Ispovest "najgoreg" predsednika Barse: Ronalda sam doveo prerušen u konobara, odložio transfer Karembea u Real

Đozep Marija Bartomeu je sada prokažen, ali on je bar imao Lionela Mesija, pa zbog njega i četiri titule prvaka Španije za šest godina u fotelji Barselone, a pride i Ligu šampiona 2015. Uostalom, teško je rangirati najgore predsednike koji su sedeli za čelom stola na stadionu Kamp Nou, ali katalonski mediji nemaju dilemu da Đoan Gaspar svakako spada u najuži krug kandidata.

Da sve bude još čudnije, Gaspar je, pre no što je jula 2000. postao predsednik, čak 22 godine bio potpredsednik kluba. I opšte je prihvaćen stav da je bio jedan od najboljih potpredsednika u istoriji kuba. Poznat kao čvrst pregovarač, Gaspar je sa funkcije potpredsednika Barse doveo na Kamp Nou asove kakvi su Dijego Armando Maradona, Romario, Rivaldo, Ronaldo…

Verovali ili ne, ovog poslednjeg je, kako otkriva u intervjuu za radio Onda Sero, dogovorio prerušen u konobara. Naime, Ronaldo – koga je želeo i Interov gazda Masimo Morati – tada je bio u hotelu sa reprezentacijom Brazila.

“Maskirao sam se kao konobar, ispred sobe me sačekaju dve ‘gorile’, kažem da je naručio ‘rum-servis’, da je tražio koka-kolu. Odlazim direkt u Ronaldovu sobu sa koka-kolom na poslužavniku. I tu je, na krevetu u sobi, Ronaldo potpisao za Barselonu”, premotava film Gaspar dodajući da Ronaldo nije mogao da veruje.

“Nije me poznavao, odmah je zvao menadžera i rekao mu da mu je neki čovek u sobi. Menadžer ga je smirio, potpisao je u tišni. Ugovor sam sakrio u sakou da ga ‘gorile’ ne bi videle. Ali sretnem jednog čoveka iz brazilske delegacije. Rekao sam mu: ‘Imaš dve solucije. Prva je da sutra sazovem sam konferenciju i novinarima pokažem ugovor’. Druga je da ti i ja zajedno predstavimo Ronalda kao novog Barseloninog igrača i da svi ispadnemo dobri. Izabrao je ovo drugo, mada mu se nije dopalo”.

Uostalom, za Gasparom nije bilo šale. Znalo se to još otkako je u Barsi iz Boke doveo Maradonu.

“Hotel smo napustili pod policijskom pratnjom, Bokini navijači su nas skoro ubili”.

Gasparu nije trebalo dugo da to preboli. Ni on sam se nije libio da sportskim rivalima zabije nož u leđa. Pa kad priča o rivalstvu sa madridskim Realom ne može da se ne priseti 1997. i dolaska Kristijana Karembea u Kraljevski klub. I mada nam se čini da je ovde nešto pobrkao jer je legendarni gazda Sampdorije Paolo Mantovani umro 1993. godine, dok je Karembe tamo igrao od 1995. do 1997….

“Hteli su da ga dovedu dve godine ranije, ali ja sam to stopirao. Jednog dana sam otišao kod Mantovanija i sećam se da je tu bio trener Reala. Krio se iza čempresa kad je video da ja stižem. Ali ja sam to stopirao. Bar na dve godine. Bio je sjajan igrač, morao sam”, ističe Gaspar ne krijući da bi, da je sada na vlasti, već pokušavao da nekako izminira transfer Kilijana Mbapea iz Pari Sen Žermena u Real.

“Već bih se instalirao u Parizu, nešto bih mutio”.

Da li bi baš i uspeo – veliko je pitanje. Jer koliko god da on voli da se hvali, Gaspar će ostati upamćen kao verovatno i najveća žrtva rivalstva Barselone i Reala. Gaspar je naime presedničke izbore u Barsi dobio 23. jula 2000. godine. Dan kasnije Real je istresao 62.000.000 evra, aktivirao izlaznu klauzuu i odveo Luisa Figa u Madrid.

“Postoji Florentino Perez koji je moj prijatelj, neverovatna osoba kojoj se divim. Ali postoji i Florentino predsednik Reala, koga mrzim. To što mi je uradio sa Figom mu nikada neću oprostiti. Kao biznismin je čista desetka, kao predsednik Reala sušta suprotnost”, priznaje Gaspar da ga još peče ta Realova “krađa”.

Đoan Gaspar i Havijer Saviola (©Reuters)

Uostalom, kad se danas pomene kratka vladavina Đoana Gaspara na stadionu Kamp Nou svi se prvo sete Figovog odlaska, a onda i činjenjice da je Gaspar sve pare od transfera potrošio ne uspevajući da pronađe pravu zamenu. Većinu je potrošio na Arsenalov tandem Mark Overmars – Emanuel Petit. Za prvog je dao između 30.000.000 i 40.000.000 evra evra (zavisi koga pitate), za drugog 15.000.000, iako ga – nije ni hteo?!

“Avgust je, pobegao nam je Figo i pitam trenere koji igrač na svetu može da ga zameni. Kažu mi da je to teško, ali da postoji sličan igrač u Engleskoj (Overmars, prim.aut). Nije na Figovom nivou, ali skoro da jeste. I ja se bacim kao lud. Prva greška. Druga greška: ne sumnjam ja da su treneri bili u pravu, ali u to vreme su svi znali da je Barselona bila puna para, a najgore što možeš da uradiš je da svima staviš do znanja da si bogat i onda da kreneš da kupuješ. Doveo sam Overmarsa, ispostavilo se da je povređen pa iako je bio veliki igrač nije uspeo u Barseloni. Dovodim dakle Overmarsa, a Arsenal mi pakuje Petita, kao njegovog saigrača”, priseća se Gaspar.

Interesantno, Petit je u kasnijoj biografiji tvrdio da tadašnji trener Barselone Lorenco Sera Ferer nije znao ni na kojoj poziciji Francuz igra, a Gaspar je i dalje slušao trener i uporno promašivao. Kad je Florentino Perez u Real doveo Zinedia Zidana, Gaspar je odgovorio sa – Havijerom Saviolom. Umesto Rivalda – koga je morao da proda Milanu jer je toliko osiromašio klub da nije imao za platu Brazilca od 13.000.000 evra godišnje – doveo je Huana Romana Rikelmea. Zbog Gasparovih merifetluka je njegov naslednik Đoan Laporta, koji je i sada stigao da gasi požar posle užasnih poteza Bartomeua, morao da Patriku Klajvertu platu sa 12.000.000 bruto smanji na 6.000.000 evra po godini.

Završilo se tako što su ga čak i navijači Barselone jurili da ga biju na aerodromu dok on moli za “hrišćansku milost”. Sa funkcije je otišao februara 2003. godine, ne osvojivši nijedan trofej i to u vremenu kada je Real uzeo dve titule i jednu Ligu šampiona.