Istorijska bruka Napretka: IMT kao Partizan, Voša, Radnički

Neretko srpski treneri bace pred novinare floskulu da nije sramota ni ubedljivo izgubiti od boljeg od sebe, i mada se to najčešće odnosi na Crvenu zvezdu i Partizan, ne dešava se tako često ni da večiti rivali dominantno trijumfuju protiv drugih ekipa u ligi. Posebno ne na njihovom terenu.

IMT je juče u Kruševcu pregazio domaćina sa 4:0 i tako ponovio nedavni uspeh niškog Radničkog pod Bagdalom u plej - ofu 2021/22 i podvig Partizana iz novembra 2008, iz sezone u kojoj je Parni valjak ubedljivo osvojio titulu ispred Vojvodine. Nešto dalje u prošlosti nalaze se još dva jednaka poraza Napretka, protiv Vojvodine 1993. i ponovo Partizana 1994. I sve i da je tada neko pod Bagdalom mogao da se iskoristi frazom da to nije bruka (mada bi uvek trebalo da bude), sinoć je blamaža bila blag izraz za dešavanja na terenu. I ovim nimalo ne želimo da umanjimo dominaciju Traktorista, sigurnu igru i realizaciju koja ih dovela do četvrtog trijumfa u sezoni. Želimo da kažemo da nisu imali suparnika, da Napredak ništa nije učinio da fudbal na svom stadionu napravi (ili bar proba da to uradi) superligaškim na obe strane.

Individualno, mogli bismo naći greške od golmana do napada, kratko - Kruševljani su podbacili u svim linijama tima u svih devedeset minuta. Ne prvi put, već bar sedmi u sezoni.

Započeo je Vladimir Gaćinović, novi šef struke Čarapana, konferenciju bacivši svetlo na pobednika, ostavivši neka detaljnija zapažanja o svom sastavu za svlačionicu, međutim, dovoljno je kazao i sinoć, da bi se između redova očitalo nezadovoljstvo detaljima igre. Verovatno skoro svim.

"Čestitao bih IMT-u i kolegi Jandriću na sjajnoj igri. Sve vreme su pokazivali dominaciju i silu, neverovatno je koliko su brutalno bili bolji. Mi se dobro poznajemo iz prethodnog prvenstva, jer sam ja vodio Železničar. Susretali smo se i nije ni blizu bila ovakva razlika. Sada očigledno jeste - u brzini, načinu igre. Jesam ovde tek pet dana, jeste nam falilo pet igrača, jedan neophodan bonus, mada je Blagojević odigrao dobro, ali nema alibija za ovakav meč", rekao je Gaćinović i iskoristio nastavak konferencije za svojevrsnu ispovest.

"Kada sam dolazio, znao sam da me čeka rudarski posao, bio sam svestan čime raspolažemo, ali moraćemo debelo da se presložimo i da u hodu donosimo brutalne, možda pogubne odluke. Ako želimo da izađemo na "zelenu granu", moramo biti radikalni. Verujem u svoj rad, ipak, i u ovaj sastav, da meč u Ivanjici nije bio ćorak i da je došao iz kvaliteta, koga ova ekipa donekle ima. Ne znam da li sam imao teži trenutak u karijeri, jer sam se osećao bespomoćno. Bilo kakva reakcija sa klupe nije donela nikakav plod. Ostaje da radimo, jer nemamo drugog izbora", zaključio je Gaćinović.

Trezvenost i realan pogled na stvari apsolutno na mestu, no situacija, pretežak i zgusnut raspored pred iskusnog stručnjaka zaista stavljaju najveću misiju dosadašnje karijere. Teško da mu je negde bilo teže od epizode pod Bagdalom i sa ekipom koju nije sam selektirao. Pa i reč, možda podsvesna, da njegov tim ima "donekle" kvalitet, dovoljno govori. Ipak, da li bi se pre par kola, u sličnoj prilici, latio posla da zaista ne veruje u potencijal tima? Mala je šansa da bi sam sebi napravio zamku.

No, ta skrivena energija se mora probuditi u rasporedu do kraja polusezone koji nije nimalo naivan. U njemu su Čukarički, Crvena zvezda, Vojvodina, TSC... Jedinu priliku kada može ići na noge, bar prema plasmanu na tabeli, slabijem od sebe Napredak će imati sledeće subote protiv Radnika. Meč u Surdulici kao jedno od brojnih finala do kraja trke za bodove za Čarapana i retka prilika da se neki tim ostavi daleko iza leđa. Pa ako je to prvi korak ka povratku samopouzdanja, eto šanse za kruševački sastav.

Ipak, tako su izgledali i mečevi protiv Voždovca i Javora, koje su Čarapani dobijali, a posle kojih su ponovo ulazili u krizu, ne samo rezultatsku. Vreme je da Napredak pokaže da li jeste ili nije, sa sastavom koga ima, za najjači rang.