Ivan Šaponjić: Oživeo sam karijeru, ono najbolje tek dolazi! Najveći grizu i kad daju dva gola

Dva čim je došao – dva u plej-ofu. Opet Ivan Šaponjić radi ono što najbolje zna. Daje golove. Neko će kazati da je rano za zaključke, međutim, izgleda da je srpski centarfor povukao potez vredan pažnje, jednako sa sportske i ljudske strane, kad je prihvatio ponudu Slovana.

Ljudski, prevazišao je ego i pokazao kako posle avanture u Madridu može da se spusti na znatno niži nivo fudbala kako bi se vratio u orbitu. Fudbalski, potvrdio ono što su u njemu videli čelnici velikana poput Benfike i Atletika. Da poseduje crtu centarfora sposobnog da rešava utakmica.

I – prvenstva.

U, verovatno, odlučujućem meču za ishod šampionata u Slovačkoj, nekadašnji Partizanov talenat odapeo je strelu sa dvadesetak metara na neprijateljskoj teritoriji, savladao golmana Spartaka i iz Trnave se vratio ovenčan oreolom junaka.

„Prvenstvo nije rešeno matematički, ali suštinski jeste. Pobedom u najvećem derbiju Slovačke stekli smo 14 bodova prednosti od Ružomberoka šest kola do kraja. U opticaju je 18 poena, što znači da praktično niko ne može da nas stigne i samo je pitanje dana kad ćemo postati prvaci. Zasluženo, stvarno imamo najbolji tim, što smo i dokazali u derbiju“, referiše Šaponjić Mozzart Sportu.

Prethodni meč ovih rivala, krajem februara, završen je bez golova. Između ostalog zato što Ivanove nišanske sprave nisu bile naštelovane. Pogodio je samo prečku. U nedelju veče mrežu. I to na njemu manje svojstven način, udarcem van kaznenog prostora.

„Moj najbolji, ujedno i najvažniji gol otkako sam stigao u novu sredinu. Siguran sam, biće ih još. U karijeri je bilo efektnijih, poput onih makazica u crno-belom dresu prilikom revanša sa BATE Borisovim u kvalifikacijama za Ligu šampiona, bitnijih, kao što su bili na Mundijalitu na Novom Zelandu kad smo postali omladinski šampioni sveta. Ne bih da deluje prepotentno, međutim, ovaj gol je posebno važan. U derbiju, direktnom duelu, praktično za titulu. Uz to je bio lep. Sigurno derbi Slovačke nije napet kao naš večiti, ali je zahtevan, cele nedelje se osećala netrpeljivost, mogli smo u to da se uverimo kad smo stigli u Trnavu, pogotovo što je našim navijačima, zbog ranijih incidenata, bio zabranjen ulaz na tribinu. Nema veze, bar smo ih obradovali pobedom“.

Bio je to četvrti gol momka iz Nove Varoši posle zimskog potpisa. Najpre je bio precizan protiv Senice i Pohronija, potom Oriona iz Sereda i sad Spartaka. Na samo sedam ligaških mečeva profilisao se kao veliki adut trenera Vladimira Vajsa, koji je insistirao na njegovom dolasku.

„Oživeo sam karijeru! Prija mi sredina, dobro smo ’namešteni’, neguje se napadački stil, dosta šansi stvaramo, opasni smo i meni kao napadaču odgovara što se stalno nešto dešava u kaznenom prostoru rivala. Kad sam došao rekao sam da želim da popravim statistiku, samim tim pomognem ekipi. I zasad nam dobro ide, vidim da su ljudi iz kluba zadovoljni“.

I sam Šaponjić prati taj talas. Uz napomenu kako zna da može više.

„Pre dva meseca, odmah posle potpisa, u glavi sam bio spreman za sve izazove, ali moje telo nije moglo da prati do kraja zahteve, jer dugo nisam igrao. Kako vreme odmiče, poboljšao sam i fizičku spremu, mogu bez problema da izdržim teret utakmica u kontinuitetu, a svestan sam da ima još detalja na kojima moram da radim. Primera radi, potrebno je da se bolje krećem u kaznenom prostoru, jer će mi to pomoći da češće budem u šansi, kao i da više pomažem ekipi u defanzivi. Fudbal zahteva igru u oba pravca i jasno mi je da je i to detalj na kome ću poraditi u završnici sezone. Samo sam nagovestio pravi mentalitet, budite sigurni da ono najbolje tek dolazi“.

Šaponjić na derbiju (© en.skslovan.com)

Kao napadač koji je u Humskoj skupljao cake od Valerija Božinova, u Lisabonu od Kostasa Mitroglua ili Raula Himeneza, u Madridu od Dijega Koste, Alvara Morate ili Luisa Suareza, shvatio je Šaponjić da moderni sport ne priznaje minuli rad.

„Niti sam pred sebe postavio cilj koliko ću golova dati do kraja sezone, niti sam zagledan u dosadašnji učinak kao da je to ne znam šta. U redu, dobro je, ali idemo dalje. U Atletiku sam se uverio kako neki od najboljih špiceva današnjice razmišljaju. Daju dva gola u subotu, a u ponedeljak ’grizu’ na treningu kao da im je poslednji u životu. Najveći nemaju vremena da razmišljaju o prošlosti, zanima ih samo da opet daju dva gola. I – daju! Želim da se primaknem tom nivou, a pre svega pomognem ekipi koja me je prihvatila na sjajan način“.

Kup Slovačke, četvrtak, 19.45: (4,50) Trenčin (3,50) Slovan (1,75)

Titula je maltene odbranjena, a imaće Slovan priliku da sezonu ukrasi duplom krunom, ako osvoji Kup Slovačke. Stigao je do polufinala, prvi meč na programu je u četvrtak na gostovanju Trenčinu, revanš je dve sedmice kasnije, a kako drugi par čine Spartak Trnava i Senica moguće je da u završnoj borbi opet na programu bude derbi.

„Imamo najbolji tim u državi. I pojedinačno smo najkvalitetniji, samim tim očekujem oba pehara. To su kratkoročni planovi. Oni na malo duže staze vezani su za letnje kvalifikacije, deluje da imamo tim sposoban da se takmiči sa najboljima, da bismo mogli, ako ništa drugo, da budemo nezgodan rival svakoj ekipi na putu do elitnog kontinentalnog fudbala. Mada, čini mi se da je Liga Evrope za nas možda prava mera, da u grupnoj fazi skupljamo bodove, možda prezimimo, kapacitet za tako nešto posedujemo“, primetan je optimizam, uz dozu objektivnosti, u glasu Ivana Šaponjića tokom razgovora za naš portal.

JEDAN VAJS SMIŠLJA, DRUGI SPROVODI IDEJE

Prezadovoljan je srpski špic prijemom u Slovanu, saradnjom sa šefom stručnog štaba, saigračima, odnosom sa poslodavcima, a prirastao je i za srca navijača.

„Odgovara mi ofanzivna postavka Vladimira Vajsa. Sjajan je tip, može sa njim do sutra da se priča o fudbalu i da ne dosadi. Osim kad postavljamo defanzivni prekid, na treninzima se skoro i ne bavimo odbranom, i to mi prija, jer je igra usmerena napred. Za te akcije je zadužen njegov sin, istog imena i prezimena, igra iza mene, dobro se kapiramo, baš mi dosta pomaže“.

ČESTITKE BALKANACA IZ ATLETIKA

Dok je bio član Atletika retko je Šaponjić dobijao šansu, samim tim i priliku da se predstavi široj javnosti. Sad, kad je u Bratislavi, zavredeo je pažnju.

„Zovu me ljudi iz sveta fudbala, drago im je što sam se vratio, sve više ljudi prati Slovan zbog mene. Javljaju se i moji Balkanci iz Atletika, svakodnevno komuniciram sa Stefanom Savićem, Šimetom Vrsaljkom, golmanima Janom Oblakom i Ivom Grbićem. Familijarni odnos prebacili smo i na sportski teren, vidim da su se iskreno obradovali pogotku u derbiju“, dodaje „devetka“ Slovana.