Ivić o Partizanu: Krajnje je vreme za promene! Kad si pet godina bez trofeja, menjaš i pločice u WC-u, a kamoli upravu

Slave titulu crno-beli. Fešta je na krcatom stadionu. Egzaltirani ljudi hitaju jedni drugima u zagrljaj, sa tribina odjekuje pesma i žurka traje duboko u noć. Raduje se i Vladimir Ivić. Istovremeno pita, kad će to da doživi sa klubom koji najviše voli.

Neće mu zameriti Grci, jer je PAOK (pre nekoliko dana postao šampion) njegova druga sportska ljubav. Prva i najveća je Partizan, ali scene kakve su minulog vikenda viđene na Tumba stadionu odavno nisu u Humskoj i to boli. Kako nekadašnjeg prvotimca Parnog valjka, tako i pristalice kluba koji čezne za vremenima kad je Ivić igrao fudbal, a beogradski crno-beli bili prepoznatljivi kao sad solunski.

Zato u danu kad se stavlja tačka na ovdašnje prvenstvo, Vlada Ivić detaljno secira situaciju na crno-beloj strani Topčiderskog brda i napominje kako niko drugi ne može da bude kriv za očajno stanje do ljudi koji su urušili Partizan.

„Teško mi je da sve ovo posmatram, jer je Partizan jedini klub za koji navijam. Milioni navijača stoje iza njega i niko od nas ne može da bude zadovoljan situacijom u poslednjih deset godina. Znam da je sušnih godina bilo ranije, ali to je bila velika zemlja, svaka republika davala po tri, četiri snažna kluba, dok sad u ligi imaš objektivno samo dva tima, sedam godina nisi šampion, a pet nemaš ni trofej kupa... Previše je! Ko bi za to mogao da bude odgovoran nego ljudi koji vode Partizan i oni koji ih drže na funkcijama i kriju se iza njih. Samo menjaju trenere, sportske direktore i ponekog skauta, a oni ostaju i ne mogu da uzmu nijedan pehar“, opominje Vladimir Ivić u razgovoru za Mozzart Sport.

Njegove reči deluju kao jedan od poslednjih poziva da se nešto desi. Partizan vapi za promenama, a nikako da se sa reči pređe na dela. Možda će sad, posle oglašavanja čoveka od integriteta, mnogima postati jasno da nema ni prostora, ni vremena da se čeka. Svaki izgubljen dan predstavlja hitanje ka propasti.

„Nije do trenera, niti igrača. Znamo svi da je krajnje vreme da se Partizan probudi. Potrebna je nova energija, ljudi od ideja, znanja, sposobnosti, kontakata... I koji su – nezavisni. Da im se omogući nesmetan rad, pa ako za, recimo, tri godine ne budu valjali, da dođu sledeći. Ako niste u situaciji da u državi gde postoje samo dva velika kluba osvojite makar jedan pehar za pet godina, šta dalje da pričamo. Doviđenja, prijatno! Možda sadašnja garnitura ne sme to da uradi, možda je neko drži na funkcijama, jer mu tako odgovara. Ne vidim drugi način da toliko ostaju na pozicijama. Niko nije zadovoljan njima, stičem utisak da ni sami nisu zadovoljni sobom i zato smatram da možda postoji neko iznad njih koji im ne dozvoljava da se sklone. Krajnje je vreme, za dobrobit srpskog fudbala i Partizana, da se stvari promene“.

Svi su protiv, a malo ko je spreman da kaže. Jedino ljudi od stava, preciznih misli i jasnih ideja govore ono što i običan navijač vidi: da je Partizan bolestan i da mu je potrebno dugotrajno lečenje. Ne u vidu hladnih obloga, nego hospitalizacije.

„Svima je jasno šta se dešava. Možda neko to ne želi da kaže iz straha. Verovatno ima ljudi koji osećaju potrebu da budu u upravi, ne ulazim u to šta rade i zbog čega su izabrali takav put, jer svako gradi sopstveni kurs i odgovara za postupke. Neću da pominjem imena, da li su to Vučelić, Vazura, Kralj ili Iliev. Čekajte, sedam godina smo bez titule. To znači da bi na stadionu trebalo da se promeni sve, uključujuči i pločice u WC-u, a kamoli ljudi“.

Da je zagovornik promena jasno je iz svake reči bivšeg trenera PAOK-a, Makabija iz Tel Aviva, Votforda i Krasnodara. Samo što on nije taj koji bio bio barjaktar, vođa ustanka.

„Kome odgovara da ovi ljudi i dalje budu tu? Verovatno neko stoji iza njih. Narod vidi da nešto mora da se menja. Zna se kakav je put, da se formira Skupština u kojoj će da se naći ljudi spremni da dižu ruku za ideju, a ne zato što im je neko rekao ili zato što mora. Koliko znam, to je normalno. Ovako, verovatno su pojedinci korumpirani, moraju da glasaju kad i kako im se kaže, radi drugih interesa. Evo, pitam, kome je u interesu da Partizan bude u ovakvom stanju? Oni su ga dovde doveli, a i dalje su tu. Nema logike. Ne govorim zato što hoću funkciju, ali kao navijač ne želim da gledam ovo više“.

Vladimir Ivić i Saša Ilić (MN Pres)

Način na koji Ivić govori podseća na emociju kakvu je nedavno u jednoj televizijskoj emisiji ispoljio njegov nekadašnji saigrač, Đorđe Tomić.

„Naravno da sam emotivan! Volim Partizan, jer mi je za šest godina provedenih u prvom timu dao nešto što nikad ne mogu da zaboravim. Pričam iz srca. Ne što mi je neko rekao ili naredio, nego zato što osećam potrebu. Nemam interes da budem bilo šta u klubu, osim da kao navijač, sednem i ja na tribinu, sa ljudima koji žele dobro crno-belima. A trenutno me ne vuče da gledam utakmice, verujte mi“.

Đorđe Tomić prozvao upravu Partizana: Ko ste vi? Šta radite tu, sram vas bilo, osam godina?

Ambijent na stadionu poviše Autokomande često je sablasan. Grobari su celu sezonu bojkotovali utakmice na domaćem terenu baš zato što su u sukobu sa upravom.

„Ako mene, koji sam u inostranstvu, boli to stanje, mogu misliti kako je navijačima. Budite sigurni da sam jedan od njih i da delim njihovo mišljenje. Boli ih sve ovo i imam utisak da je nekome drago zbog toga, pokušava da tugu partizanovaca dovede do maksimuma. To sigurno nisu sportisti. Uvek sam tu za dobro Partizana, samo što je potrebno da dođu novi ljudi, donesu pozitivnu energiju, promene ambijent i unaprede klub. Takvih ima, još kad bi im se dala šansa“, sugeriše Vlada Ivić, bivši as Partizana.

SIGURNO NEĆU RADITI SA LJUDIMA KOJI SU SAD U UPRAVI

Svaki put kad je frka, sete se čelnici Partizana Vladimira Ivića. Pozovu ga, ponude posao trenera, kako bi se sakrili iza još jednog velikog imena, ali nekadašnji as drži do sebe i neće u to kolo.

„Kontaktirali su me mnogo puta, međutim, ne nameravam da radim sa njima. Nije mi plan da se vraćam u Srbiju, makar u ovom delu karijere. Ne kažem da se nekad u budućnosti to neće desiti i da ću razmisliti, ali zasad – ne“, dicidiran je Ivić.

NEMOGUĆE JE DA JEDAN KLUB IMA SPONZORE, A DRUGI NEMA

Smatra Ivić i da bi se neophodnim promenama u Partizanu pokrenule i neke druge stvari...

„Ovo što se dešava nema veze ni sa fudbalom, ni sa sportom, ni sa takmičenjem. Ne znam ko bi mogao da dođe umesto aktuelnih rukovodilaca u Partizan, ali bez obzira ko je u pitanju uslovi bi trebalo da budu ravnopravni. Makar kad su u pitanju sponzori. Jednostavno, nije moguće da se jedan klub sponzoriše, a drugi ne, a oba su državna“.