INTERVJU - Vladimir Stojković: Bio sam lav u kavezu, sad divljam! Fudbalski sam ispunjen

Svet novi – Vladimir Stojković stari. Otisnuo se prošlog leta golman reprezentativnog kalibra na Bliski istok u potrazi za spokojem posle konfuznog završetka drugog mandata u Partizanu, a osim bonace našao je spoznaju kako je i dalje klasa. Kao nekad dok je branio za državni tim ili paradama uveseljavao Grobare.

Sad to čini među stativama Al Fejhe. Doneo joj je Kup Saudijske Arabije, prvi od postanka kluba, a sebe promovisao u centralnu ličnost ekipe trenera Vuka Rašovića. Ne nosi traku, ali se ponaša kapitenski i zato punih usta govori o izazovima na drugom kontinentu i sredini koja ga je ekspresno zavolela. I on nju.

„Iza mene je jedna od lepših godina u karijeri. Realno govoreći – očekivano. Znao sam da će ovako ispasti. Završilo se sve kako sam zamislio. Velike zasluge za fudbalsku ispunjenost dugujem treneru Vuku Rašoviću i njegovom prvom saradniku Ljubiši Rankoviću, što je pokrenuo priču. Uživali smo! Nikad lepše“, ozareno priča Stojković za Mozzart Sport po povratku u Beograd.

Dokazan je sportista, proveren golman, nije bilo sumnje koga Al Fejha angažuje, ali je logično zapitati se da li je bio zadrške druge strane usled predrasuda kakve prate Arape, tamošnji fudbal i život?

„Jedan od mojih najvećih kvaliteta je brza prilagodljivost. Život me je tome naučio, tokom karijere sam često menjao sredine. Nekad sportisti na adaptaciju čekaju po dve godine, dok sam ja, sticajem nesrećnih okolnosti, to naučio na teži način. Primera radi, u Sportingu sam četiri dana posle potpisa branio meč za pehar Superkupa Portgala, samo tri dana posle dolaska u Nant stao među stative naspram nekada moćnog Liona. Zato sam se mesec dana pre odlaska posvetio psihološkim pripremama avanture u Saudijskoj Arabiji. Došao sam fudbalski našpanovan 200 odsto“.

Kako zbog želje da opravda ulaganja novih poslodavaca, tako i da drugima dokaže kako još u njemu ima materijala za visoke domete. I to u nestrpljivom okruženju, koje traži instant rezultat, gde sve izgleda bajkovito na papiru, ne uvek i u praksi, a uprkos tome magnetnim dejstvom (čitaj, novcem) privlači planetarne zvezde i zvezdice.

„Odmah sam shvatio dimenzije saudijskog fudbala: veličinu i ozbiljnost lige, organizaciju klubova, infrastrukturu, potrebu za stranim sudijama. Najjača liga Azije, sa velikim brojem stranaca, poznatih imena. Primera radi, tamo je Eder, koji je do pre godinu, dve, bio partner Kristijanu Ronaldu u reprezentaciji Portugala. A igra za Al Raed, solidan klub. To je pokazatelj vrhunskog nivoa“.

Uverio se Stojković kako je na licu mesta, međutim, deo raspolućene srpske javnosti je konstatovao da je među Arape otišo da „fudbalski umre“, aludirajući na mogućnost penzionisanja.

„Takvi nikad neće biti svesni koja je to dimenzija u odnosu na ovo ovde. I kakav se fudbal igra tamo. Cele sezone bio sam fudbalski ispunjen. Srećan! Volim kad je ozbiljno i kad se igra na rezultat, takav je i Vuk. Zato svima želim da odu u Arabiju da „umru“. Voleo bih da neka naša televizija prenosi utakmice, da narod isprati snagu lige i kvalitet igrača. Koliko je takmičenje pošteno pokazuje podatak da je iz lige ispao Al Ahli, vlasnik četiri titule. To bi bilo kao kad bi Sporting ili Braga ispali iz Prve lige Portugala“.

Mada, teško da će ove, čak i argumentovane, reči promeniti stavove publike uverene da u Arabiju odlaze istrošeni ili igrači pri kraju karijera?

„Ezgjan Alioski je stigao posle sezone u Lidsu i zapaženih igara za Makedonce na Prvenstvu Evrope, a tek mu je 30 leta. Vensana Abubakara iz Al Nasra traži pola Evrope i ozbiljan je špic, isto važi za Musu Maregu što je bio u Portu. Možda se kvalitet najbolje vidi po trenerima, ako znate da tamo dolaze Žezus, Žardim, ranije Pereira onda je bespredmetno da dalje pojašnjavam“.

VIŠE OD 100 ODBRANA, 13 KLIN ŠITOVA, REKORD ARABIJE

(© Star sport)

U takvoj konkurenciji Vladimir Stojković je odskočio. Obezbedio je mesto u idealnom timu sezone, a sa 13 utakmica bez primljenog gola bio nadomak rekorda Saudijske Arabije (14), statistika je pokazala da je skupio više od 100 „čistih“ odbrana po čemu je drugi u ligi (iza Alžirca Mustafe Zeghbe iz Damaka), a posebno je ponosan na činjenicu da na 11 od 15 utakmica kod kuće nije savladan. Prethodno najbolje ostvarenje bilo je osam mečeva, tako da je i tu granicu pomerio u sezoni ukrašenoj trofejom na drugom koloseku.

„Osvojili smo kup izbacivši Al Itihad u polufinalu i slavivši u finalu nad Al Hilalom, finalistom Prvenstva sveta za klubove, koji je bio egal sa Čelsijem. Njih smo dobili u kupu, sedam dana pre toga u ligaškom susretu kod nas i tri meseca ranije u Rijadu odigrali 0:0 sa timom u kome su Igalo, Gomis, Marega, Kariljo, Pereira iz Sportinga... Od takvih igrača nijednom nismo izgubili“.

Najupečatljiviji meč tokom pohoda na pehar bio je polufinalni sa Al Itihadom. Da bi se shvatile razmere uspeha valja podsetiti da velikan iz Džede ima najviše navijača, osam titula i devet kupova. Nije mogao ni makac usled „golmanskog ludila“ spakovanog u dva minuta snimka fenomenalnih Stojkovićevih intervencija sa tog meča.

„Savladali smo ekipu krcatu Brazilcima, vole posed, drže loptu, zavlače se... Posle našeg vođstva su dugo napadali, imali (polu)šanse, ali se završilo našom pobedom“.

Čekajte... A odbrane

„Ušao sam u svoj prepoznatljiv mod. Drugačija energija. Nisam imao o čemu negativno da razmišljam. Moje je bilo da treniram i borim se. Vrhunski sportisti bi platili da mogu da igraju takve utakmice. Sve mi je bilo jasno posle prvemijere u Kupu kralja. Tad smo shvatili da imamo šanse. Ušlo je u psihu da moramo da uzmemo pehar, pošto je Vuku Rašoviću izmicao tri, četiri puta u prethodnim klubovima, a meni u poslednja dva izdanja sa Partizanom na penale (Vojvodina i Crvena zveda, op. au). Posle prvog dijaloga sa trenerom sam bio siguran da nam, ovoga puta, trofej neće pobeći“.

Na snimcima koji su se vrteli na društvenim mrežama deluje da se ekipa skuplja oko Stojkovića, da je očarao nove saigrače. Učinkom i pojavom.

„Lako se adaptiram na tim i brzo me zavole. Saudijci su izuzetno hrabri i ponosni. Volim njihovu narav, ne plaše se izazova, takmičari su. Sviđa mi se tamošnji fudbalski mentalitet, zato smo se lako uklopili“, ističe Vladimir i uverava da je nesvesno postao popularan i na drugoj adresi. „Posle svega šta mi se ovde dešavalo, na početku mi je prijao mir. Već posle šest meseci nisam mogao da prođem ulicom ili da dođem na aerodrom, a da me ljudi ne zaustave. Podrazumeva se, u mom gradu, ali i gde god da se pojavim da li u Rijadu ili Džedi, moram da ispoštujem narod. Inače su veoma kulturni, zakon sprečava fotografisanje bez dozvole poznate ličnosti, onda zamole i to je najčešće selfi“.

KRSTOVIĆ I GOBELJIĆ SE IZBLAMIRALI

Stojković i Krstović (© Star sport)

Pomenuli ste promenu ambijenta, a očigledno je da vam u završnim sedmicama boravka u Partizanu dosta toga nije bilo potaman?

„Ovde više nisam mogao da pomognem. „Izduvali“ su me. Bilo je vreme da odem. Ostvario sam sve što sam mogao u Partizanu. Ako ponavljaš jedno, te isto tri ili četiri puta neće izazvati oduševljene navijača. Traže nešto novo, a to je u onoj situaciji bilo nemoguće. Zato sam bio lav u kavezu. Sad divljam, kao pravi lav u džungli, ha-ha-ha... U Srbiji je bilo psihički naporno. Naročito što je trajalo dugo. U prvim godinama uvek sam nalazio izlaz, da li kroz plasman u Evropu ili prezimljavanje, eventuano osvajanje kupa... Onda opet uđemo u Ligu Evrope i to te drži samo donekle. Već je viđeno da stalno ulaziš u Ligu Evrope. Potrebno je nešto novo. A to je mnogo teško. Onda fudbalski gubiš motivaciju“.

Da li ste izgubili i fokus pred kraj, konkretno uoči finala kupa, izjavamo o silovanju ako Partizan ne podigne trofej?

„Ne! Zar mislite da je lako odigrati 0:0 na Marakani? Došlo je do penala, nesrećno smo izgubili, ali koga sad zanima analiza meča kad se samo trofej piše. Čak mislim da je ispod radara prošao podatak da sam osam vezanih utakmica u toj sezoni branio bez primljenog gola. Možda mi je to i rekord karijere. Samo, koga to interesuje kad nema titule“.

Dešavanja sa finala kupa ostala su nedorečena iz vaše perspektive. Tiču se incidenta sa Nikolom Krstovićem i skidanja gaća Marka Gobeljića?

„Šta da kažem? To su dva klinca. Sami sebe su izblamirali. Ne mogu ja da reagujem na takav način kao što su oni. Nema poente ulaziti u polemiku. Krstović je baš dete, i to dobro dete. Mogu da razumem da te ponese fudbalski naboj. Do određene granice. Zavisi kako si vaspitan i dokle misliš da može nešto“.

Ovo poslednje govorite zbog Gobeljića

„Pa, da. Njihov izbor“.

Mada, pojedini saigrači iz Partizana (Miletić, Urošević...) su samo nekoliko sedmica kasnije bili na svadbi defanzivca Crvene zvezde?

„Dobro, drugovi su. Šta sad, da ne odu na svadbu zbog mene!? Neeee, oni se druže verovatno odavno. Sve razumem“.

MORAMO DA IZBACIMO ZIMSKE PRIPREME NA KOJIMA SE TRENIRA DO POVRAĆANJA

(© Star sport)

Razumete li šta se dešava u Partizanu, neizostavnom delu vaše ličnosti, i kako tumačite još jednu sezonu bez trofeja? Treću uzastopnu, uprkos činjenici da je Aleksandar Stanojević prebacio mogućnosti sa timom koji mu je bio na raspolaganju.

„Znao sam da će biti teško posle zimskih priprema. Nikako da shvatimo da taj dril predsatavlja ubistvo za igrače, nijedna ekipa ne može da uđe u formu odmah... Partizan je tek krajem aprila ponovo počeo da igra dobro. Dva i po meseca posle priprema. Zato pokušavam da objasnim kako bi intenzitet rada tokom zimskih priprema trebalo spustiti, raditi na utakmicama, da nema potrebe trenirati dok igrači ne povraćaju kao što se radi u Srbiji. To mora da se izbaci. Bio sam u skoro 15 klubova i sve zimske pripreme u inostranstvu su „lajt“, dosta pažnje posvećeno je prevenciji od povreda. Treninzi moraju da budu sa loptom, a ne „suvo“ istrčavanje. Znate koji je proces ući u formu posle toga...“

Iz ovoga što je rečeno, deluje da vas privlači trenerski angažman?

„Jedan od mogućih poziva po okončanju igračke karijere je – trenerski. Posvećen sam, volim da učim od trenera, dosta vidim. I šta ne valja i šta valja“.

A Stojković – valja. Ovog meseca će napuniti 39 godina, kad odradi novi ugovor koji mu je dala Al Fejha biće u 41, zagaziće u petu deceniju života. Dokle će braniti?

„Minule sezone nisam propustio trening, a samo jednu utakmicu nisam branio. Pre 20 godina brigu o telu poverio sam Andri Milutnoviću, počeli smo u njegovoj garaži na Banovom brdu, kad su dolazili Marko Dević, Boško Janković i još dvojica, trojica... Povlačeći paralelu sa mojoj majkom, bivšom atletičarkom, odmah sam prepoznao kvalitet. Zato ni na jedne pripreme nisam došao nespreman. Ne znam zašto bih postavljao pitanje kraja, kad me telo sluša. Ova sezona mi je bila jedna od najboljih u karijeru u smislu odbrana. Niko ne zna koliko je tu potrebno fokusa. Znam sa da će ekipa trpeti ako nisam maksimalan i to nisam smeo da dozvolim“.

Javnost je kroz vaše suze u „Zemunelu“ mogla da se uveri koliko vam je teško pao rastanak od Partizana. Kako su na želju da promenom sredine reagovali trener Stanojević, direktor Iliev, predsednik Vučelić, ipak im je otišao oslonac?

„Meni teško pada kad ne mogu da očaram publiku. Počinjem da se gubim. Tražim nešto preko, a nije moguće da to dobijem, postajem nezadovoljan što ne mogu da usrećim okolinu. Zato se davim. Prve tri godine drugog mandata su bile posvećene samo Partizanu. Pitajte suprugu: dođem s treninga – Partizan. Odemo na ručak – Partizan. Svuda i samo Partizan. Nije postojalo ništa drugo. Htela je da ekspodira. Onda sam skapirao da više ne mogu da pomognem. Koliko god hteo. Mislio sam da će se mojim odlaskom promeniti energija i bio je pozitivan efekat na ekipu, na početku. U glavi sam stvorio opsesiju da Partizan nikad ne može biti prvi dok sam ja tu i da je zato pametnije da odem“.

Kao u pesmi „Odlazim, a volim te“.

„Baš tako. Zato sam siguran da će biti i treći mandat. Bar oproštajna utakmica“.

Dok govorite o Partizanu glas vam drhti, ruke tresu, oči cakle. Šta je to?

„Emocije, brate...“

NAJBOLJA VERZIJA U LIGI ŠAMPIONA

Oprobao se Vladimir Stojković u evropskoj Ligi šampiona, uskoro će i u azijskoj. Al Fejha je osvajanjem kupa stekla pravo da se takmiči u grupnoj fazi, prvi put u istoriji.

„Jedva čekam. Biće to novo dokazivanje za mene. Na zahtevnom nivou. A pripremu za sezonu predstavljaće mečevi Superkupa. Saudijci su mu promenili format, dosad su se za pehar borili pobednik lige i najbolji tim kupa, a sad će biti organizovan turnir uz učešće još drugoplasiranog i trećeplasirano, sa finalom u Kataru“.

Poseban motiv Stojkoviću, jer kako sam kaže novim poslodavcima nije ponudio najbolju verziju sebe.

„Svestan sam da u minuloj sezoni to nisam bio, da nisam dostigao 100 odsto! Tek ću! I to narednim godinama. Spojila se odgovornost prema treneru sa zrelim životnim dobom“. 

PRIČA O ARABIJI POKRENUTA NA SVADBI MITROVIĆA

Prve naznake selidbe Vladimira Stojkovića u Saudijsku Arabiju mogle su se primetiti na – svadbi. Prošlog leta, iskusni golman je bio među svatovima na venačnju Aleksandra Mitrovića, tom prilikom sreo Ljubišu Rankovića i...

„Ispričali smo se dva sata u Topčidercu, tad sam mu i rekao da imam želju da idem. Trebalo je u drugi klub iz Saudijske Arabije, ali je ispao iz lige pre 12 meseci, a Vuk i Džin (Ranković, op. au) potpisali za Fejhu i tako je nastala filmska priča“.

Rašović je posle sjajne sezone produžio ugovor do 2025, što znači da se odomaćio na Bliskom istoku, gde je skoro deceniju.

„Njegov kvalitet je da se lako adaptira i sjajno radi sa onim što mu je na raspolaganju. Zna da izvuče najbolje iz zatečene ekipe. Naši treneri vole da dovode, Vuk traje jer je prilagodljiv. Samo još dva kluba, osim Fejhe, nisu promenila trenere, neki su posegli za čak po tri roakde. A Vuk je siguran. Sećam ga se iz Partizana, kad smo u završnih pet kola sezone 2012/13 uzeli titulu, iste godine postali jesenji prvaci maltene bez pojačanja, igrali praktično bez špica, stekli četiri boda više od Zvezde, a taktički izgledali sjajno, nijednog trenutka Partizan nije ličio na cirkusku, već na odgovornu ekipu“.

LOLA SMILJANIĆ PROFIL ZA PARTIZAN, NISU MU DALI DA IGRA ZBOG REAKCIJE JAVNOSTI

Stojković i Smiljanić (© MN Press)

Veliki rez tokom leta u Humskoj 1 zahvatio je i Milana Smiljanića, dugogodišnjeg Stojkovićevog prijatelja i saigrača iz crno-belog dresa. S tim da o popularnom Loli, novom fudbaleru Mornara iz Bara, govori čisto fudbalski.

„Trebalo je da ga zadrže. Lola je profil potreban Partizanu. Igrački, karakterno, emotivno. I to mogu da obrazložim argumentima. Dolazili su poslednjih godina mnogi igrači na poziciju zadnjeg veznog, ali jedino Smiljanić ima urođene karakterisitke koje odgovaraju zahtevima igre Partizana, što se ne donosi sa stane, nego uči u školi. Drugo, kad biram ekipu na treningu Lola mi je prva opcija, zato što je kod njega lopta pod katancem. Pametan je, sve vidi, racionalno deluje na terenu. Znam, sad će mnogi posegnuti za njegovim privatnim životom, govori kako izlazi i ne znam ni ja šta, ali vam ganrantujem da je u situaciji u kojoj se nalazi klub, Lola idealan za Partizan, da obučava mlađe naraštaje šta znači ljubav prema klubu, ko su bili Bobek, Vukotić, Bjeković... To se izgubilo, a dragoceno je“, poruka je Vladimira Stojkovića.

Iskusni golman smatra da je Smiljanić zasluživao bolji tretman.

„Poslednje tri godine je morao da ima veću minutažu. Nisu mu je dali samo iz straha od reakcije javnosti. Setite se samo kakav aplauz celog stadiona je dobio kad je odigrao prvu utakmicu po povratku, kod Miroslava Đukića, bilo je to protiv Mladosti. A posle toga ne mogu da se setim da je sastavio dve ili počeo neku ozbiljniju“.