Italija i Gvardiola – java ili san? Maldinijevi aduti i 'operacija Mesi' kao putokaz

To “modernije”, kako navodi pomenuti list, svakako nije Roberto Mančini. Postoji lična povezanost između prekaljenog stručnjaka i novog predsednika Saveza Đovanija Malaga, preko Veslačkog kluba Anjene. Malago je bio gazda pomenutog kluba koji okuplja italijansku elitu punih 20 godina, a Mančini čest gost tokom pomenutog perioda. Zato Gazeta kaže da iz ugla predsednika “Mancini batte tutti”, odnosno pobeđuje sve.

Utorak, 21.00: (2,40) Francuska (3,30) Španija (3,25)

Međutim, ogroman minus u biografiji bivšeg trenera Mančester Sitija je naprasno napuštanje klupe reprezentacije Italije leta 2023. zbog basnoslovne ponude iz Saudijske Arabije. To mu tamošnja javnost ne zaboravlja, što Maldini i Leonardo koriste - njihova vizija je drugačija. Moglo bi se reći – elitnija, ako gledamo trofeje i fudbalsku filozofiju.

Pomenuti dvojac zadužen za sportska pitanja u fudbalskom savezu cilja ni manje ni više nego – Pepa Gvardiolu. Deluje pomalo nerealno kada se samo tako ispali, ali ako se celoj priči doda određeni kontekst, ona dobija više smisla. Pa, hajdemo redom...

Jasno je da novoj upravi, ukoliko želi da naprave istinsku revoluciju u tamošnjem fudbalu, treba čovek koji to može da “iznese”, iskusni Španac to svakako jeste. Kao jedan od glavnih aduta pominje se upravo Leonardo, odnosno njegova dokazana ubeđivačka moć. Uprkos ogromnom skepticizmu, Brazilac je svojevremeno uspeo da ubedi Lionela Mesija da napusti Barselonu i dođe u Pari Sen Žermen.

Istina, za taj poduhvat je bilo neophodno izdvojiti basnoslovnu sumu novca, a neće puno drugačije biti ni u Gvardiolinom slučaju. Pep je u Sitiju zarađivao čak 25.000.000 evra bruto po sezoni, pa ako se vratimo na početak teksta i priču da su klubovi spremni da pomognu u isplaćivanju Konteove plate, koja bi bila znatno niža, evidentno je da bi ovo bio prevelik zalogaj za Maldinija i ekipu.

*******

Jedan gol menja sve! ⚽Zaokruži 3+ u prvih 10 minuta! ⏱️

*******

E sad, postoje tu i druge okolnosti. Nekadašnji trener Bajerna uvek je govorio da voli izazove. Ako ćemo da ga držimo za reč, vraćanje Italije u fudbalsku elitu svakako bi mogao da bude jedan od najvećih u svetu fudbala u ovom trenutku. Isto tako, lične konekcije neretko su presudne u dogovorima na najvišem nivou. Kako je Malaga adut u pregovorima sa Mančinijem, slično je i u priči Maldinija i Gvardiole. Istini za volju, više na bazi međusobnog sportskog poštovanja nego pozanstva i “šurovanja”.

“Posvećujem ovu pobedu italijanskom fudbalu i Paolu Maldiniju, koji ne treba da brine, jer ima poštovanje celog fudbalskog sveta”.

Ovo je bila Gvardiolina izjava nakon što je podigao pehar namenjen osvajaču Lige šampiona 2009. godine (pobedom sa Barselonom nad Mančester junajtedom na Olimpiku u Rimu), samo nekoliko dana pošto je grupica plaćenika sa tribina izviždala legendarnog defanzivca Milana na njegovom oproštajnom meču na San Siru.

Jasno je, dakle, šta Pep misli o Maldiniju i koliko ga ceni, što celoj priči daje makar zeru realizma... Najmanje što bi Španac mogao da uradi bilo bi da sedne sa njim za sto, da čuje šta ovaj ima i može da ponudi, a onda... Ko će ga znati.

16.00: (2,05) Astana (3,30) Aktobe (3,45)

Gde je još treba tražiti problematiku? Gvardiola je protagonista modernog pristupa fudbalu, dobro je poznato. Možda i glavno pitanje – da li je uopšte moguće implementirati Pepovu filozofiju u ovakvu Italiju, koja objektivno odiše manjkom kvaliteta, naročito u poređenju sa nekim ranijim, slavnijim generacijama?

To je već pitanje za trojac na čelu FS Italije, koji prema navodima tamošnjih medija kao poslednju opciju (za sada) ima Andreu Pirla. Njega je Leonardo pokušao da dovede u PSŽ davne 2017. godine i nije uspeo. I sada deluje da je ta priča na dugačkom štapu. Ne zbog toga što je Pirlo nedostižan, već zbog toga što nije dokazan kao trener.

U centru pažnje je svakako Gvardiola, možda i jedini čovek koji može da izdigne velelsilu iz ambisa...