Iz Partizana kažu da nije bilo namerne krađe vremena: A i da jeste...

U pravu je Radomir Koković. I nije u pravu. Ovako kad se pročita deluje kontradiktorno, međutim, izjave trenera Železničara posle gostovanja na Topčiderskom brdu otvorile su prostor za polemiku koja bi trebalo da bude šira od navijačkih prepucavanja posle superligaške utakmice i da uključi sve relevantne aktere našeg fudbala.

Kokoviću je zasmetalo što je Partizan, u situaciji kad je vodio 2:1, „krao vreme“ i da su mu to, prema oceni najboljeg mladog stručnjaka u zemlji za 2025, dozvolile sudije. Uz dodatak da je to – legitimno. Sve dok nije kažnjivo.

„Svaki faul je izležavanje, unošenje nosila, nije dobro za aktere utakmice, a ni za publiku koja je došla da je gleda. To je kultura u Srbiji da imaš pozitivan rezultat, da odustaješ od igre, što je legitimno. Mislim da se efektivno nije igralo 25 minuta u drugom poluvremenu, to je ozbiljan problem ako hoćemo da podignemo nivo kvaliteta fudbala. Moramo da edukujemo naše igrače, gledamo Englesku, Španiju, Nemačku, da nema izležavanja. Kultura kod nas je na niskom nivou na tu temu. Moramo da uradimo sve da osvestimo te momke i kreiramo atmosferu gde se takvo ponašanje ne podržava“, mirno je govorio Koković posle poslednje utakmice uvodnog kola plej-ofa Mozzart Bet Superlige.

Čak je imao i konstataciju da je „krađa vremena“ nacionalni sport u Srbiji, što svako može da tumači kako želi. Mada, crno-beli uveravaju da nikakva naredba sa klupe nije stigla igračima na terenu da se ponašaju tako kako je šef stručnog štaba Pančevaca opisao.
„Stvarno ne želim da komentarišem tuđe izjave, pogotovo ne kolege koga poštujem, sjajan je trener. Niko nije imao instrukciju da zadržava vreme, a ne verujem da je bilo ko želeo da zadržava igru, bile su te situacije koje su bile izuzetno intenzivne sa njihove strane, na Polteru, Maretu...“, predočio je trener Srđan Blagojević.

Na istom talasu zaplivao je Stefan Mitrović, s tim da se iz njegovih reči može zaključiti da je Partizan ovoga puta više vodio računa o zapisu na semaforu nego o stilu. O Kokoviću je štoper crno-belih rekao sve najbolje, međutim...

„Železničar je primer kako klubovi treba da funkcionišu u Srbiji. To je njegov ugao gledanja, mi smo uradili sve što smo mogli da dođemo do pobede i nećemo birati sredstva. Pobeda je prioritet“, dodao je iskusni štoper Parnog valjka.

Baš je to poenta. Više puta ovog proleća Partizan je matiran u završnici mečeva ili dozvoljavao šanse rivalima da ga pritisnu u potrazi za izjednačenjem. Ako su mu tad navijači zamerali da nije u stanju da privede susret kraju, onda sad čak i izležavanja ili ulasci lekarskih ekipa, koje potencira Koković, idu u rok službe. Nije gledljivo, ali je korisno. Niti su crno-beli igrački i organizaciono na nivou od pre desetak ili 15 godina, da mogu da igraju lepršavo ili da sve „puca“, da ritam ne staje. Kako ceo klub prolazi kroz krizni period razumljivo je što se, makar na trenutak, pretvorio u Hetafe u kome je Mitrović nekad igrao i od Pepea Bordalasa naučio da je rezultat vrhunac bavljenja sportom, posebno u situaciji kad je na talonu drugo mesto. O stilu može da se raspravlja, s tim da Parni valjak nije Barselona da može da priušti da sve vreme igra na isti način i da ponekad ne „uštine“ koji minut.

Sve najinteresantnije detalje sa utakmice Partizan - Železničar pogledajte na sajtu mozzartbet.com, u odeljku Highlights

Koković je u pravu kad kaže da takvo odugovlačenje ubija ritam utakmica, mada teško da samo zbog toga ljudi ne dolaze na tribine. Mnogo prljavštine ima u našem fudbalu koje normalnog čoveka odvraćaju od stadiona da bi mu, ako je već došao, zasmetala „krađa vremena“. Daleko od toga da je bilo ko podržava, ali ponekad je valja razumeti. Možda će koliko sutra i sam Koković, bilo kao trener Železničara, bilo na klupi nekog drugog tima, biti u prilici u kakvoj se našao baš Partizan u dva meča u Evropi velikih uloga. Sećaju se Grobari vrlo dobro poslednjeg kola grupne faze Lige Evrope kad su imali na tacni prolaz protiv Augzburga i šansu preko Darka Brašanca da reše pitanje plasmana u prolećni deo takmičenja. Na istom susretu je Fabrisio Dornelas ničim izazvan sa štoperske pozicije krenuo u napad, iako ekipa to nije tražila. Pamte i kako je upropašćena prednost 2:0 u Hagu pre nekoliko sezona. U prvom su Nemci postigli gol za 3:1, u drugom je AZ Alkmar izjednačio. Oba puta crno-beli tim je igrao „čisto“ i nije imao nekog ko bi loptu izbaci u aut, požalio se na grč u mišiću, dao ekipi košarkaški tajm-aut da se preostroji...

Primera je na stotine. I što bi rekao veliki Duško Vujošević, ne postoji apsolutna istina. Istina je samo da o ovoj temi mora da se diskutuje i da se nađe model kako da se utakmice ubrzaju, a ponašanje sankcioniše. Na primer, tek prošle godine su se sudije dosetile kako da doskoče golmanima kad drže loptu u posedu osam sekundi (sankcija je korner za protivnike), pa će možda u budućnosti osmisliti još neki način kako da mečevi postanu dinamičniji.

Dotle ćemo se raspravljati kako bi trebalo da bude. Ili, kako kome odgovara.