INTERVJU – Vladimir Stojković: Uzimam mesto mlađima!? Ne, učim od njih! Braniću i posle 45.

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Beleka)

Pred jednim golom Vladimir Stojković, pred drugim Lav Stojković. Nemojte da vas iznenadi ako se desi. A šanse postoje. Najbolji čuvar mreže kog je ova zemlja videla u 21. veku – što i sam za sebe potvrđuje – deluje kao stena o koju se odbijaju talasi protoka života. Onog koji mu je pre 14 godina podario naslednika, sada u mlađim kategorijama Partizana.

Niko ne može da pretpostavi kako će teći razvojni put srednjeg Stojkovića – najmlađi Vladan takođe je stao među stative – ali glava porodice po mnogo čemu predstavlja atipičnu pojavu u našem sportu. Između ostalog i zbog odluke da nastavi da brani, iako je zagazio u 43. godinu. Nedavno je promovisan u pojačanje Čukaričkog, potpisavši ugovor do leta 2027, ali u intervjuu za Mozzart Sport najavljuje da ni tad neće biti kraj, te da još dosta toga ima da dokaže sebi i drugima. Da i dalje uči, koliko god i to saznanje nekome bilo čudno. Jedino ne bi bilo čudno da za nekoliko godina kao aktere iste utakmice vidimo oca i sina.

No, pre toga: zašto je iskusni as izabrao Banovo brdo posle avanture u Kragujevcu?
„Uvek mi je klub sa sportskim ambicijama bio prioritet, takve sredine mi 'leži'.  Poznavajući prilike u Čukaričkom, direktora Vladimira Matijaševića, šefa stručnog štaba Milana Lešnjaka, te trenera golmana Olivera Kovačevića, izbor je bio lak. Znam da razmišljaju sportski, ceo život su okrenuti fudbalu, to im je prioritet u doba kad znamo da je fudbal veliki biznis, ali se ovde dosta vodi računa o detaljima koji su u mnogim klubovima nestali“, obrazlaže Stojković tokom razgovora za naš portal odluku da se iz Šumadije vrati u Beograd.

Na šta konkretno misliš kad kažeš „male stvari“?

„Na porodičan ambijent. Ti detalji utiču da jednog dana šest do deset dečaka koji su sad talentovani izrastu u ozbiljne igrače i naprave značajne karijere. Bitno je s kim odrastaš, koga imaš za savetnika, koliko si spreman da učiš i ako se kreiraju takvi odnosi, onda ćeš brzo napredovati“.

Postoje i privatni motivi?
„Kad se pojavila mogućnost, mlađi sin Vladan mi je odmah rekao: 'Tata, molim te dođi'. Živeo sam u Kragujevcu i nisam baš mnogo vremena provodio u Beogradu i ovo je bio način da budemo na okupu. Stariji naslednik, Lav živi pored stadiona Čukaričkog, tako da ćemo imati naše trenutke“.

Pomenuo si da Brđani vode računa o mladim igračima. Ako sam dobro razumeo, tvoja uloga bi trebalo da bude i mentorska.

„U svakom trenutku si mentor. I pre šest-sedam godina sam u Partizanu to bio Aleksandru Popoviću, iako sam branio skoro sve utakmice u jednoj sezoni. Nije reč o minutaži, to je relativna stvar, biće perioda kad ću biti potreban, a sigurno će biti razloga zašto nekad brani mladi golman. Od tih mladih ja danas učim“.

Čekaj malo, šta Vladimir Stojković, posle grandiozne karijere može da nauči, pa još od dve decenije i kusur mlađih od sebe?

„Danas stvarno učim od mladog golmana. Nije fraza, svaki dan naučim nešto novo. Ako si inteligentan, iskoristićeš vreme provedeno sa njima, razumeti trendove i oblike ponašanja. Naučio sam kako bi trebalo komunicirati sa momcima koji su po 20 godina mlađi od mene. U pitanju je generacija koja dolazi. Znam kako razmišljaju, umem da im priđem, više nema  autoriteta kao nekad, sad moraš na neki drugi način, jer deca diktiraju trendove. U tom procesu naravno da i ja učim. Posle svakog treninga sam kompletniji. Pogotovo ako je pored mene neko nov, spazim nešto što nisam ranije, uzmem i 'nalepim' na svoje, kako bih pretvorio u ono što želim. Od kretnje, preko pozicioniranja, do komunikacije... Još nisam video da postoji neko ko sve zna. Ako misliš da sve znaš, onda si 'ugasio'. Veliki je benefit kad na dnevnom nivou učiš, pa još od mlađih kolega. S druge strane, vraćam im iskustvom kako bi što pre sazreli. Da im skratim put, kako u nekim segmentima razvoj ne bi trajao tri godine, nego samo 12 meseci“.

Na pripremama u Turskoj Vladimir Stojković tretira Vladana Čarapića (18) – i Lazara Kaličanina (21), koji je pred odlaskom –  maltene kao što su njega nekad u tom trenutku starije generacije. Jedino se amplituda godina povećala.

„Uspostavili smo baš dobru komunikaciju, odmah sam se poistovetio s njima, možemo da pričamo na drugarski način, kao da se znamo deceniju. Zapravo, kad pogledaš, Čarapić i Kaličanina, pa i Lainović koji je počeo pripreme sa nama, bliži su mojim sinovima po godinama, nego meni. Baš zato i znam kako da uspostavim odnose o kojima sam pričao“.

IRITIRA ME KAD ČUJEM PRIČE DA SMO ZA PENZIJU

(FK Čukarički)

Oni su projekti kluba, Vladimir Stojković ima 42 godine, međutim, i dalje želi da se takmiči: sa njima za poziciju u timu; sa drugima na terenu; sa sobom da pokaže da je u stanju da traje. Ima ljudi koji su se povukli u tom životnom dobu, posvetili se drugim sferama života, ne žele više da provode vreme po hotelima, karantinima, preko glave im je fudbala, a ti se i dalje smeješ i vidim da u tebi gori vatra. Kako?

„A da ja tebi postavim kontrapitanje: kako može Ronaldo? Opsesija! Kad sam počinjao, ispred sebe sam imao ljude koji su maltene bili u dobu u kojem sam ja sad, neke rođene 60-godina prošlog veka. A pamtiće me generacije koje sad imaju pet-šest godina. To je raspon duži od pola veka. E, to je motiv“.

Posle svega što si uradio u karijeri za album, šta još želiš sebi ili nekome da dokažeš?

„Ima ciljeva, kako da ne. Svi znaju koliko ceo život poštujem Đanluiđija Bufona, koji je branio do 45 godine. Malo me nervira što je nedavno Fabio iz Fluminensea produžio ugovor do kraj 2027, a tad će imati 47. Želim da budem u tom društvu, među najdugovečnijim golmanima, onima koji su najduže trajali. Zna se kako funkcionišem, ja na pripreme dolazim – spreman. Većina stiže da bi se spremila, a meni nije normalno da napravim pauzu mesec dana i onda prvog dana priprema trčim sedam kilometara i padnem 20, 30 puta... Tu želju da se nadmećem poistovećujem sa žarom koji klinci osećaju kad prvi put šutnu loptu. Zašto se odreći takvog života ako si fizički spreman, nemaš nikakav problem i – voliš?“

Postoji i antiteza tom razmišljanju. Zove se biologija.

„Znam te priče. Naročito sad. I nisam jedini koga tako posmatraju. Čujem „Natho je za penziju“. Sad je neko odlučio da je vreme da završi karijeri, recimo. Takva vrsta predrasuda me iritira. Ili jesi ili nisi“.

Čuo si sigurno da i za tebe da kažu isto, da ti se bliži kraj?

„Postoji mali problem kad dođeš u godine u kojima sam ja sad. Ljudi misle da uskoro završavam karijeru i onda mi se svaka greška gleda ne duplo, nego trostruko. Nemam pravo da padnem u formi kao sa 25 godina. Posle prve utakmice koju branim malo slabije odmah se kao razlog potežu godine. Meni je i to motiv, da pokažem suprotno. Ne kažem da je meni teško, jer sam mentalno čvrst, ali je takav način razmišljanja pogrešan. Odmah je prva asocijacija – godine. Kao da sa 25 ili 30 nisam imao slabih utakmica“.

JOŠ MINUT DA BRANIM ZA REPREZENTACIJU I TO PROTIV SAUDIJSKE ARABIJE

(FK Čukarički)

U 42. si imao nekoliko upečatljivih, poput gostovanja u Humskoj kad si skupio deset odbrana ili na stadionu „Rajko Mitić“ kad je Radnički dugo odolevao, da bi pred Partizanovo gostovanje na „Čika Dači“ Nenad Stojaković rekao kako i dalje možeš da odgovoriš zadacima na nivou reprezentacije. Da li u nizu motiva, negde, u malom mozgu stoji i taj, da se vratiš u selekciju Srbije?
„Poznaješ me i verovatno znaš odgovor. Lepo je kad čuješ od fudbalskih ljudi da prepoznaju šta si prezentovao u nekim utakmicama. Čovek je na najkulturniji način rekao da mogu da odgovorim obavezama. Kad smo već na ovoj temi, imam samo jednu želju. Voleo bih da 30. marta, kad Srbija u Kataru bude odmerila snage sa Saudijskom Arabijom na prijateljskom meču, odigram minut za našu reprezentaciju. Da to bude baš Saudijske Arabije. Nazovi to i oproštajem, kako god“.

Pokazao si letos u Humskoj šta možeš, kad si bio najbolji akter meča sa Partizanom.
„Seti se kako se još za vreme Saleta Stanojevića pričalo kako branjenje više nije za mene. Krenulo je orkestrirano, sa svih strana. Ne bih da ulazim u to da li je reč o nestručnosti ili zloj nameri ljudi. Pazi, to je bilo 2021, a sad smo u 2026. U međuvremenu sam tri godine branio redovno u ligi koja doživljava najveću ekspanziju u svetu fudbala i sigurno je jača od naše“.

Razumem šta želiš da kažeš, ali da li ti razumeš ili čuješ glasove kako, navodno, uzimaš mesto nekom mlađem?
„Ja zauzimam? Svaka ekipa bira šta joj je potrebno. Može da izabere pet iskusnih igrača, veterana, bitnih iz nekog razloga, na terenu i van njega, sposobnih da donose rezultate, iako od njih u ekonomskom smislu ne može da očekuje prodaje. A imaš i klubove koji se samo bave fabrikovanjem i prodajom fudbalera. Postoji i balans navedenog. Nemamo mi jedan klub u državi, pa nekome zauzimam mesto. Kako? Vraćam se na Natha, čisto da bi me ljudi razumeli: ako postigne 15 golova i doda deset asistencija po sezoni, znači da je potreban. Hajde da gledamo svetski nivo. Koliko godina imaju Mesi i Ronaldo? Koliko golova daju godišnje? Uvek prebace 30. Dakle, niko nikome ne zauzima mesto, nego se nalazi na onom gde je potreban“.

KAKO DA KAŽEM DA JE NEKO BOLJI OD MENE?

(FK Čukarički)

Ne samo zbog trajanja, nego zbog cele karijere, reprezentativne i klupske, pa i psiholoških izazova koje si preživeo, smatraš li sebe najboljim golmanom ove zemlje u 21. veku?

„Šta ima da smatram?“

Znači, jesi? Možda ti je samo teško da baš tako ti kažeš javno.

„Zbog kolega, nikad se nikog nisam plašio, ali isto tako ne bih nekom drugom mogao da kažem – ti si! Da li ima odličnih – i te kako. Da li će me neko nadmašiti? Verovatno hoće. A da nekom kažem da je bolji, prosto... Kako? Kad uzmemo sve u obzir, od dužine trajanja pod pritiskom, preko teških trenutaka u karijeri, svih odbrana, trofeja, učešća na Mundijalima, da li je neko napravio veću karijeru? Da li će neko napraviti? Verovatno hoće. Naravno, i ja sam pravio greške, one se u ovom poslu podrazumevaju. A da li za nekog mogu da kažem da je ispred mene? Poštujem ih, baš cenim, ima golmana od kojih sam dosta naučio. Sećam se kad se pojavio Ivica Kralj, sve je to prošlo kroz moju mladost, pre toga Zvonko Milojević. Ima i sad Srbija kvalitetne golmane. Ne mora da brine. Sigurno će i mene neko prevazići. Bez ljubomore ili sujete, pokušavam da pomognem mlađim generacijama. Za njih je veliki benefit da mogu da mi postave pitanje, nešto nauče. Kad sam ja imao 19 godina samo sam bio zagledan u starije, jer nije bilo dozvoljeno da komuniciraš osim na terenu. Novo vreme nosi nove trendove i ja sam im se prilagodio. Sad bukvalno čekam naredbu šta bi trebalo da im pomognem, a ne da ja postavljam deset pitanja. Sad se sve menja i nove generacije diktiraju ponašanje svima nama“.

Postoji li nešto čime želiš da u ovom periodu karijere oduševiš javnost, možda i poslednji put?

„Sigurno! Cilj uvek mora da postoji. Snovi, takođe. Dosta generacija će me pamtiti. Da upoznam nove generacije, pa da se i sa njima sprijateljim. Naravno da imam i one fudbalske. Znači, ona istinska satisfakcija“.

Stani malo, da li je to pehar u novoj sredini, u dresu Čukaričkog?
„Titula je nedostižna, iz kupa je ekipa ove sezone ispala, ali moj ugovor je do 2027. Time sam sve rekao. Naravno da je trofej cilj“.

Ne predaješ se?
„Još nije kraj! Evo me na Brdu, okružen ljudima koje sam 'kačio' kad sam počinjao, jer je Vladimir Matijašević privodio kraju karijeru u Crvenoj zvezdi kad sam ja dolazio iz omladinaca, dok sam sa Oliverom Kovačevićem bio cimer na Mundijalu u Nemačkoj“.

Kad završiš sa Čukom da li je to – to ili možda želiš još jedan klub posle ovoga?
„Fascinantno je kako postavljaš pitanje na koje znaš odgovore, ha-ha-ha“.

Da preformulišem, da li želiš da braniš i posle Čukaričkog, leta 2027?

„Nema šta da želim. Ja ću braniti. Zašto to dovodimo u pitanje? Zato kažem – još nije kraj“.

Možda i za Partizan, ko zna... Neke tvoje reči su se u Humskoj protumačile kao da si opozicionar sadašnjim čelnicima, a pokazalo se da su imale utemeljenje. Želiš li da pojasniš?

„Ne želim uopšte da pričam o tome, jer sam član Čukaričkog i dugujem mu poštovanje. Samo iz tog razloga ne bih pričao o Partizanu, iako nema šta da se krije, svi znaju moju vezu s crno-belima, ali dok sam ugovorom vezan za belo-crne neće biti te vrste komentara. To nisam želeo ni dok sam bio u Radničkom, usled poštovanja prema ljudima koji su me angažovali. Da ne idemo sad daleko, da pričam o jednom, a branim za drugi klub. Nije ni vreme, ni mesto. Verovatno će doći jednog dana kad ću govoriti“.

Dotle, na koga bi se fudbalski opkladio iz Mozzart Bet Superlige, da može da napravi finu karijeru ako izbor ograničimo samo na mlade golmane?
„Moj izbor je Vladan Čarapić. Idemo zajedno da napravimo ono što smo zamislili. Prvo, zato što verujem u njega. Drugo, ako bih rekao bilo koje drugo ime i prezime išao bih protiv sebe“, poentirao je Vladimir Stojković još jednom pokazavši poštovanje prema sredini koja ga je zagrlila.

Baš kao to je to letos učinila Šumadija.

„Rekao sam ukućanima da ću se odazvati na poziv prvog kluba koji me bude kontaktirao posle boravka u Saudijskoj Arabiji. Javio se Radnički i tako je počelo. Stvarno mi je bilo lepo u Kragujevcu, sarađivao sam sa sportskim ljudima u liku Slavka Perovića i Feđe Dodića, imao sjajan kontakt sa Igorom Konatarom, koji se bavi organizacionim delom. Svi su ambiciozni. Prijalo mi je, jer se nije desilo bez veze. Sve ima razlog. Fudbal je živ i u njemu rezultati menjaju ambicije, nekad ne ide prema zamislima, pa se oslanjaš na B i C opciju. Kad je Feđa otišao, to me je nokautiralo, ali sam se zadržao na nogama. Jedino to nisam želeo da se desi“.

O Feđi Dudiću su više puta govorio slatkorečivo, prognozirao da bi s njim na klupi Partizan dodatno animirao publiku, imao veće šanse za titulu.

„Fudbalski posmatrano, ako gledamo bilo koji segment, evo da uzmemo Mitrovića kao špica, saglasićemo se da je u nečemu ekstreman. A kod nas nema mnogo ekstrema. To 'nešto' sam prepoznao kod Feđe i siguran sam da može da pomogne srpskom fudbalu. Njegovi treninzi su izuzetno intenzivni, meni su prijali, iako sam bio uključen u 80 posto treninga sa ekipom, bez obzira da li je u pitanju igra dva na dva, tri na tri, brzo ubacivanje lopte, sprint do 16... Intenzitet!“

SIMPATIŠEM VANJU, STRUKA JE PROCENILA DA NAM SVILAR NIJE POTREBAN

(FK Čukarički)

Osim Predraga Rajkovića i Đorđa Petrovića, koji se smenjuju u reprezentaciji, imamo još dvojicu golmana koji blistaju i to u Italiji, a nisu (bar sad) deo državnog tima. Možeš li da oceniš Vanju Milinković Savića i Mileta Svilara?
„Možda je malo neukusno zbog ostalih kolega, ipak sam bio učesnik tri Svetska prvenstva i ne bih da ispadne kako favorizujem nekog, ali jednostavno nisam mogao da se suzdržim. Mada, zaustaviću se na tome da simpatišem Vanju. Svi ostali su zaista kvalitetni, ali ono kako ja vidim, i šta privatno mislim o golmanima, za mene je Vanja taj. Ima sportski bezobrazluk, izražen karakter i niz drugih aspekata koje uzimam u obzir kad formiram mišljenje o bilo kom golmanu. Time ne umanjujem kvalitet ostalih, samo kažem šta preferiram. Svilara, na primer, nisam previše gledao. Znam da je bio u reprezentaciju, da je bio nezadovoljan, tako da je možda sad suludo pričati o njemu. Dečko je dolazio na okupljanja, ako ste odlučili da nema kvaliteta da brani, šta se sad bunimo, šta je otišao, zar ne? Njegovo pravo... Struka je ocenila tako. Svakako ga ne bih poredio ni sa jednim drugim“.

Vanjin brat Sergej je godinama u Saudijskoj Arabiji, gde si i ti boravio. Tamo je igrao i Aleksandar Mitrović i mnogi su bili spremni da zaključe kako njihov učinak u reprezentaciji Srbije na Prvenstvu Evrope u Nemačkoj nije bio u skladu sa očekivanjima baš zbog fudbala na Bliskom istoku.

„Na osnovu čega je taj sud neko doneo? Zato što Sergej nije ispratio jednog igrača tokom meča sa Slovenijom? Tako se vraćamo na predrasude o kojima smo pričali. Dakle, spočitava mu se da je to problem lige u kojoj se takmiči, a nije. Druga stvar, setite se da je Mitar na EURO otišao rovit. Još nešto: zar nije bilo i mečeva tokom vremena provedenog u Engleskoj koje je odigrao ispod očekivanja, pa smo to zaboravili? Odjednom je problem liga. Nije baš tako. Ljudi vide kako žele da vide“.

KRISTIJANO PROMOVIŠE PRAVE VREDNOSTI

(FK Čukarički)

Da li zbog potcenjivačkog odnosa prema fudbalu u tom delu sveta (prvo da vidimo gde smo mi), da li zbog matrice „daleko od očiju, daleko od srca“, da li zbog još nečega, tek boravak Vladimira Stojkovića u Saudijskoj Arabiji protekao je u očima ovdašnjih zaljubljenika u fudbal nekako ispod radara.

A zajedno sa Vukom Rašovićem grabio je ka rekordima, najvećem broju utakmica u sezoni na kojoj golman Al Fejhe nije savladan, najdužem nizu minuta bez primljenog gola, najvećem broju osvojenih bodova u prvenstvenoj trci, dok je kao vrhunac stigao pehar Kupa kralja.

„U pitanju je nacija opsednuta fudbalom. Četiri najveća kluba imaju navijačku bazu od po oko 6.000.000 ljudi. Neobjašnjivo. Dopali mi se što nisu samo fanatici, nego se stvarno razumeju, ne možeš i ne smeš da ih prevariš. Vide kad daješ, ali vide, o-ho-ho, i kad ne daješ. Čak mi se čini da je u nekim segmentima takmičenje bilo jače pre ekspanzije, jer su dolazili sjajni fudbaleri iz Brazila, Argentine, Kolumbije, kojima je to bio prvi izlazak u inostranstvo. Baš protiv takvih je opasno igrati, jer su gladni“.

Pravi bum je krenuo odlukom Kristijana Ronalda da se posle razlaza sa Mančester junajtedom otisne na Bliski istok. Za tri godine koliko je prošlo od tad Portugalac nije ništa osvojio, ali je u Stojkovićevim očima i dalje poseban, jer je takmičar.

„Razvili smo poseban odnos. Znali smo se i pre susreta u Saudijskoj Arabiji, a onda sam od zagrevanja, preko utakmica, do mimike po okončanju primetio izlive energije sa njegove strane. Primetio sam da me posmatra, ponekad i začuđeno, kao da mu nešto prija, verovatno komunikacija sa ostatkom tima ili reakacija na odbranu. U pogledu snage Kristijano je zid. Jednom prilikom jedva da smo ušli u duel, maltene smo se okrznuli, a delovalo je kao da je voz prešao preko mene. Ronaldo predstavlja veličinu u svakoj situaciji. Čak i kad izgubi. Pogledajte koliko to njemu teško pada. Zamislite kad takav igrač ne može da osvoji ništa, a ne prestaje. Probajte da vizualizujete pritisak na njegovim leđima, čak i ako dobije neku kritiku. S druge strane, njegova propaganda zdravog života i pravih vrednosti koje promoviše predstavljaju najveću pomoć Saudijskoj Arabiji“, dodao je Stojković.