Ispadaju četiri i tačka

Lopte su na centru i samo se čeka subota u 13 časova da ih šutnu u Kruševcu i Kragujevcu i time označe početak drugog dela Mozzart Bet Superlige. Ali, zagrevanje je trajalo tokom januara ne samo na zelenom tepihu u Antaliji i okolnim turskim letovalištima.

Poslednjih dana stižu signali sa raznih strana Srbije po sistemu „ovde se priča da će na kraju da ispadnu samo dva kluba“. Iako je odavno usvojena promena sistema takmičenja da četiri idu u Mozzart Bet Prvu ligu Srbije. I klubovi su za taj novitet digli ruke. Ali, sada kada se ambis nižeg ranga primakao, nekima je počelo da gori pod nogama...

Kako saznaje Mozzart Sport, pojedini klubovi su u Antaliji inicirali nezvanične sastanke na temu može li da se desi da na kraju, ipak, ispadnu samo dva superligaša. Sa idejom da ako se svi saglase, da se onda šalje zvanični dopis Fudbalskom savezu Srbije. Istina, takav papir do danas nije stigao na Terazije 35.

Razlog je, verovatno, taj što su svi shvatili da od tog posla nema ništa. Na kraju ove sezone iz Mozzart Bet Superlige će da ispadnu četiri kluba i tačka, to je stav Fudbalskog saveza Srbije uklesan u kamen onog dana kada je tako izglasano. Ne postoji nijedan pravni osnov da se format takmičenja promeni usred šampionata. Nemoguće je. Jeste da je u domaćem fudbalu pre 20-30 godina bilo svakakvih  kaubojština, ali vreme je takve stvari, valjda, ostavilo u prošlosti.

Uostalom, kakva je tragedija ili sramota da se ispadne iz lige? Ispadali su prethodnih godina Javor, Radnik, OFK Beograd, Novi Pazar, pa su i danas živi i deo elitnog ranga.

Najbolje bi bilo onda da od Mozzart Bet Superlige napravimo NBA ligu, pa da igra 20 istih klubova svake sezone i da niko ne ispada, da se neko ne nađe pogođenim ili se, ne daj bože, naljuti.

Ako bi bilo kome palo na pamet da prekrši fudbalski ustav, sve norme, pa da izvede vratolomiju da menja format takmičenja usred sezone ili čak i na kraju šampionata, pošto se nekada davno i to radilo, zabio bi glogov kolac u srce domaćeg loptanja. Jer, taman kada je nešto počelo da se mrda sa mrtva tačke (infrastruktura, stranac šef sudijske komisije, sve ozbiljniji transferi i „manjih“ klubova), vratili bismo se 30 godina unazad. I to bi automatski bio znak da je u Srbiji sve, baš sve moguće.

A, onda bi se sutra čudili zašto su na tribinama ostale samo familije od igrača da gledaju utakmice.