Ispovest Davidea Santona: Fudbal je za mene više bio patnja nego uživanje

Kad se pojavio u prvom timu Intera pre 17 godina, mediji na Apeninima su počeli da ga smatraju budućom zvezdom evropskog fudbala. Davide Santon je bio prototip beka kakav se samo može poželeti. Taktički disciplinovan, defanzivno odgovoran, a u napadu uvek spreman da se ubaci i pomogne krilnim igračima. Kad je imao samo 17 godina bačen je u vatru da se rve sa ni manje, ni više nego - Kristijanom Ronaldom na utakmici Lige šampiona između Neroazura i Mančester junajteda. Santon je odradio perfektan posao i potpuno neutralisao Kristijana, što je na pleća ovog momka stavilo još veću pažnju i pritisak.

Ipak, čini se da su upravo ta pažnja i pritisak bili previše za nekoga ko još uvek nije bio ni punoletan. Nespreman za ono što sa sobom nosi vrhunski fudbal, počeo je da tone, na sve to - krenule su povrede - jedna za drugom i nisu ga ostavljale na miru. Upravo one su ga naterale da sa 31 godinom okači kopačke o klin.
"Možda je za mene bilo prerano. Kad igrate ozbiljan fudbal sa 17 godina, onda niste svesni koliko je teško opravdati očekivanja, ako padnete ispod istih, postajete meta. Kad bi mi trener rekao "trebaš mi", ja sam odgovarao "spreman sam!", iako nisam bio. Prvi put sam povredio koleno na utakmici U21 reprezentacije i vratio sam se potpuno uništen. Posledice te povrede su me pratile do poslednjeg dana karijere. Moje telo više nikad nije bilo isto", rekao je Santon.

Prema njegovim rečima, vrhunac svega je došao 2018. godine posle utakmice Intera i Juventusa u kojem su Neroazuri poraženi u finišu utakmice.
"Nisam spavao danima posle tog meča. Postalo je preteško i morao sam da tražim pomoć mentalnog trenera. Ako igrate u strahu, onda stvari počinju da se komplikuju. Bio je to jedan od težih momenata. Želeo sam da igram bez pritiska, a ta reč "pritisak" mi je nanela najviše bola".

Davide se penzionisao u septembru 2022. Posle ko zna koliko desetina povreda koje je doživeo, nije mogao da više izdrži i odlučio je da završi karijeru.
"Prvih šest-sedam meseci posle kraja karijere sam bio u depresiji, izgubljen. Razmišljao sam o svom tužnom kraju, drugačijem od onog kojeg sam želeo. Bio sam umoran, fudbal mi je bio više patnja nego uživanje.

Ono što posebno pamti je njegov odnos sa Marijom Balotelijem.
"U fudbalu se ne skapa mnogo prijateljstava, ali sam imao sreće da izgradim dobar odnos sa Marijom. On je sjajan momak i i jedinstven talenat koji je uradio manje od onoga što je zaslužio", završio je Santon.