Istorija se ponovila: Inđija iz tri šuta do tri gola, Radnički na ivici ambisa

I nebo nad Inđijom plakalo je nad sudbinom fudbalera Radničkog iz Niša. To izgleda jedino ostaje i njegovim navijačima – da sednu i da plaču, jer superligaški spas za njihov voljeni klub sada je samo u domenu teorije.

Istorija se ponovila. Kao i pre 15 godina, tada u baražu za Prvu ligu, Inđija je na domaćem terenu stekla dva gola prednosti protiv Radničkog koja je dovode na prag velikog podviga i plasmana u viši rang. Tada je bilo 2:0, sada 3:1 za tim iz Srema, koji ima kapitalnu prednost pred nedeljni revanš na Čairu.

Radnički je na ivici ambisa, već bi mogao da pakuje kofere da Lazar Pavlović golom u 85. minutu nije probudio tanku nadu za svoj tim. I jedni i drugi nastavili su tamo gde su stali u finišu svojih prvenstava. Predvođena dvostrukim strelcem Slavišom Stojanovićem, Inđija je ostvarila četvrtu pobedu na poslednjih pet mečeva, Radnički doživeo treći vezani poraz, primivši makar gol na devetoj uzastopnoj takmičarskoj utakmici.

Mnogo puta prethodnih par dana u niškoj fudbalskoj čaršiji, ali čak i među zaposlenima u klubu, mogla se čuti konstatacija da, ako ne može da pobedi Inđiju, Radnički ni ne zaslužuje da ostane u eliti. I po tome, i po svemu što je pokazao ove sezone, teško je prevaliti preko usta da zaslužuje. I nikakva uteha nije to što je, konkretno na ovoj utakmici, primio tri gola iz bukvalno tri šuta rivala, što je imao i više od igre i brojnije prilike, što je statistika nakon utakmice rekla da je odnos u udarcima ka golu bio 16:5, a u kornerima 8:1 za goste, što su nakon Pavlovićevog pogotka imali još dva zicera da dodatno ublaže poraz...

Uprkos brojnim kadrovskim problemima, trener gostiju Dragan Šarac ipak je uspeo da skrpi pristojan tim, bez mnogo improvizacija, ali dok su se Nišlije adaptirale na uslove za igru po velikom pljusku, klizale se kao Bambi na ledu, Inđija je već stekla rezultatsku prednost. Lopta je u 7. minutu stigla do Dragana Radosavljevića koji je sa ivice šesnaesterca raspalio iz okreta, ni ne gledajući ka golu na koji šutira, a lopta se, uz nešto slabiju intervenciju Stevanovića, zabila u suprotan donji ugao.

Primljeni gol prenuo je goste, koji su krenuli sa silovitim naletima i nizali su šanse kao na traci, ali je Čupić bio odličan na golu protiv kluba iz svog rodnog grada – odbranio je zicer Škrbića, pa pokušaj Pejovića iskosa sa distabnce, a u nekoliko navrata domaći štoperi su fanatično intervenisali, padali na glavu i blokirali šuteve.

U jeku inicijative Radničkog, Inđija je postigla i drugi gol. Postoje greške koje se mogu razumeti, ali način na koji je Aleksandar Mesarović odigrao prvo poluvreme zaista se može tumačiti kao ponižavajući odnos prema klubu čiji se dres nosi. Nisu prošla ni tri minuta od početka utakmice, a potpuno nepotrebnim oštrim startom na sredini terena zaradio je žuti karton i doveo u rizik i sebe i ekipu, a onda je pogrešnim pasom u 22. minutu na delu terena i pri rasporedu igrača gde se to nipošto ne sme učiniti, prizvao pogodak protivnika. Inđija je iz tranzicije brzo prenela loptu u protivnički kazneni prostor, a ona je tamo, kako se to kaže, bukavlno legla na nogu Slaviši Stojanoviću. Kao i kod prvog pogotka, Pejović je bio najbliži šuterima, ali nije uspeo da izblokira, a lopta je završila u istom, suprotnom uglu Stevanovićevog gola.

I posle ovoga, nastavio je Radnički sa napadima, ali uz mnogo više sebičluka njegovih fudbalera u završnici. Jednu polukontru Škrbić je završio udarcem sa 20 metara, u posebno je solirao Belaković, koji je forsirao udarce sa levog krila, ali ih je sve slao preko prečke.

Pokušao je Šarac sa Cvetkovićem umesto Mićina na poluvremenu, upravo je ovaj fudbaler imao najopasniju priliku za goste, ali je i njegov pokušaj da pogodi bliži ugao u 52. minutu odbranio Čupić. Domaći su se povukli, napunili sosptveni kazneni prostor, ne dopustivši protivniku da ih ne ugrožava ni blizu opasno kao u prvom poluvremenu. Štaviše, Inđija je još jednom pogodila mrežu Nišlija, ali je golu Desančića iz 69. minuta prethodio minimalan ofsajd, koji je potvrđen iz VAR sobe.

I onda, u 81. minutu, Slaviša Stojanović se bukvalno poigrao sa protivničkim štoperima. Stefan Marjanović bio je potpuno dezorijentisan u vazdušnom duelu, Jovičić lako ispao na fintu, a iskusni napadač postiže drugi gol protiv svog nekadašnjeg kluba i izrasta u junaka ove baraž utakmice.

Svoj tim na veštačkom disanju u narednih nekoliko dana održao je Lazar Pavlović. U razmaku od nekoliko desetina sekundi najpre je postigao lep gol, plasirao je iz kolena u gornji ugao, a onda silovitim udarcem iz daljine zatresao prečku gola Miloša Čupića, koji je u samom finišu još dva puta sjajno intervenisao, nakon pokušaja Jamkama i Belakovića i sačuvao svom timu sjajan rezultat, a „svoje“ Nišlije sprečio da povećaju šanse pred revanš u Nišu.

Revanš koji formalno može da donese preokret, ali poznajući lokalni mentalitet, veliko je pitanje koliko će ljudi doći da podrži igrače u pokušaju da načine čudo, a koliko njih da sačeka da se fijasko kompletira i da krene sa uvredama...

BARAŽ ZA MOZZART BET SUPERLIGU - PRVI MEČ

INĐIJA – RADNIČKI 3:1 (2:0)

/Radosavljević 7, Stojanović 22, 81 – Pavlović 85/

Inđija. Toyo Tires Arena.

Gledalaca: 800.

Sudija: Dejan Trifković (Beograd).

Žuti kartoni: Stevanović, Radosavljević, Čupić (Inđija), Mesarović (Radnički).

INĐIJA (4-2-3-1): Čupić 8 – Kukolj 6 (od 82. Srbijanac -), Rađen 7, Mijailović 7.5, Vuković 6.5 – Nedeljković 6 (od 76. Đoković -), Desančić 6.5 – Radosavljević 7 (od 46. Đuričković 6), Stevanović 6 (od 46. M. Stojanović 6), Đurić 6 – S. Stojanović 8 (od 82. Rakić -).

RADNIČKI (4-2-3-1): Stevanović 5 - Jamkam 6, Jovičić 5.5, Stefan Marjanović 5, Stojanović 5.5 – Pejović 5.5, Mesarović 5 (od 74. Pavlović -), Saša Marjanović 6 - Mićin 5 (od 46. Cvetković 6, od 63. Jovanović 5.5), Belaković 6, Škrbić 5.5.

Igrač utakmice: Miloš Čupić (Inđija).