njegovom mandatu imati Ćavi Ernandes. Ćavijevo ime se već mesecima spominje u svim španskim medijima, ali trener Al Sada je samo neodređeno izjavio da se u budućnosti vidi u Barseloni. Sa Fontom navodno razgovara o mogućem povratku već pet godina, ali, iako nije demantovao da će učestvovati u njegovoj kandidaturi, nije to ni potvrdio. A teško je poverovati da će, ako na primer Laporta okrene njegov telefon, odbiti poziv.

Međutim, svačiji i ničiji Ćavi lebdi kao stalna opasnost nad glavom Ronalda Kumana. Slika Holanđanina kako pravi neki nerazumljivi spisak na klupi dok njegov tim, bez neobično razljućenog Mesija - taman kad je delovalo da mu se vratila dobra igra i raspoloženje - gubi u produžecima Superkupa, već počinje da ilustruje nemoć. Predsednički kandidati su spremni da ga zadrže – čak i Font u poslednje vreme govori da bi Ćavi mogao da bude "generalni menadžer", šta god to podrazumevalo, ali se Kuman sa postojećim rezultatima definitivno ne može pouzdati u svoj ostanak.

Ćavi Ernandes (©Reuters)

Novca nema, pa nema ni velikih obećanja, jedva da se i pominju konkretna imena. Laporta se zalaže za motivisanje postojećeg tima, a kada se ne može kupovati, svi ističu vrednosti koje predstavlja La Masia, Barselonina škola fudbala, i njeni mladi igrači. Tako se i u januarskom prelaznom roku govori isključivo o povratku Erika Garsije, sa kojim je dogovor već odavno postignut. Ali, bez obzira na potrebe, odbrana tima kule ipak mora da sačeka. Zašto dati 5.000.000 sada, ako Garsija na leto dolazi džabe - konačni je stav prelazne uprave i kandidata.

Jasno je da su promene u klubu hitne, ali se većini preterano ne žuri. Zvanično se navodi da, iako je odobreno glasanje na daljinu, poštanska služba neće moći da podrži istovremeno glasanje za predsednika Barselone i izbore za katalonski Parlament predviđene za 14. februar. A ovo naravno nije jedini aspekt u kojem se regionalna politika prepliće sa fudbalskom. Barsa je uvek bila katalonski klub, a njen predsednik neka vrsta ambasadora, pa u političkim krugovima nije nimalo svejedno ko će biti izabran.

Kada govorimo o kandidatima, uopšte se ne postavlja pitanje da li se oni zalažu za nezavisnost Katalonije, nego samo na koji način. Bartomeu se nije mnogo mešao u politiku, a takav je stav i Tonija Freiše. Međutim, iako to trenutno ne isturaju u prvi plan, ostala dva kandidata su sasvim druga priča. Đoan Laporta je svojevremeno u koaliciji boraca za nezavisnost bio poslanik u regionalnom Parlamentu. Viktor Font je jedan od osnivača dnevnika Ara koji se proslavio praćenjem nedavnih događaja u Kataloniji koji su završili hapšenjem jednog dela katalonskih političara i bekstvom drugog.

Neizbežno je, dakle, pitanje ko je idealni kandidat vodećih struja, a zatim i kome, unutar i izvan Barselone, odgovara odlaganje izbora. Emocije navijača i članova Barse sasvim su sigurno na strani Laporte, pogotovo ako tome dodamo tradicionalnu konzervativnost birača i sećanja na dane slave. Sudeći po sakupljenim potpisima i anketama, kad bi se izbori zaista održali 24. januara, on bi bio ubedljiv pobednik. Na duže staze, međutim, dobija "maratonac" Font. Interesantno je da su i Tuskets i Font i Freiša bili saglasni da se izbori odlože. Epidemija, šta da se radi...

PIŠE: Ognjenka MARIĆ