Istorijsko finale Lige šampiona Azije: Al Hilal i Pohang za rekordni trofej i 3.500.000 evra

Fudbal je toliko postao biznis, da smo prosto navikli da sve gledamo kroz novac. U Evropi se obrću svote od kojih “običnom” čoveku može samo da se sloši, u pitanju su cifre koje prosečna osoba ne može da zaradi za života. Na drugim kontinentima još uvek su stvari malo normalnije, čak i na najvećem, u Aziji, gde se ovog utorka igra najveći mogući klupski meč – finale Lige šampiona. Sastaće se u Rijadu od 17 časova Al Hilal iz Saudijske Arabije i Pohang Stilers iz Južne Koreje, a oni će se boriti za trofej i, iz ugla Evropljana, skromnu nagradu od 3.500.000 evra.

Kažemo skromnu, zato što za taj isti trofej u elitnom takmičenju u Evropi je finansijska nagrada oko 25 puta veća. Prvak Starog kontinenta, u zavisnosti od rezultata u grupnoj fazi, izađe “dobar” za oko 90.000.000 evra. Ipak, budite uvereni da u Aziji ne mare mnogo za takvo poređenje, jer današnje finale je iznad svih dosadašnjih, istorijsko u svakom pogledu.

17.00: (1,57) Al Hilal (3,80) Pohang Stilers (6,50)

Al Hilal i Pohang igraju za prestiž, pobednik neće samo postati novi šampion Azije, već i najtrofejniji klub tog kontinenta. Za sada su oba tima osvojili Ligu šampiona po tri puta, što nijednom drugom timu nije pošlo za nogom. Postoji čak 11 ekipa sa po dve titule, ali samo današnji finalisti ih imaju po tri. Jedan klub će se ipak izdvojiti.

Stilersi su prvi došli do trećeg trofeja. Njega su osvojili još 2009. godine, kada su poslednji put i igrali finale. Nikada Pohang nije poražen u njemu.

S druge strane, Al Hilal je čak četiri puta gubio meč za trofej, a primetna je zanimljiv šablon po kojem osvaja trofeje. Prva dva finala, 1986. i 1987. godine Saudijci su izgubili, naredna dva 1991. i 2000. dobili, pa 2014. i 2017. izgubili. Konačno, treći pehar podigli su 2019. godine, a ako žele da nastave sa svojim šablonom “dva po dva”, danas bi ponovo trebalo da trijumfuju.

Fudbaleri Al Hilala (©AFP)

Al Hilal ima, barem nama Evropljanima, poznatija imena. Na klupi sedi nekadašnji trener Monaka, Sportinga i Olimpijakosa, Leonardo Žardim. Portugalac rođen u Venecueli se najviše proslavio sa Kneževima, plasirao je u svetsku orbitu talente poput Kilijana Mbapea, Bernarda Silve, Fabinja i Tjemuea Bakajoka. Napad Al Hilala predvodi francuski internacionalac Bafetimbi Gomis, tu je i Lusijano Vijeto, koji je godinama igrao u španskoj Primeri.

Gomis se pokazao kao jedno od najboljih pojačanja iz inostranstva u istoriji saudijskog fudbala. Stigao je iz Galatasaraja 2017. godine, a do sada je postigao preko 100 golova u dresu Al Hilala. U pohodu do titule u Ligi šampiona 2019. godine bio je najbolji golgeter i proglašen je za najboljeg igrača turnira, pošto je dao 11 pogodaka. Ove je na deobi trećeg mesta liste strelaca, šest puta je zatresao protivničke mreže, Olunga iz Al Duhaila je bio strelac devet puta. Dakle, da bi opet stigao do zlatne kopačke, 36-godišnji centarfor bi morao danas da postigne het-trik.

“Tri godine sam u Al Hilalu i ne znam da li je moglo nešto da bude bolje od ovoga. Dva puta smo bili šampioni Saudijske Arabije, jednom smo osvojili Ligu šampiona i evo nas u novom finalu. Kada pobeđujemo, navijači su srećni, ali da, moj odnos sa njima je ekstra poseban. Igrao sam u Francuskoj, Engleskoj i Turskoj, ali sa strastvenim navijačima kao što su Al Hilalovi se još nisam susreo. Njima je fudbal sve, podrška je apsolutno neverovatna. Navijači mi daju snagu, imam 36 godina, ali ne osećam se tako. Imam još ambicije i motivacije, treniram po dva-tri puta dnevno i fizički se sjajno osećam. Kao lav”, uverava Gomis.

Al Hilal je osvojio Ligu šampiona pre samo dve godine, tako da nije neobično što i dalje ima u sastavu veliki broj igrača koji su učestvovali tada u velikoj pobedi nad Uravom. Primera radi, Mohamed Al Burajk je bio asistent u prvom meču finala, a 29-godišnji desni bek je i sada standardan prvotimac. U Ligi šampiona nije igrao tek tri minuta ove sezone, pošto je izašao u finišu meča grupne faze sa uzbekistanskim AGMK. On je drugi asistent ekipe sa četiri pogotka i mogao bi da utiče direktno na ishod finala.

Slično može da se kaže i za Salema Al Davsarija, kojem će ovo da bude čak treće finale sa Al Hilalom. Iskusni krilni fudbaler je proglašen za igrača meča i u četvrtfinalu protiv Persepolisa (3:0) i u polufinalu protiv Al Nasra (2:1). Nezamenjivi reprezentativac Saudijske Arabije je čitavu karijeru, izuzev kratke pozajmice u Viljareal u sezoni 2017/2018, proveo u Al Hilalu.

S druge strane, Pohang u svojim redovima ima jednog branioca trofeja. Vezista Šin Đin Ho je prošle sezone bio kapiten Ulsana na putu do trona. U međuvremenu je prešao u redove najvećeg rivala Ulsana u Južnoj Koreji, što možda i nije tolika izdaja ako se uzme u obzir da je u Pohangu započeo profesionalnu karijeru deceniju ranije. Ukoliko danas trijumfuje, Đin Ho će da postane drugi Južnokorejac koji je osvojio dve uzastopne Lige šampiona sa dva različita kluba. Taj neverovatan uspeh postigao je Namkung Do, koji je 2009. postao prvak Azije sa Pohangom, a zatim naredne sezone i sa Songnam.

Finala azijske Lige šampiona se uglavnom igraju u dva meča, oba tima budu domaćini po jednom, ali sada to nije moguće zbog pandemije koronavirusa. Suštinski domaćin je Al Hilal, pošto se meč igra u Rijadu, a to može da mu bude ključna prednost. Ipak, južnokorejskim klubovima je u prošlosti odgovaralo kada se finale igralo bez revanša, što je bio sistem koji se igrao od 2009. do 2012. godine.

Slavlje fudbalera Pohanga u polufinalu Lige šampiona (©AFP)

Čak tri puta su pehar u tom periodu podizali timovi iz zemlje sa istoka Azije. Prvo pomenutio Pohang i Songnam, a zatim 2012. godine i Ulsan.

Na klupi Pohanga takođe sedi čovek koji je već bio šampion Azije. Kim Gi Dong je bio kapiten one generacije koja je 2009. godine podigla Stilerse na krov najmnogoljudnijeg kontinenta.

“Savladali smo neke ogromne izazove na putu do finala i sada želimo da napravimo taj poslednji korak i tako obradujemo navijače. U poređenju sa mojim igračkim danima, sada osećam mnogo veći pritisak na ramenima. Jedini način da ga se oslobodim je da pobedimo danas. Mogu samo da obećam da ćemo da nosimo klupski grb na grudima sa ponosom”, kazao je Gi Dong.

Nekadašnji fudbaler Vojvodine Aleksandar Paločević početkom godine je napustio Pohang i prešao u Seul u transferu vrednom 1.000.000 evra. Da je znao dokle će njegovi saigrači da doguraju, verovatno bi radije ostao. Ipak, u Pohangu i dalje ima jedan igrač sa ovih prostora. U martu je kao slobodan igrač iz ljubljanske Olimpije prešao vezista Marko Kvesić. Reč je o nekadašnjem mladom reprezentativcu Bosne i Hercegovine, koji sada ima 29 godina i nije ostvario neku značajniju karijeru, barem do ovog momenta. Počeo je u Širokom Brijegu, preko Splita je stigao do nemačke Cvajte, gde je nastupao za Aue i Magdeburg. Sada bi Kvesić mogao da postane šampion Azije, a u polufinalu i pobedi nad Ulsanom posle penala je imao značajan doprinos. Zabeležio je asistenciju za gol Australijanca Aleksa Granta u 90. minutu, kojim je Pohang izborio jedanaesterce.

Sada još jedan meč deli oba kluba od istorije. Kvesić ili Gomis? Gi Dong ili Žardim? Istok ili zapad? Pohang Stilers ili Al Hilal? Saznaćemo ovog popodneva ko će pred oko 68.000 navijača da ispiše istoriju azijskog fudbala.

AZIJSKA LIGA ŠAMPIONA – FINALE

Utorak

17.00: (1,57) Al Hilal (3,80) Pohang Stilers (6,50)

***Kvote su podložne promenama