Izbeglica iz Bihaća na čelu Ujedinjenih nacija... Valjda zato volimo fudbal

Obožava ga i Miron Muslić, tvorac čuda o kome bruji svet. Za samo mesec dana, koliko je prošlo otkako je na klupi nasledio Vejna Runija (da, da, sa istim ovim timom čuveni napadač ništa nije mogao, što je valjda potvrda teze da veliko ime ne znači i veliki rezultat) promenio je krvnu sliku tima. Jeste, i dalje je poslednji na tabeli Druge lige, ali makar daje znače života. Protiv Oksforda je nadoknadio minus, protiv Sanderlenda ostao bez pobede u 90. minutu, savladao je Vest Brom koji je kandidat za plasman u baraž, sačekao Liverpul i nokautirao ga. Jeste sa penala, protiv rezervnog tima velikana, pred njegov derbi sa Evertonom, ali jeste i za ponos svih koji vole Plimut. Sad i ko zna kad. Kad je tako, makar da se pamti.

Miron Muslić (Reuters)

Kao što Muslić pamti od Bihaća do Veliku Britaniju. U pitanju je 42-godišnjak rodom iz grada na reci Una, koji je ratom zahvaćenu Bosnu i Hercegovinu napustio 1992. zajedno sa porodicom.

„Bukvalno smo preko noći napustili BiH i Bihać, grabili smo stvari kako bismo se što pre spakovali. Morali smo da pobegnemo i postali smo izbeglice u Austriji, gde je počeo naš novi život. Znam da ljudi koji nikada nisu napuštali svoju državu ovo možda ne mogu da razumeju, ali privilegija je nazivati Bosnu i Austriju svojim domom. Borili smo se ceo život, uvek sam optimističan i pozitivan, prošao sam kroz izazovne situacije i to je i poruka koju želim da prenesem igračima, da je život borba sa lepim iznenađenjima i da uvek postoji nešto za šta se vredi boriti“, govorio je Muslić po dolasku u Plimut.

Sad je u centru pažnje, međutim, bilo je situacija kad život nije mogao da posmatra kroz ružičaste naočare.
„Ništa nije bilo lako ni za mene, ni za moju porodicu, ni za moju sestru. Postali smo izbeglice i to nije lepo, ali nikada nisam imao osećaj da sam nešto propustio u životu. Moji roditelji su se trudili da nam obezbede ono što nam je potrebno. Otac je radio kao konobar duže od 30 godina, a majka je bila čistačica. Trudili su da nam omoguće dobar život. Žrtvovali su se za nas, pa se zato i ja žrtvujem za svoju porodicu. Možda je to deo naše kulture ili je možda ovde jednostavno normalno da se žrtvujete za svoju decu i za bolju budućnost. To je deo naše kulture. Sve stvari koje su se desile u poslednjih 30 godina pomogle su mi da postanem ono što sam danas i da postignem neke stvari koje su možda bile nemoguće, ali ništa nije nemoguće ako zaista verujete, ako se posvetite i ako dajete celog sebe“.

Muslić je karijeru gradio daleko od velike pozornice. Dok je bio aktivan igrač uglavnom se šetao po austrijskim niželigašima kao napadač, u jednom trenutku stigao do Rida, koji mu je na početku trenerske karijere dao šansu, međutim, u njemu je proveo tek deset utakmica i kad je dobio otkaz šest meseci je bio bez posla. Sve dok ga nije pozvao Serk Briž, gde je za dve godine beležio zapažene rezultate, od kojih je proboj na četvrto mesto vredno učešće u kvalifikacijama za Ligu Evrope predstavljalo ogroman uspeh. Već naredna sezona nije bila tako dobra, ali za Muslića se već čulo. Kako zbog sportskih, tako i životnih stavova.
„Fudbal je važan, jer je univerzalan. Kada ste na terenu, ne radi se o imenu, prezimenu, čak ni o statusu izbeglice ili ne. Bitna je samo igra. Vera i nacionalnost nemaju uticaj. Da li je moja majka čistačica ili advokat baš nije bitno. Zato volimo ovu prelepu igru. To je magija fudbala. U svlačionici Serkl Briža imali smo 13 različitih nacionalnosti. Ako pogledam svlačionicu Plimuta, tu su momci iz celog sveta, iz čak 16 država. Samo zamislite kako bi svet bio lep kad bi funkcionisao kao naša svlačionica“.

Nikola Katić (Reuters)

U toj legiji stranaca izdvajilo se tokom nedeljnog popodneva nekoliko imena. Škot Rajan Hardi je realizovao jedanaesterac za pobedu; irski golman Konor Hazar zabeležio nekoliko sjajnih intervencija, uključujući i onu pred kraj kojom je sačuvao prednost; Bosanac Nikola Katić doprineo vazdušnim duelima, bio besprekoran u duelima, iako je u ranoj fazi susreta, prilikom sudara sa saigračem ostao bez zuba!

Mala je to cena u odnosu na jedan od najvećih uspeha Plimuta od postanka kluba pre 139 godina. Kluba koji je pretrpošle sezone, posle 13 godina u nižim rangovima, stigao u Čempionšip. I to ispred Ipsviča koji je u međuvremenu skočio do Premijer lige. Kluba koji je u prvoj sezoni po povratku u drugi rang ostao u njemu samo zbog jednog boda. Kluba koji ima samo pet pobeda u prvenstvu ove sezone. I kluba koji je izbacio dva premijerlišaga, Brentford i Liverpul, oba puta bez primljenog gola.

Kluba koji nas je podsetio zašto volimo fudbal.