Ispovest Tomislava Sivića: Bolelo ga ignorisanje njegovog Spartaka, zato mu je najbitnije bilo da pobedi njih

Posle 10 godina, Tomislav Sivić se zimus vratio u elitni rang srpskog fudbala. Poslednji prvoligaški klub u našoj zemlju mu je bio Hajduk iz Kule koji je predvodio 2012. godine.

Sivić je trenersku karijeru počeo na Farskim Ostrvima, gde je završio i igračku. Potom se vratio u srpski fudbal, bio u mlađim reprezentatvnim selekcijama, vodio prvoligaše Smederevo i Voždovac a potom dobio šansu u svojoj rodnoj Subotici da trenira Spartak koji je tada bio drugoligaš. Nije se dugo zadržao i krenuo je severnije.

U Mađarskoj je Sivić beležio najbolje rezultate u karijeri. Dve godine je sa upehom vodio Kečkemet što ga je preporučilo da postane selektor omladinaca. Potom je kratko bio u kulskom Hajduku i opet se vratio u Mađarsku gde je trenirao Paks i Diošđer i ponovo se preporučio za selektorski rad u Srbiji. Preuzeo je mladu reprezentaciju Srbije sa kojom je izborio plasman na Evropsko prvenstvo u Poljskoj 2017, ali je potom dao otkaz i ponovo prihvatio poziv iz komšiluka. Sigurnu kuću je opet našao u mađarskom fudbalu, gde je radio tri godine i onda pomalo iznenađujuće preuzeo srpskog trećeligaša Tisu i pao u trenerski zaborav.

Šansu za povratak na prvoligašku scenu mu je zimus pružio Novi Pazar sa kojim je iznenađujuće uspeo da izbori opstanak u Superligi Srbije. Njegov uspeh sa Pazarcima je ispražen i u Mađarskoj gde ima veći trenerski rejting nego u svojoj zemlji.

U razgovoru za tamošnji sportski dnevnik Nemzeti Sport, Sivić je rekao da je izboren opstanak sa Pazarcima možda i najveće čudo njegovoj karijeri.

“Bilo je čudo kad sam postao prvak Farskih Ostrva sa B36 Torshavnom. Bilo je čudo kada sam sa Kečkemetom ušao u prvu ligu Mađarske a potom smo osvojili i nacionalni kup. Bilo je čudo kada sam sa Diošđerom osvojio Liga kup Mađarske i izborio Evropu. I naravno, čudo je što sam sa Novim Pazarom izborio opstanak. Rekao bih, najveće čudo u mojoj karijeri”, rekao je Tomislav Sivić za mađarski medij.

Potom je objasnio zašto je došao u Novi Pazar.

“Kada sam ih preuzeo u februaru, bili su poslednji na tabeli. Niko nije verovao u opstanak. S obzirom na skoro bezizlaznu situaciju u kojoj su bili, devet do 10 trenera bi odbilo njihovu ponudu. Ali ja sam bio taj deseti! Iako sam pre toga imao lep period u trećeligašu Tisi, hteo sam da pokažem da sam sa 55 godina i dalje u prvom planu. Mnogi su me otpisali, neki i zaboravili ali sam znao da i dalje mogu da pravim čuda”. 

Ispričao je i kako je sa Pazarcima krenuo u nemoguću misiju.

“U prva tri kola smo osvojili samo bod i predsednik kluba mi je rekao: ‘Praktično smo ispali. Ali u redu je, nije tvoja krivica. Samo ću te zamoliti da nas ne napuštaš do kraja i da izdržiš sezonu’. Odgovorio sam: ’Zašto smo me onda zvali ovde ako ne verujete u opstanak? Potrebno nam je mnogo rada, malo sreće i neće biti problema’. U narednom meču smo odigrali briljantan remi protiv Maldosti, a onda pobedili Spartak u Subotici i od tada nas ništa nije moglo zaustaviti”.

Otkrio je da je za duel sa Subotičanima bio posebno inspirisan.

“Ja sam iz Subotice, to je moj grad i mnogo mi znači. Zato me bolelo prethodnih godina kada bi Spartak tražio trenera ali njegovo rukovodstvo me nikada nije uzimalo u obzir. Kada sam preuzeo Novi Pazar, rekao sam: Ne zanima me koliko mečeva ćemo da pobedimo ali Spartak ćemo pobediti. Moramo! Pa neka se ljuti ko hoće… Upravo to se i desilo“.

Rekli ste pre tri meseca da vam je samo bitno da se dokopate baraža i da ćete tamo sigurno pobediti.

„Jesam i bio sam u pravu. Igrali smo baraž protiv IMT-a koji je jedna od filijala Crvene zvezde. Iako je taj tim sastavljen od gomile talentovanih igrača, dali smo im tri gola u gostima u prvom meču uz spektakularnu igru koja je već postala prepoznatljiva. Posle toga smo poraženi kući 0:2 ali nijednog trenutka u dvomeču nismo bili u opasnosti jer su drugi gol dali u 95. minutu. Ceo stadion mi je skandirao ime kao nekada u Kečkemetu...“

Sivić kaže da u tom trenutku nije osećao sreću.

„Poraz nikada nije opcija za mene. Uteha je bila što smo uspeli da ispunimo konačan cilj iako nam je zbog povreda suspenzija i bolesti nedostajalo pola startne postave. Ali moja sreća je već tada bila pomešana sa tugom. Čim je sudija označio kraj meča, znao sam da odlazim iz kluba.

Da li ste već tada imali ponudu Radničkog iz Niša?

„Nisam. Samo sam već odlučio da neću da nastavim u Novom Pazaru. Uvek ću biti zahavaln tom klubu jer mi je dao šansu da dokažem da sam među najboljima. Voleo sam igrače i navijače ali sam osetio da je taj fudbalski projekat stigao do maksimuma. Želeo sam da se borim za neke više ciljeve. Dan posle utakmice sam seo sa rukovodstvom Pazara i obavestio ih o svojoj odluci. Pitali su me po kojoj ceni bih ostao ali nisu mogli da mi kažu tačnu sumu koju bi priuštili za to. Rastali smo se u miru i prijateljstvu. Poravnali smo račune i odlazim mirne savesti“.

Prepun je motiva da sa Nišlijama napravi neki dobar rezultat.

„Bila su još dva, tri zainteresovana kluba ali adut Nišlija je bila tradicija. Radnički je četvrti klub u zemlji posle Crvene zvezde, Partizana i Vojvodine. Izazov je voditi taj klub. Pogotovo što nas čekaju i kvalifikacije za Ligu konferencije. Opet ću morati da počnem sve iz početka ali volim takve izazove. I dalje imam veliki motiv da pišem istoriju. Moja karijera je prepuna nepravdi ali me one nisu slomile. Zato verujem da slede još neka čuda“, optimista je Sivić.